Франсис Бејкон (сликар)

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Франсис Бејкон
Bacon by Gray 257.jpg
Региналд Греј: Портрет Франсиса Бејкона, Галерија у Лондону
Датум рођења(1909-10-28)28. октобар 1909.
Место рођењаДаблин
  Уједињено Краљевство
Датум смрти28. април 1992.(1992-04-28) (82 год.)
Место смртиМадрид
  Шпанија
Веб-сајтwww.francis-bacon.com

Франсис Бејкон (енгл. Francis Bacon; Даблин, 28. октобар 1909Мадрид, 28. април 1992) је био енглески фигуративни сликар.

Не доводимо га у директну везу са апстрактним експресионизмом, иако је несумњиво повезан и са њим, већ непосредно са експресионистичком традицијом.

По снази којом је свом осећању тескобе давао визуелну форму, ниједан од уметника 20. века није се могао мерити с њим, изузев Руоа. Бејкон је често од других сликара преузимао свој ликовни језик, слободно комбинујући различите изворе инспирације, и трансформишући их да би у њих утиснуо ново значење. Глава окружена говеђим полуткама одражава Бејконову опсесију Веласкезовим делом Папом Инокентијем Х која га је интензивно заокупљала неколико година. Овде, наравно, не видимо више Папу Инокентија него дух који вришти (за шта га је надахнуо призор из филма Сергеја Ејзенштајна „Александар Невски“) израњајући из таме у пратњи двеју светлећих говеђих полутки преузетих од Рембранта. Знамо да нам порекло слике не помаже да је разумемо. Не помаже нам ни поређење са ранијим делима, као што је Гриневалдово Прибијање уз крст, Фисијев Кошмар, Енсоров Христов улазак у Брисел 1889. године или Мунков Крик, која су овој слици претходила. Бејкон је био коцкар, човек који је ризиковао и у животу и у начину рада. Тражио је слике које, према његовим речима, отварају дубље могућности чула. Овде се такмичи са Веласкезом, али по својим правилима, а то је успостављање готово неподношљиве напетости између шокантне жестине личне визије и светлеће лепоте сопствене сликарске четке.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Farson, Daniel (1993). The Gilded Gutter Life of Francis Bacon. London. ISBN 978-0-679-42632-5. 
  • Gilles Deleuze: Logik der Sensation. Fink. München: 1995. ISBN 978-3-7705-2952-0.
  • Wieland Schmied: Francis Bacon. Das Bewusstsein der Gewalt. München. New York: 1996. ISBN 978-3-7913-1637-6.
  • David Sylvester: Gespräche mit Francis Bacon. Prestel, München. New York: 1997. ISBN 978-3-7913-1795-3.
  • Michael Peppiatt: Francis Bacon. Anatomie eines Rätsels. DuMont, Köln. 2000. ISBN 978-3-7701-4635-2.
  • Luigi Ficacci: Francis Bacon, Taschen Verlag, Köln. 2003. ISBN 978-3-8228-2197-8.
  • Heinrich, Christoph, ур. (2005). Francis Bacon. Die Portraits. Hatje Cantz Verlag. ISBN 978-3-7757-1727-4. 
  • Zweite, Armin, ур. (2006). Francis Bacon. Die Gewalt des Faktischen. Hirmer Verlag. ISBN 978-3-7774-3235-9. 
  • Michael Peppiatt: Francis Bacon - Michel Leiris. Eine Freundschaft. Piet Meyer Verlag, Bern. 2009. ISBN 978-3-905799-05-7..
  • Michael Peppiatt: Gespräche in der Nacht. Francis Bacon über seine Arbeit. Piet Meyer Verlag, Bern. 2011. ISBN 978-3-905799-10-1..

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • [1] Ретроспектива
  • [2] Изложба 2012.