Фотодиода

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фотодиода (увећана)

Фотодиода[1] је диода са ПН спојем који је приступачан свјетлости. При паду свјетлости на ПН спој долази до тока електрона. Због те особине, налази примјену као електронски сензор. Битна особина фотодиоде је да врши само (изузетно брзу) детекцију, а не врши улогу појачавача, за разлику од фототранзистора. Уколико поларишемо ПН спој инверзно, кроз диоду тече повећана инверзна струја. Повећање инверзне струје Ir кроз диоду је приближно сразмјерно повећању освјетљености Е. Типично повећање струје је око 100 nA/lx.

Фотодиода је начињена од пулупроводног материјала као и обична диода.

Примјена[уреди]

Због брзе реакције на свјетлосни ниво, користе се за примјене у оптоелектроници, гдје је брзина рада најважнија. Примјер употребе су оптички изолациони парови (оптокаплери), сензори позиције (енкодери), веома брзе комуникације преко оптичког кабла и други.

Материјал[уреди]

Од материјала зависи осјетљивост у одређеном дијелу електромагнетског спектра.

Материјал Таласна дужина (nm)
Силицијум 190—1100
Германијум 400—1700
Индијум-галијум-арсенид 800—2600
Оловни сулфид < 1000—3500

Симбол[уреди]

Симбол фотодиоде је приказан на слици.

Симбол фотодиоде

Предности и мане[уреди]

Предности су ниска цијена и веома брз рад (у односу на фотоотпорник и фототранзистор). Мана је одсуство појачања, осим код лавинске фотодиоде.

Референце[уреди]

  1. Правопис српскога језика. Матица српска. 2010. т. 84. стр. 89

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]