Фођа
Фођа Foggia | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Италија |
Регија | Апулија |
Покрајина | Фођа |
Становништво | |
Становништво | |
— | 153.469 |
— густина | 302,22 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 28′ 00″ С; 15° 34′ 00″ И / 41.466667° С; 15.566667° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 76 m |
Површина | 507,80 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Ђани Монђели |
Позивни број | 0881 |
Веб-сајт | |
www.comune.foggia.it |
Фођа (итал. Foggia) је важан град у Италији. Фођа је значајан град у покрајини Апулија у јужном делу државе и главни град истоименог Округа Фођа.
Фођа је позната као средиште пољопривредно веома развијеног краја и има развијену прехрамбену индустрију.
Порекло назива
[уреди | уреди извор]Назив Фођа води порекло од латинске речи „фовеа“ (лат. fovea), што у преводу значи „дупља“ или „рупа“. Ово је везано за одувек богато равничарско пољопривредно подручје око града, где су постојале древне просторије под земљом у којима је чувано жито.
Географија
[уреди | уреди извор]Фођа се налази у јужној Италији. Од престонице Рима град је удаљен 380 км источно, а од Барија 135 км западно.
Рељеф
[уреди | уреди извор]Фођа се развила у приморској равници, недалеко од јужне обале Јадранског мора (25 км северно). Јужно од града издижу се планине Дауни из јужног дела ланца Апенина. Град се налази у сеизмички веома активној зони, па су земљотреси били саставни део историје града (1456., 1534., 1627. и 1731. ).
Клима
[уреди | уреди извор]Клима у Фођи је средоземна.
Клима (Фођа) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Средњи максимум, °C (°F) | 12 (54) |
13 (55) |
15 (59) |
19 (66) |
24 (75) |
28 (82) |
32 (90) |
31 (88) |
28 (82) |
22 (72) |
17 (63) |
13 (55) |
32 (90) |
Средњи минимум, °C (°F) | 3 (37) |
3 (37) |
5 (41) |
7 (45) |
11 (52) |
15 (59) |
18 (64) |
18 (64) |
15 (59) |
11 (52) |
7 (45) |
4 (39) |
3 (37) |
Количина падавина, mm (in) | 42 (16,5) |
41 (16,1) |
43 (16,9) |
36 (14,2) |
37 (14,6) |
36 (14,2) |
26 (10,2) |
27 (10,6) |
46 (18,1) |
53 (20,9) |
53 (20,9) |
57 (22,4) |
497 (195,6) |
[тражи се извор] |
Воде
[уреди | уреди извор]Кроз сам град Фођу не протиче ниједан значајан водоток, али се у близини налази ток реке Ћерваро.
Историја
[уреди | уреди извор]Подручје Фође било је насељено још у доба праисторије. У време антике у близини је основано грчко насеље Аргос Хипијум, које улазило у састав Велике Грчке. Касније се у доба стари Рим овде оснива насеље, које добио назив Фовеа, из ког се извео данашњи назив града.
У средњем веку град мења много господара. Прво град запоседају Готи, потом Лангобарди и на крају Византија. У 11. веку град запоседају Нормани и они владају више векова. 1447. године град је доспео у посед Арагона и Напуљске краљевине.
Напуљска краљевина је крајем 18. века дошла у руке Француза током Наполеонове ере. 1860. године Фођа је прикључена новоснованој држави Италији. Град је веома брзо постао важно железничко раскршће. Управо стога је град тешко страдао у бомбардовању 1943. године за време Другог светског рата. После рата град је доживео раст, али и хаотичан урбани развој као и други градови јужне Италије, када се веома много некадашњег сеоског становништва населило по ободу града.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 147.036 становника.[1]
1931. | 1936. | 1951. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
55.763 | 62.340 | 97.504 | 118.608 | 141.711 | 156.467 | 156.268 | 155.203 | 147.036 |
2008. године. Фођа је имао око 153.000 становника, 2,5 пута више у односу на почетак 20. века. Последњих година број странвоника у граду стагнира.
Становништво у граду је махом италијанско (98%). Остатак су релативно нови досељеници, махом из источне Европе.
Привреда
[уреди | уреди извор]Фођа је позната као средиште пољопривредно веома развијеног краја и има развијену прехрамбену индустрију.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Улица са звоником катедрале у позадини
-
Окружно здање
-
Градски музеј
-
Зграда „Три лука“
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012.