Фосилна горива

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Рударско-геолошком факултету у Београду.
Датум уноса: март—јун 2017.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.

Фосилна горива су руде које се експлоатишу ради побољшања зивота људи. Имају примену у производњи електричне и топлотне енергије, имају велики утицај на економију. Деривати неких фосилних горива имају ширу примену у ауто индустријама, производњи пластике, итд. Због великог штетног утицаја на животну средину свет је у потрази за алтернативним решењима, које ће бити мање штетно по околину.[1][2]

Фосилна горива[уреди]

Фосилна горива су горива која настају од природних ресурса као што је анаеробно распадање које долази од мртвих организама и стара су више од милион година. Ова врста горива садржи висок проценат угљеника и угљоводоника. Фосилна горива су данас основни извор енергије на Земљи.

Србија — лежишта и енргетика

Подела фосилних горива[уреди]

У природи постоје три основна облика фосилних горива:

Угаљ[уреди]

Угаљ је органогено седиментна стена мрке до црне боје, која има способност да гори и може се користи као гориво. Настао је акумулацијом остатака копнених, ређе водених биљака и ретко од фито- и зоопланктона, у слатководној средини. Врсте угља:

Угаљ

Нафта[уреди]

Нафта је сложена смеша различитих једињења, углавном угљоводоника: алкана, циклоалкана и ароматичних угљоводоника. Настала је од биљних и животињских остатака дуготрајном фосилизацијом без присуства ваздуха у дубини Земљине коре. Нафта је један од најважнијих руда, због својих деривата. До уљасте тамне течности (црно злато), се долази бушењем бушотина са површине до лежиста које може бити на дубини од више хиљада метара.

Сирова нафта.

Земни гас[уреди]

Природни или земни гас је природно гасовито фосилно гориво са високим садржајем метана. Редовно је присутан у налазиштима нафте (гасна капа изнад лежишта) и сирова нафта на излазу из бушотине га садржи у издвојеном или у раствореном облику. По свом хемијском саставу овај гас је смеса нижих алкана од којих највећи део садржи од један до четири атома угљеника у молекулу. Садржај појединих угљоводоника у природном гасу се разликује од налазишта до налазишта. Тамо где се јавља заједно са нафтом (влажни гас) поред метана садрзи и етан, пропан и бутан и обрнуто, суви земни гас поред метана не садржи наведене гасове са већим бројем атома угљеника. Осим угљоводоника земни гас у мањој мери садржи и примесе и то сагорљиве (CO, H2) и неасгорљиве (CO2, O2 и N2), а неки природни гасови садрже и извесне количине сумпороводоника.

Produkcija zemnog gasa u m³ godišnje
Продукција земног гаса у m³ годишње

Алтернатива[уреди]

Како природи треба више времена да створи нове резерве фосилних горива, долази до смањења постојећих залиха. Због велике потражње долази до уништавања залиха, самим тим до пораста цене ресурса. Због последица дугогодишње експлоатације и прераде сировина, мора се пронаћи адекватна замена за све необновљиве сировине и њихове деривате. Неки од обновљивих видова енергије су:

Утицај на околину[уреди]

Сагоревањем фосилних горива долази до ослобађања отровних гасова:

При ослобађању гасови одлазе у атмосферу где се мешају са водом која се у виду киселе кише враћа на земљиште. Није само сагоревање штетно. Сам процес експлоатације нафте, бушењем дубоких бушотина доводи до поремећаја водене флоре и фауне. Експолоатација угља условљава уништавање хиљаде и хиљаде хектара плодног земиљишта, са својом флором и фауном.

Референце[уреди]

  1. 1.1 RUDARSKI ODSEK-Eksploatacija tečnih i gasovitih mineralnih sirovina i gasna tehnika PREDMET: HEMIJA I PRERADA NAFTE I GASA. Prof. dr AleksandraKostic-Pulek
  2. Геологија фосилних горива

Спољашње везе[уреди]