Франкенштајн или модерни Прометеј

Из Википедије, слободне енциклопедије
Франкенштајн или модерни Прометеј
Frankenstein 1818 edition title page.jpg
Насловна страна оригиналног издања романа из 1818. године
Настанак и садржај
Ориг. наслов Frankenstein; or, The Modern Prometheus
Радни наслов Франкенштајн
Аутор Мери Шели
Земља  Уједињено Краљевство
Језик енглески
Жанр готички роман, хорор, фикција, мека научна фантастика
Издавање
Издавање 1818. (Lackington, Hughes, Harding, Mavor & Jones)
Број страница 280
Тип медија штампани
Превод
Преводилац Славка Стевовић
Датум
издавања

2015.

Франкенштајн или модерни Прометеј (енгл. Frankenstein, or The Modern Prometeus) роман је енглеске књижевнице Мери Шели који је настао 1818. Франкенштајн се сматра првим романом научне фантастике.[1]

Радња[уреди]

Red information icon with gradient background.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Радња романа почиње када капетан Валтон са својим бродом плови по арктичком кругу. Брод је заробљен у леду. Тада капетан среће научника Виктора Франкенштајна. Виктор прича Валтону своју причу. Као млади научник Виктор напушта свој дом у Женеви у Швајцарској и одлази да студира медицину у Немачку. У једном тренутку инспирације, Виктор проналази начин како да неживу материју поврати у живот. Потпуно опседнут открићем, Виктор почиње од разних делова мртваца да слаже креатуру коју намерава да оживи. Његов је циљ да биће буде прекрасно, али када га оживи разочара се, јер биће је одвратно, превелико и унакажено. Ужаснут, Виктор напушта у бекству просторију и затвара врата за собом. Када се врати са циљем да уништи створење, ово је већ побегло. Следећих неколико месеци Виктор се опоравља од исцрпљености, све док не добија поруку од куће да му је убијен брат. Одмах одлази кући и крај Женеве види створење, те је уверен да је оно убило његовог брата. По Викторовом доласку кући, породична слушкиња Јустине је осумњичена за то убиство, осуђена и погубљена.

Виктор одлази у планине и ту проналази чудовиште, које му прича своју причу. Чудовиште је научило да говори посматрајући једну породицу кроз рупу у зиду. Чинио им је, скривајући се, мања добра дела, али када су га угледали, згрозили су се над његовим изгледом. Тада су га отерали. Људи су га терали где год су га угледали због његовог одбојног изгледа. Желећи освету, чудовиште је дошло до Викторове куће, убило му брата и наместило злочин слушкињи Јустине. Сада чудовиште жели од Виктора само једно: моли га да створи још једно чудовиште, женско, да не буде сам. При томе му обећава да ће престати да се свети човечанству и да ће њих двоје живети заједно, одвојени од цивилизације. Испрва, Виктор пристаје. Касније, већ напола направљену креатуру уништава згађен сам собом и својим делом. За освету, чудовиште му најпре убије најбољег пријатеља, а затим и Викторову вереницу у првој брачној ноћи. Виктор тада постаје ловац и прогања чудовиште све до Арктика. Ту умире, пре него што је успео да пронађе и убије чудовиште. Оно се нашло на броду док је Франкенштајн умирао. Франкенштајн је умро, а капетан брода га је срео, те му је чудовиште рекло да ће се убити и отишло је.[2][3]

Различита издања романа Франкенштајн

Види још[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Hoobler, Dorothy; Hoobler, Thomas (2007). The Monsters: Mary Shelley and the Curse of Frankenstein. Little, Brown. ISBN 978-0-316-06640-2. 
  2. Frankenstein Summary | GradeSaver
  3. [1]
  4. This illustration is reprinted in the frontispiece to the 2008 edition of Frankenstein

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]