Франко Алфано

Из Википедије, слободне енциклопедије
Франко Алфано

Franco Alfano circa 1919 Emporium.jpg

Информације
Датум рођења 8. март 1875.
Место рођења Посилипо крај Напуља (Италија)
Датум смрти 27. октобар 1954.(1954-10-27)(79 год.)
Место смрти Санремо (Италија)
Дела

Франко Алфано (итал. Franco Alfano; Посилипо крај Напуља, 8. март 1875Санремо, 27. октобар 1954) је био италијански композитор и пијаниста.

Биографија[уреди]

Рођен је у месту Посилипо крај Напуља. Музичко образовање је стекао на Конзерваторијуму Сан Пјетро а Мајела у Напуљу (Conservatiorio di San Pietro a Maiella), а 1895. одлази на Конзерваторијум у Лајпцигу. Већ следеће године је започео каријеру као пијаниста у Берлину. Тада компонује прву своју оперу „Миранда”, која никада није издата и изведена, а две године касније и „Извор Еншира”. 1900. одлази у Париз где пише балете за Фоли-Бержер. У том периоду гледа и гостовање позоришне трупе из Москве, који изводе драму „Васкрсење” према истоименом роману Лава Толстоја. Тема га заокупља и већ 1904. је написао оперу за коју је либрето написао његов пријатељ, новинар, Чезаре Анау (Cesare Hanau). Опера „Васкрсење” доживљава велики успех и изводи се на многим оперским сценама широм света.

1914. се враћа у Италију где се запошљава као професор композиције у Болоњи. Са тог места даље прелази на друга места у италијанском музичком животу: од 1923. до 1939. је директор Конзерваторијума Ђузепе Верди у Торину; од 1940. до 1942. интендант Teatra Massimo у Палерму; од 1942. до 1947. директор Опере Академије Санта Чечилија у Риму; а након тога, до 1950, директор Конзерваторијума Ђоакино Росини у Пезару. У то време је написао још седам опера.

Након смрти Ђакома Пучинија, диригент, и Пучинијев зет, Артуро Тосканини даје Алфану да заврши Пучинијеву оперу „Турандот” на основу композиторових скица. Алфано се прихвата посла и пише завршни дует и финале опере. Тим делом Тосканини није био задовољан и сâм је прерадио Алфанову музику.

Алфано је умро 1954. године у Санрему.

Опус[уреди]

Опере[уреди]

Балети[уреди]

Оркестарска музика[уреди]

  • 2 Симфоније (Прву је накнадно прерадио под именом Sinfonia classica)
  • Игра и финале Сакунтале (Danza e finale di Sakuntala)
  • Романтична свита (Suita romantica)
  • Игра за оркестар (Una danza per orchestra)
  • Дивертименто за мали оркестар са клавиром obbligato (Divertimento per piccola orchestra coll piano obbligato)

Песме[уреди]

  • È giunto il nostro ultimo autunno
  • Cinque nuove liriche tagiorane
  • Nuove liriche tagiorane
  • Tre liriche
  • Tre poemi di Rabindranath Tagore
  • Himno al libertador Simón Bolivar per voci unisone ed orchestra


Спољашње везе[уреди]