Формула 1 — сезона 2020

С Википедије, слободне енциклопедије
Сезона 2020
грб Формуле 1
грб Формуле 1
Информације о сезони
Сезона почела03. јул 2020.
Сезона завршена13.децембар 2020.
Број трка17
Број тимова10
Возачи
  Победник  Луис Хамилтон (УК) (Мерцедес)
  Други  Валтери Ботас (ФИН) (Мерцедес)
  Трећи  Макс Верстапен (ХОЛ) (Ред бул)
Конструктори
  Победник  Мерцедес (НЕМ)
  Други  Ред бул (АУТ)
  Трећи  Макларен (УК)
← 2019
2021 →

Сезона 2020 формуле 1 је била 71. сезона Светског шампионата формуле 1 под окриљем ФИА. Возачи су се такмичили за шампиона Формуле 1, док су се тимови такмичили за титулу у конкуренцији конструктора. Луис Хамилтон је одбранио титулу трећи пут заредом у конкуренцији возача и изједначио се по броју титула са Михаелом Шумахером, и сада их има седам, а са једанест победа у сезони, укупно 94, престигао је Шумахера (91), док је тим Мерцедеса одбранио титулу шести пут заредом у конкуренцији конструктора, а освајањем титуле постали су рекордери по броју узастопних титула (2014-2020). Кими Раиконен је једанаестом трком у сезони постао возач са највише трка у историји Формуле 1, укупно 332.[1] Тим Ферарија на Великој награди Тоскане је одвезао своју 1000.трку по чему је рекордер Формуле 1.[2] Први пут у историји су планиране 22 Велике награде, али jе oдржано 17. Почетак сезоне одложен је до 5.јула због пандемије вируса корона, а првих осам трка је одржано без присуства публике.[3]

Луис Хамилтон је одбранио титулу у првенству возача
Валтери Ботас је освојио 2.место у првенству возача
Макс Верстапен је завршио на трећем месту у првенству возача
Мерцедес је одбранио титулу у првенству конструктора

Тимови и возачи[уреди | уреди извор]

Следећи тимови и возачи ће се такмичити:

тим конструктор погонска јединица пнеуматици број возача возачи трке
Њемачка Мерцедес АМГ Петронас[4] Мерцедес Мерцедес P 44 Уједињено Краљевство Луис Хамилтон[5] 1-15, 17
77 Финска Валтери Ботас[6] све
63 Уједињено Краљевство Џорџ Расел 166
Италија Скудерија Ферари[7] Ферари Ферари P 5 Њемачка Себастијан Фетел[8] све
16 Монако Шарл Леклер[9] све
Аустрија Астон Мартин Ред Бул Рејсинг[10] Ред бул Хонда P 23 Тајланд Алекс Албон[11] све
33 Холандија Макс Верстапен[12] све
Уједињено Краљевство Макларен[13] Макларен Рено P 4 Уједињено Краљевство Ландо Норис све
55 Шпанија Карлос Саинз[14] све
Француска Рено Спорт Рено Рено P 3 Аустралија Данијел Рикардо[15] све
31 Француска Естебан Окон све
Италија Скудерија Алфа Таури[16] Алфа Таури Хонда P 10 Француска Пјер Гасли све
26 Русија Данил Квјат све
Уједињено Краљевство Спортпеса Рејсинг Појнт Рејсинг појнт Мерцедес P 11 Мексико Серхио Перез[17] 1-3, 6-17
18 Канада Ланс Строл 1-10, 12-17
27 Њемачка Нико Хилкенберг 4-5, 11
Швајцарска Алфа Ромео Рејсинг Алфа Ромео Ферари P 7 Финска Кими Рејкенен[18] све
99 Италија Антонио Ђовинаци[19] све
Сједињене Америчке Државе Хас Хас Ферари P 8 Француска Роман Грожан 1-15
20 Данска Кевин Магнусен све
51 Бразил Пјетро Фитипалди 16-17
Уједињено Краљевство Вилијамс[20] Вилијамс Мерцедес P 63 Уједињено Краљевство Џорџ Расел 1-15, 17
6 Канада Николас Латифи све
89 Уједињено Краљевство Џек Ејткен 16

Промене у тимовима[уреди | уреди извор]

Технички прописи[уреди | уреди извор]

  • Сви возачи ће ове сезоне имати дозвољену једну MГУ-K (компонента мотора за ослобађање кинетичке енергије) више; број дозвољених MГУ-K биће три, као што су дозвољене и три различите компоненте мотора са унутрашњим сагоревањем, турбопуњача и MГУ-Х (компонента мотора која се бави реулисањем топлоте). Ипак, број делова контролне електронике и батерија се неће мењати па ће возачи и даље имати на располагању два елемента. Повећање броја MГУ-K је првенствено због повећања броја трка са 21 на 22.[25]
  • Првих 50mm на предњем крилу морају бити израђени од карбонских влакана а до сада су неки тимови користили металне држаче како би побољшали чврстину предњег крила. Држачи пераја на крилу од метала су дозвољени 30mm иза почетка предњег крила чиме ће се смањити могућност бушења гуме у случају судара два болида.
  • У августу 2020. свих 10 тимова је потписало Конкорд уговор са менаџментом Формуле 1. Промене најављене за 2021. годину одложене су за 2022.годину када би шампионат Формуле 1 коначно требало да буде неизвеснији. Нови уговор ће смањити финансијске разлике и пратити разлике између тимова на стази, с циљем да се тимови изједначе и да би трке биле неизвесније, што је жеља свих навијача и љубитеља овог такмичења. [26]

Спортски прописи[уреди | уреди извор]

  • С обзиром на то да су се прошлих сезона примењивале две казне старта из боксa због незаустављања на обавезном мерењу код судија током слободних тренинга, то правило је измењено jer je оцењено да је такво престрого кажњавање непотребно. Од ове сезоне о казни за такво понашање одлучиваће се накнадно. Ипaк, мерење је и даље обавезно ако судије то затраже.
  • Због прераног кретања са стартне линије, возачи неће аутоматски добијати прођи-кроз (eng.drive-trough) пит казну за преурањен старт, већ ће судије о томе одлучивати.
  • Од Велике награде Италије ФИА је забранила тимовима да подешавају болиде за квалификације различито од трке, тако да болиди морају бити исто подешени и у квалификацијама и у трци.[27]

Предсезонска тестирања[уреди | уреди извор]

Календар[уреди | уреди извор]

Државе домаћини Великих награда формуле 1 у сезони 2020. означене су зеленом бојом, док су локације стаза означене црном тачком. Бивше државе домаћини означене су тамном сивом, док су локације стаза означене белом тачком.

Почетак сезоне je одложен због повлачења Макларена са прве трке у шампионату јер им је од вируса корона заражен један члан тима а Велика награда Аустралије је отказана.[34] У сезони 2020. планиране су 22. Велике награде што би био рекордан број у историји Формуле 1,[35] али је прво одложена Велика награда Кине због пандемије вируса корона[36], а затим је одложена још једна Велика награда а дванаест је отказано . Последњи пут једна трка Формуле 1 одложена је у сезони 2011. и то Велика награда Бахреина због арапског пролећа. 70.Сезона Формуле 1, чији је почетак заказан за 15.март, почела је 5.јула и Велике награде се одржавају без присуства публике. [37] [38]

Календар трка
Редни број Велика награда Стаза Датум
1 Велика награда Аустрије Аустрија Ред бул ринг, Шпилберг 5. јул
2 Велика награда Штајерске Штајерска (држава) Ред бул ринг, Шпилберг 12. јул
3 Велика награда Мађарске Мађарска Хунгароринг, Будимпешта 19. јул
4 Велика награда Велике Британије Уједињено Краљевство Силверстон стаза, Силверстон 2. август
5 Велика награда 70. годишњице F1 - GP del 70º anniversario 2020.png Силверстон стаза, Силверстон 9. август
6 Велика награда Шпаније Шпанија Стаза Барселона-Каталуња, Монтмело 16.август
7 Велика награда Белгије Белгија Спа-Франкошам, Ставелот 30. август
8 Велика награда Италије Италија Национални аутодром Монца, Монца 6. септембар
9 Велика награда Тоскане Тоскана Међународни аутодром Муђело, Муђело 13. септембар
10 Велика награда Русије Русија Сочи аутодром, Сочи 27. септембар
11 Велика награда Ајфела Рајна-Палатинат Нирбургринг, Нирбург 11. октобар
12 Велика награда Португала Португалија Међународни аутодром Алгарви, Портимао 25. октобар
13 Велика награда Емилије Ромање Flag of Emilia-Romagna (de facto).svg Аутомобилска стаза Енцо и Дино Ферари, Имола 1. новембар
14 Велика награда Турске Турска Истанбул Парк, Истанбул 15. новембар
15 Велика награда Бахреина Бахреин Међународна стаза Бахреин, Сакир 29. новембар
16 Велика награда Сакира Bahrain Southern Governorate Flag.svg Међународна стаза Бахреин, Сакир 6. децембар
17 Велика награда Абу Дабија Уједињени Арапски Емирати Јас Марина стаза, Абу Даби 13. децембар
отказане трке
Редни број Велика награда Стаза Датум
1 Велика награда Аустралије Аустралија Мелбурн стаза, Мелбурн отказана
2 Велика награда Кине Кина Међународна стаза у Шангају, Шангај отказана
3 Велика награда Холандије Холандија Зандворт стаза, Зандворт отказана
4 Велика награда Монака Монако Стаза у Монаку, Монте Карло отказана
5 Велика награда Азербејџана Азербејџан Градска стаза у Бакуу, Баку отказана
6 Велика награда Канаде Канада Стаза Жил Вилнев, Монтреал отказана
7 Велика награда Француске Француска Стаза Пол Рикар, Кастеле отказана
8 Велика награда Вијетнама Вијетнам Улична стаза у Ханоју, Ханој одложена
9 Велика награда Сингапура Сингапур Улична стаза Марина Беј, Сингапур отказана
10 Велика награда Јапана Јапан Међународна стаза Сузука, Сузука отказана
11 Велика награда Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе Стаза Америкас, Остин отказана
12 Велика награда Мексика Мексико Аутодром Херманос Родригес, Сијудад Мексико отказана
13 Велика награда Бразила Бразил Аутодром Жозе Карлос Паце, Сао Пауло отказана

Резултати и пласман[уреди | уреди извор]

Број Трка Пол позиција Најбржи круг Победник Конструктор
1 Аустрија Велика награда Аустрије Финска Валтери Ботас Уједињено Краљевство Ландо Норис Финска Валтери Ботас Њемачка Мерцедес
2 Аустрија Велика награда Штајерске Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Шпанија Карлос Саинц Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
3 Мађарска Велика награда Мађарске Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
4 Уједињено Краљевство Велика награда Велике Британије Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Холандија Макс Верстапен Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
5 Уједињено Краљевство Велика награда 70. годишњице Финска Валтери Ботас Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Холандија Макс Верстапен Аустрија Ред Бул
6 Шпанија Велика награда Шпаније Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Финска Валтери Ботас Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
7 Белгија Велика награда Белгије Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Аустралија Данијел Рикијардо Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
8 Италија Велика награда Италије Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Француска Пјер Гасли Италија Алфа Таури
9 Италија Велика награда Тоскане Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
10 Русија Велика награда Русије Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Финска Валтери Ботас Финска Валтери Ботас Њемачка Мерцедес
11 Њемачка Велика награда Ајфела Финска Валтери Ботас Холандија Макс Верстапен Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
12 Португалија Велика награда Португала Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
13 Италија Велика награда Емилије Ромање Финска Валтери Ботас Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
14 Турска Велика награда Турске Канада Ланс Строл Уједињено Краљевство Ландо Норис Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
15 Бахреин Велика награда Бахреина Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Холандија Макс Верстапен Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
16 Бахреин Велика награда Сакира Финска Валтери Ботас Уједињено Краљевство Џорџ Расел Мексико Серхио Перес Уједињено Краљевство Рејсинг Појнт
17 Уједињени Арапски Емирати Велика награда Абу Дабија Холандија Макс Верстапен Аустралија Данијел Рикијардо Холандија Макс Верстапен Аустрија Ред Бул

Систем бодовања[уреди | уреди извор]

Бодови се додељују возачима који заврше у првих 10, као и за најбржи круг трке уколико је возач завршио трку у пласману међу првих 10:

Позиција 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 НК
Бодови 25 18 15 12 10 8 6 4 2 1 1

Возачи[уреди | уреди извор]

Место Возач АУТ
Аустрија
ШТА
Аустрија
МАЂ
Мађарска
ВБР
Уједињено Краљевство
70Г
Уједињено Краљевство
ШПА
Шпанија
БЕЛ
Белгија
ИТА
Италија
ТОС
Италија
РУС
Русија
АЈФ
Њемачка
ПОР
Португалија
ЕМИ
Италија
ТУР
Турска
БАХ
Бахреин
САК
Бахреин
АБУ
Уједињени Арапски Емирати
Бодови
1. Уједињено Краљевство Луис Хамилтон 4. 1. 1. 1. 2. 1. 1. 7. 1. 3. 1. 1. 1. 1. 1. 3. 347
2. Финска Валтери Ботас 1. 2. 3. 11. 3. 3. 2. 5. 2. 1. Оду 2. 2. 14. 8. 8. 2. 223
3. Холандија Макс Верстапен Оду 3. 2. 2. 1. 2. 3. Оду Оду 2. 2. 3. Оду 6. 2. Оду 1. 214
4. Мексико Серхио Перес 6. 6. 7. 5. 10. 10. 5. 4. 4. 7. 6. 2. 18.dagger 1. Оду 125
5. Аустралија Данијел Рикардо Оду 8. 8. 4. 14. 11. 4. 6. 4. 5. 3. 9. 3. 10. 7. 5. 7. 119
6. Шпанија Карлос Саинц 5. 9. 9. 13. 13. 6. НК 2. Оду Оду 5. 6. 7. 5. 5. 4. 6. 105
7. Тајланд Александер Албон 13.dagger 4. 5. 8. 5. 8. 6. 15. 3. 10. Оду 12. 15. 7. 3. 6. 4. 105
8. Монако Шарл Леклер 2. Оду 11. 3. 4. Оду 14. Оду 8. 6. 7. 4. 5. 4. 10. Оду 13. 98
9. Уједињено Краљевство Ландо Норис 3. 5. 13. 5. 9. 10. 7. 4. 6. 15. Оду 13. 8. 8. 4. 10. 5. 97
10. Француска Пјер Гасли 7. 15. Оду 7. 11. 9. 8. 1. Оду 9. 6. 5. Оду 13. 6. 11. 8. 75
11. Канада Ланс Строл Оду 7. 4. 9. 6. 4. 9. 3. Оду Оду Оду 13. 9. Оду 3. 10. 75
12. Француска Естебан Окон 8. Оду 14. 6. 8. 13. 5. 8. Оду 7. Оду 8. Оду 11. 9. 2. 9. 62
13. Њемачка Себастијан Фетел 10. Оду 6. 10. 12. 7. 13. Оду 10. 13. 11. 10. 12. 3. 13. 12. 14. 33
14. Русија Данил Квјат 12.dagger 10. 12. Оду 10. 12. 11. 9. 7. 8. 15. 19. 4. 12. 11. 7. 11. 32
15. Њемачка Нико Хилкенберг НК 7. 8. 10
16. Финска Кими Раиконен Оду 11. 15. 17. 15. 14. 12. 13. 9. 14. 12. 11. 9. 15. 15. 14. 12. 4
17. Италија Антонио Ђовинаци 9. 14. 17. 14. 17. 16. Оду 16. Оду 11. 10. 15. 10. Оду 16. 13. 16. 4
18. Уједињено Краљевство Џорџ Расел Оду 16. 18. 12. 18. 17. Оду 14. 11. 18. Оду 14. Оду 16. 12. 9. 15. 3
19. Француска Роман Грожан Оду 13. 16. 16. 16. 19. 15. 12. 12. 17. 9. 17. 14. Оду Оду 2
20. Данска Кевин Магнусен Оду 12. 10. Оду Оду 15. 17. Оду Оду 12. 13. 16. Оду 17.dagger 17. 15. 18. 1
21. Канада Николас Латифи 11. 17. 19. 15. 19. 18. 16. 11. Оду 16. 14. 18. 11. Оду 14. Оду 17. 0
22. Уједињено Краљевство Џек Ејткен 16. 0
23. Бразил Пјетро Фитипалди 17. 19. 0
  • dagger значи да возач није завршио трку али је одвезао 90% трке
Боја Резултат
Злато Победник
Сребро 2. место
Бронза 3. место
Зелена Завршио у бодовима
Плава Није завршио у бодовима
Није класификован (НКл)
Љубичаста Одустао (Оду)
Црвена Није се квалификовао (НКВ)
Није се претквалификовао (НПК)
Црна Дисквалификован (ДИС)
Бела Није кренуо (НК)
Трка отказана (ТО)
Светло плава Завршио само тренинг (ЗСТ)
Тест возач петком (ТВП)
- од 2003. на даље
Без боје Није завршио тренинг (НЗТ)
Избачен (ИЗ)
Није стигао (НС)
Повучен пре трке (ППТ)



Конструктори[уреди | уреди извор]

Место Конструктор Бодови
1. Њемачка Мерцедес 573
2. Аустрија Ред бул 319
3. Уједињено Краљевство Макларен 202
4. Уједињено Краљевство Рејсинг појнт 195*
5. Француска Рено 181
6. Италија Ферари 131
7. Италија Алфа Таури 107
8. Швајцарска Алфа Ромео 8
9. Сједињене Америчке Државе Хас 3
10. Уједињено Краљевство Вилијамс 0
  • Рејсинг појнт је кажњен одузимањем 15 бодова са Велике награде Штајерске, због недозвољеног копирања кочионог система Мерцедеса [39]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Rekordi Formule 1 koji bi mogli biti oboreni u 2020. godini: Da li će Hamilton da nadmaši Šumahera?”. 
  2. ^ „Нове трке у Формули 1: Фераријева 1000. вожња у њиховом "дворишту". 
  3. ^ „F1 počinje 5. jula - potvrđeni termini osam trka!”. 
  4. ^ „Mercedes pokazao bolid za sedmu duplu krunu”. 
  5. ^ „NESTVARAN UGOVOR LUISA HAMILTONA Šokiraće vas KOLIKO BOGATSTVO Britanac dobije svakog dana”. 
  6. ^ „Četvrta sezona u nizu: Botas i 2020. u Mercedesu!”. 
  7. ^ „Ferari predstavio poseban bolid – SF1000”. 
  8. ^ „Fetel u Ferariju do 2020. godine”. 
  9. ^ „Lekler potpisao novi ugovor sa Ferarijem”. 
  10. ^ „Red Bul predstavio bolid za 'osvajanje titula'. 
  11. ^ „Alex Albon će voziti za ekipu Red Bull-a i u 2020.”. [мртва веза]
  12. ^ „Maks Ferstapen produžio ugovor sa Red Bullom!”. 
  13. ^ „Meklaren ostao veran papaja narandžastoj boji”. 
  14. ^ „Carlos Sainz i Lando Norris potpisali novi ugovor sa Mclarenom za sezonu 2020.”. [мртва веза]
  15. ^ „Ф1 - Рикардо: Импресионирао ме Реноов напредак!”. 
  16. ^ „Toro Roso postao Alfa Tauri i promenio boje”. 
  17. ^ „Meksikanac još tri godine u Rejsing Pointu”. 
  18. ^ „Kimi Raikonen u Alfa Romeo Sauberu”. 
  19. ^ „Đovinaci i naredne sezone vozi za Alfa Romeo”. [мртва веза]
  20. ^ „Nova era: Porodica Vilijams napušta F1”. 
  21. ^ „Ф1: Окон мења Хилкенберга у Реноу”. 
  22. ^ „Канађанин у формули 1: Николас Латифи мења Роберта Кубицу у Вилијамсу”. 
  23. ^ „Toro Roso od sledeće sezone nosiće ime Alfa Tauri”. 
  24. ^ „ЗАМЕНА: Хулкенберг вози уемсто Переза у Великој Британији”. 
  25. ^ Pravila: Što je novo u 2020. godini?
  26. ^ „Svi potpisali Konkord sporazum i ostaju u F1 do 2025”. 
  27. ^ „FIA zabranu quali moda odgađa za VN Italije”. 
  28. ^ „Mercedes dominirao prvog dana testiranja u Katalunji”. 
  29. ^ „Raikonen na čelu drugog dana testiranja”. 
  30. ^ „Dominacija Botasa i Mercedesa trećeg dana na Katalunji”. 
  31. ^ „Kubica ispred svih na Katalunji”. 
  32. ^ „Fetel prvi na testiranju, problemi za Hamiltona”. 
  33. ^ „Poslednji test pred početak sezone, najbrži Botas”. 
  34. ^ „Otkazana Velika nagrada Australije”. 
  35. ^ „Formula 1 objavila F1 kalendar za 2020.”. 
  36. ^ „VN Kine zvanično odložena zbog koronavirusa”. 
  37. ^ „NAPOKON LEPE VESTI: Formula 1 trke na stazama Imola, Nurburgring i Portimao!”. 
  38. ^ „НОВИТЕТИ У ФОРМУЛИ 1: Нове четири трке у календару”. 
  39. ^ Žestoka kazna u formuli 1: Britanskom timu oduzeto 15 bodova i 400.000 evra

Спољашње везе[уреди | уреди извор]