Фонотека
Фонотека[1] или фоноархив[2] је збирка звучних записа, записаних на различитим облицима носача звука. Фонотеке могу бити део радијских и телевизијских станица, музиколошких института, музеја, издавачких кућа,...[1]
У Србији се издвајају фонотеке Музиколошког института Српске академије наука и Радио Београда.[2][3]
У фонотеци Музиколошког института се чувају сакупљани аудио снимци традиционалне народне и црквене музике, али и видео записи музичке и играчке традиције. Снимци су највише са територије данашње Србије, али има и снимака из других држава бивше Југославије.[2]
Фонотека Радио Београда, по подацима из 2014. године, садржи близу 60.000 сати тонских снимака на близу 150.000 трака, дискова, плоча,...[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „fonoteka”. Хрватска енциклопедија, онлајн издање. Лексикографски завод Мирослав Крлежа. Приступљено 22. фебруар 2025.
- ^ а б в „Фоноархив”. Музиколошки институт САНУ. Приступљено 22. фебруар 2025.
- ^ а б „Шта крије Фонотека Радио Београда”. Радио-телевизија Србије. 26. септембар 2014. Приступљено 22. фебруар 2025.
