Франкенштајн или модерни Прометеј

Франкенштајн или Модерни Прометеј
Насловна страна оригиналног издања романа из 1818. године
Настанак и садржај
Ориг. наслов	Frankenstein; or, The Modern Prometheus
Радни наслов	Франкенштајн
Аутор	Мери Шели
Земља	Уједињено Краљевство
Језик	енглески
Жанр	готички роман, хорор, фикција, мека научна фантастика
Издавање
Издавање	1818. (Lackington, Hughes, Harding, Mavor & Jones)
Број страница	280
Тип медија	штампани
Превод
Преводилац	Славка Стевовић
Издавање	2015.

Франкенштајн или Модерни Прометеј (енгл. Frankenstein, or The Modern Prometeus) је готски роман енглеске књижевнице Мери Шели (1797–1851) који је настао 1818. и који говори о Виктору Франкенштајну, младом научнику који ствара гнусно, паметно створење путем једног необичног научног експеримента. Шели је почела да пише причу када је имала 18 година и боравила је у Бату, а прво издање је анонимно објављено у Лондону 1. јануара 1818. године, када је имала 20 година. Њено име се први пут појавило у другом издању, које је објављено у Паризу 1821. године.

Шели је путовала кроз Европу 1815. године, крећући се дуж реке Рајне у Немачкој и заустављајући се у Гернсхајму, 17 km од замка Франкенштајн, где је, око једног века раније, Јохан Конрад Дипел, алхемичар, вршио експерименте. Затим је отпутовала у регион Женеве у Швајцарској, где се одвија велики део приче. Галванизам и окултне идеје биле су теме разговора за њене пратиоце, посебно за њеног љубавника и будућег мужа Персија Биша Шелија.

Године 1816. — на предлог лорда Бајрона — Мери, Перси, Џон Полидори и сам Бајрон, сложили су се да покушају да напишу причу о духовима. Након неколико дана размишљања, Шели је била инспирисана да напише „Франкенштајна“ поштоо је замислила научника који је створио живот и био ужаснут оним што је створио. Роман је први пут објављен анонимно 1818. године, а 1831. године објављено је ревидирано издање под именом Мери Шели. Ова верзија је укључивала значајне стилске измене, нови предговор који описује концепцију приче и експлицитнији морални тон.

Франкенштајн је једно од најпознатијих дела енглеске књижевности. Прожет елементима готског романа и романтичарског покрета, имао је значајан утицај на књижевност и популарну културу, изнедривши читав жанр хорор прича, филмова и позоришних представа. Од објављивања романа, име Франкенштајн се често користи за означавање чудовишта. Сматра се да је инспирација за лик Франкенштајна био хемичар Хамфри Дејви.

Радња

Радња романа се одвија у 18. веку, а почиње када капетан Волтон, пропали писац, са својим бродом плови по арктичком кругу, у нади да ће проширити своје научно знање. Током путовања посада у даљини примећује псећу саоницу коју вози џиновска фигура. Неколико сати касније посада спасава скоро смрзнутог научника Виктора Франкенштајна који је био у потрази за огромним човеком кога је посада видела пар сати раније. Виктор у Волтону види исту ону опсесију која је и њега уништила и препричава му своју причу о животним невољама као упозорење. Као млади научник Виктор напушта свој дом у Женеви у Швајцарској и одлази да студира медицину у Инголштату у Немачкој. У једном тренутку инспирације, Виктор проналази начин како да неживу материју поврати у живот. Потпуно опседнут открићем, Виктор почиње од разних делова мртваца да склапа хуманоидну креатуру коју намерава да оживи. Његов је циљ да биће буде прекрасно, али када га оживи разочара се, јер биће је одвратно, превелико и унакажено. Имало је воденасте беле очи и жуту кожу која једва покрива мишиће и крвне судове испод. Ужаснут, Виктор напушта просторију и затвара врата за собом. Када се врати са циљем да уништи створење, ово је већ побегло. Следећих неколико месеци Виктор се опоравља од исцрпљености, све док не добија поруку од куће да му је убијен брат. Одмах одлази кући и крај Женеве види створење, те је уверен да је оно убило његовог брата. По Викторовом доласку кући, породична слушкиња Јустине је осумњичена за то убиство, осуђена и погубљена зато што је код ње нађен Вилијамов медаљон.

Праћен тугом и осећајем кривице Виктор одлази у планине и ту, на Монблану проналази чудовиште, које му прича своју причу. Чудовиште је било интелигентно и артикулисано и научило да говори посматрајући једну породицу кроз рупу у зиду. Чинио им је, скривајући се, мања добра дела, али када су га угледали, згрозили су се над његовим изгледом. Тада су га отерали. Људи су га терали где год су га угледали због његовог одбојног изгледа. Желећи освету, чудовиште је дошло до Викторове куће, убило му брата и наместило злочин слушкињи Јустине. Сада чудовиште жели од Виктора само једно: моли га да створи још једно чудовиште, женско, да не буде сам. При томе му обећава да ће престати да се свети човечанству и да ће њих двоје живети заједно, одвојени од цивилизације у јужноамеричкој дивљини. Првобитно, Виктор пристаје зато што му створење прети да ће убити његове преостале пријатеље и вољене и да неће стати док га не уништи. Виктор на Оркнијским острвима креће са радом на новом створењу. Тада почињу да га муче катастрофалне слутње да ће друго створење постати горе него прво, или да би стварање другог створења могло довести до размножавања расе која би представљала претњу за човечанство. Већ напола направљену креатуру уништава згађен сам собом и својим делом. За освету, чудовиште му најпре убије најбољег пријатеља, а затим и вереницу у првој брачној ноћи. Викторов отац ослабљен годинама и Елизабетином смрћу умире неколико дана касније. У потрази за осветом Виктор тада постаје ловац и прогања чудовиште преко Европе и севера Русије све до Арктичког океана, а даље на Северни пол. Створење му увек измиче за мало и он због исцрпљености и промрзлина не може да настави потеру и тад га налази Волтонов брод. Након пар дана лед онемогућава наставак путовања и неколико дана проводе заробљени у леду где пар чланова посаде умире од хладноће. Посада тад тражи да крену на југ чим се брод ослободи, али Виктор покушава да их убеди да наставе потрагу, али не успева у томе. Виктор иако веома слаб ипак одлучује да ће сам да настави потрагу и инсистира да створење мора да умре, али услед исцрпљености Виктор после пар дана умире саветујући Волтона да тражи срећу у миру и избегава амбиције. Убрзо после тога Волтон на броду открива створење које тугује за Виктором. Тад му створење каже да му Викторова смрт није донела олакшање и да га оно што је урадио чини још јаднијим него што је Виктор икада био. Исто му каже да ће да се убије како нико никад не би сазнао за његово постојање. Тад оно силази са брода и удаљава се на леденој санти.

Различита издања романа Франкенштајн

Галерија

• 
  Илустрација Теодора фон Холста са насловне стране издања из 1831. године
• 
  Године 1910, Edison Studios објавили су прву филмску адаптацију романа Мери Шели
• 
  Фотографија Бориса Карлофа у улози Франкенштајна

Екранизација

Прва филмска адаптација Франкенштајна, 1910. Едисон студио

Прва филмска адаптација дела се десила 1910. године, у ери немог филма од стране Едисон студија. 1931. године Јуниверсал пикчерс студио екранизује Франкенштајна и то постаје прва екранизација овог дела са звуком. У годинама након тога излази велики број других адаптација под истим именом, а многе популарне телевизијске серије преузимају лик Франкенштајновог чудовишта које се појављује у серијама.

Види још

• Мери Шели
• Франкенштајнова невеста
• Франкенштајн (филм из 1910)
• Франкенштајн (филм из 1931)
• Франкенштајн (филм из 1994)
• Франкенштајн (филм из 2025)

Литература

• Aldiss, Brian W. „On the Origin of Species: Mary Shelley”. Speculations on Speculation: Theories of Science Fiction. . Eds. James Gunn and Matthew Candelaria. Lanham, Maryland: Scarecrow, 2005.
• Baldick, Chris (1987). In Frankenstein's Shadow: Myth, Monstrosity, and Nineteenth-Century Writing. Oxford University Press. . Oxford. .
• Hoobler, Dorothy; Hoobler, Thomas (2007). The Monsters: Mary Shelley and the Curse of Frankenstein. Little, Brown. ISBN 978-0-316-06640-2. 
• Bann, Stephen, ed (1994). "Frankenstein": Creation and Monstrosity. London: Reaktion. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза).
• Behrendt, Stephen C., ed. (1990). Approaches to Teaching Shelley's "Frankenstein". New York: MLA. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза).
• Bennett, Betty T. and Stuart Curran, eds. Mary Shelley in Her Times. Johns Hopkins University Press. 2000. . Baltimore: ,
• Bennett, Betty T (1998). Mary Wollstonecraft Shelley: An Introduction. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-5976-2. .
• Bohls, Elizabeth A (1994). „Standards of Taste, Discourses of 'Race', and the Aesthetic Education of a Monster: Critique of Empire in Frankenstein”. Eighteenth-Century Life. 18 (3): 23—36. .
• Botting, Fred (1991). Making Monstrous: "Frankenstein", Criticism, Theory. New York: St. Martin's Press. 
• Chapman, D (2011). That Not Impossible She: A study of gender construction and Individualism in Mary Shelley's Frankenstein. UK: Concept. ISBN 978-1480047617. 
• Clery, E. J. (2000). Women's Gothic: From Clara Reeve to Mary Shelley. Plymouth: Northcote House. .
• Conger, Syndy M., Frederick S. Frank, and Gregory O'Dea, eds. Iconoclastic Departures: Mary Shelley after "Frankenstein": Essays in Honor of the Bicentenary of Mary Shelley's Birth. Madison, New Jersey: Fairleigh Dickinson University Press. 1997. ,
• Donawerth, Jane (1997). Frankenstein's Daughters: Women Writing Science Fiction. Syracuse: Syracuse University Press. 
• Douthwaite, Julia V. (2012). „The Frankenstein of the French Revolution”. The Frankenstein of 1790 and other Lost Chapters from Revolutionary France. Chicago: University of Chicago Press. 
• Dunn, Richard J (1974). „Narrative Distance in Frankenstein”. Studies in the Novel. 6: 408—17. .
• Eberle-Sinatra, Michael, ed (2000). Mary Shelley's Fictions: From "Frankenstein" to "Falkner". New York: St. Martin's Press. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Ellis, Kate Ferguson (1989). The Contested Castle: Gothic Novels and the Subversion of Domestic Ideology. Urbana: University of Illinois Press. 
• Florescu, Radu (1996). In Search of Frankenstein: Exploring the Myths Behind Mary Shelley's Monster (2nd изд.). London: Robson Books. ISBN 978-1-861-05033-5. 
• Forry, Steven Earl (1990). Hideous Progenies: Dramatizations of "Frankenstein" from Mary Shelley to the Present. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. 
• Freedman, Carl (2002). „Hail Mary: On the Author of Frankenstein and the Origins of Science Fiction”. Science Fiction Studies. 29 (2): 253—64. doi:10.1525/sfs.29.2.0253. .
• Gigante, Denise (2000). „Facing the Ugly: The Case of Frankenstein”. ELH. 67 (2): 565—87. doi:10.1353/elh.2000.0015. .
• Gilbert, Sandra and Susan Gubar (1979). The Madwoman in the Attic: The Woman Writer and the Nineteenth-Century Literary Imagination. New Haven: Yale University Press. .
• Hay, Daisy (2010). Young Romantics. : 103.
• Heffernan, James A. W. (1997). „Looking at the Monster: Frankenstein and Film”. Critical Inquiry. 24 (1): 133—58. doi:10.1086/448869. .
• Hodges, Devon (1983). "Frankenstein and the Feminine Subversion of the Novel". 2. Tulsa Studies in Women's Literature. стр. 155—64. .
• Hoeveler, Diane Long (1998). Gothic Feminism: The Professionalization of Gender from Charlotte Smith to the Brontës. University Park: Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-01809-6. .
• Holmes, Richard (2005). Shelley: The Pursuit. London: Harper Perennial. ISBN 978-0-00-720458-8. 
• Jones, Frederick L. (1952). „Shelley and Milton”. Studies in Philology. 49 (3): 488—519. JSTOR 4173024. 
• Knoepflmacher, U. C. and George Levine, eds. The Endurance of "Frankenstein": Essays on Mary Shelley's Novel. Berkeley: University of California Press, 1979.
• Lew, Joseph W (1991). „The Deceptive Other: Mary Shelley's Critique of Orientalism in Frankenstein”. Studies in Romanticism. 30 (2): 255—83. JSTOR 25600894. doi:10.2307/25600894. .
• London, Bette (1993). „Mary Shelley, Frankenstein, and the Spectacle of Masculinity”. PMLA. 108 (2): 256—67. .
• Mellor, Anne K (1988). Mary Shelley: Her Life, Her Fiction, Her Monsters. New York: Methuen. 
• Michaud, Nicolas (2013). Frankenstein and Philosophy: The Shocking Truth. Chicago: Open Court. 
• Miles, Robert. (1993). Gothic Writing 1750–1820: A Genealogy. London: Routledge. .
• Milner, Andrew. (2005). Literature, Culture and Society. London: Routledge. , ch.5.
• O'Flinn, Paul. „Production and Reproduction: The Case of Frankenstein”. Literature and History. 9 (2): 194—213. 1983. .
• Poovey, Mary (1984). The Proper Lady and the Woman Writer: Ideology as Style in the Works of Mary Wollstonecraft, Mary Shelley, and Jane Austen. Chicago: University of Chicago Press. 
• Rauch, Alan (1995). „The Monstrous Body of Knowledge in Mary Shelley's Frankenstein”. Studies in Romanticism. 34 (2): 227—53. JSTOR 25601114. doi:10.2307/25601114. .
• Selbanev, Xtopher (1999). Natural Philosophy of the Soul. Western Press. .
• Schor, Esther, ed (2003). The Cambridge Companion to Mary Shelley. Cambridge: Cambridge University Press. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Scott, Grant F. (1934). „Victor's Secret: Queer Gothic in Lynd Ward's Illustrations to Frankenstein”. Word & Image - 28 (April–June 2012). 28 (2): 206—232. doi:10.1080/02666286.2012.687545. 
• Smith, Johanna M., ed. Frankenstein. Case Studies in Contemporary Criticism. Boston: Bedford/St. Martin's, 1992.
• Spark, Muriel (1987). Mary Shelley. London: Cardinal. ISBN 978-0-7474-0318-0. .
• Stableford, Brian (1995). „Frankenstein and the Origins of Science Fiction”. Ур.: David Seed. Anticipations: Essays on Early Science Fiction and Its Precursors. Syracuse: Syracuse University Press. 
• Sunstein, Emily W. (1991). Mary Shelley: Romance and Reality. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-4218-4. 
• Tropp, Martin (1976). Mary Shelley's Monster. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-24066-3. 
• Veeder, William (1986). Mary Shelley & Frankenstein: The Fate of Androgyny. Chicago: University of Chicago Press. .
• Williams, Anne (1995). The Art of Darkness: A Poetics of Gothic. Chicago: University of Chicago Press. .
• Richard Holmes, "Out of Control" (review of Mary Shelley, Frankenstein, Or, The Modern Prometheus: Annotated for Scientists, Engineers, and Creators of All Kinds, edited by David H. Guston, Ed Finn, and Jason Scott Robert, MIT Press, 277 pp.; and Mary Shelley, „The New Annotated Frankenstein”. The New York Review of Books. LXIV (20): 38. 21. 12. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза), edited and with a foreword and notes by Leslie S. Klinger, Liveright, 352 pp.). , 40–41.
• Shelley, Mary (2009). Frankenstein: 1818 text. Oxford University Press. . Edited with an introduction and notes by Marilyn Butler.
• Fairclough, Peter (ed.) Three Gothic Novels: Walpole / Castle of Otranto, Beckford / Vathek, Mary Shelley / Frankenstein (Penguin English Library, 1968). With an introductory essay by Mario Praz.
• Shelley, Mary (2008). Frankenstein. Oxford University Press. . Edited with an introduction and notes by M. K. Joseph.

Спољашње везе

• Frankenstein на пројекту Гутенберг
• Frankenstein 1818 edition на пројекту Гутенберг
• Mary Wollstonecraft Shelley Chronology & Resource Site Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. мај 2010) (језик: енглески)
• "On Frankenstein" (језик: енглески)
• "13 Ways of Looking at Frankenstein" (језик: енглески)
• "My Hideous Progeny: Mary Shelley's Frankenstein" (језик: енглески)
• Inside look at the "Frankenstein Phenomenon" (језик: енглески)