Франсоа Бозизе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Франсоа Бозизе
Bozize.jpg
Франсоа Бозизе
Биографија
Датум рођења (1946-10-14)14. октобар 1946.(69 год.)
Место рођења Муила
Француска Екваторијална Африка
Професија војно лице, политичар
Мандат(и)
4. председник Централноафричке Републике
15. март 2003. — 24. март 2013.
Претходник Анж-Феликс Патасе
Наследник Мишел Џотодија

Франсоа Бозизе (франц. François Bozizé; Муила, 14. октобар 1946) је политичар и бивши председник Централноафричке Републике од 2003. до 2013. године.

Биографија[уреди]

Рођен је 1946. године у месту Муила, данашњи Габон, у народу Гбаје. Завршио је факултет за официре у централноафричкој провинцији Буар[1]. До 1969. је постао виши поручник, а 1975. капетан[1]. Цар Жан-Бедел Бокаса га је 1978. унапредио у чин бригадног генерала[1], јер је истукао француског неопуномоћеног официра, који се није прикладно односио према Бокаси.[2][3] Након што је Бокаса срушен с власти 1979, Бозизе је у Даковој влади постао министар одбране[1]. У наредној влади Колингбе, био је министар за информације.

Био је учесник пропалог пуча Анж-Феликса Патасе 1982.[4], па је побегао из земље са још 100 официра. Током егзила је боравио у Француској[5] Био је ухапшен у Бенину 1989. и затворен. Осуђен је због учешћа у пучу, али је помилован 24. септембра 1991. и пуштен 1. децембра[1][6] После тога се вратио у Француску и тамо живео још две године.

Током распада Источног блока, на владу Централноафричке Републике вршен је притисак да покрене демократизацију политичке климе у земљи. У међувремену је Патасе 1993. године победио на председничким изборима. Бозизе се вратио у ЦАР и остао Патасин поборник, а овај га је унапредио у шефа оружаних снага.

Након покушаја пуча 2001.[7], Патасе је постао неповерљив према Бозизеу и сменио га с функције шефа оружаних снага. Бозизе је касније успешно измакао његовим снагама и побегао у Чад[8][9] Од тамо је наставио да командује побуњеницима у борби против Патасиних снага.

Бозизеове трупе освојиле су главни град Банги 15. марта 2003, што је означило његову победу у рату.[10] Патасе је отишао у егзил у Камерун, а затим у Того. Бозизе је изабран за председника тек на изборима 2005[11], а поново је победио и 2011. године.

Сукоб 2012-'13.[уреди]

Крајем 2012. године, побуњеничка коалиција под именом Селека покренула је рат против Бозизеове владе. Бозизе је замолио Французе за помоћ у сламању побуне, али су га одбили. Примирје је потписано 11. јануара 2013, а Бозизе је пристао да на место премијера постави опозиционара Николаса Тјангаја[12].

Међутим, побуњеници су се поновно дигли на оружје 22. марта 2013, оптужујући Бозизеа да је прекршио услове мировног споразума. Побуњеничке снаге су 24. марта 2013. продрле у главни град и заузеле главне институције, укључујући и председничку палату. Бозизе и његова породица склонили су се у суседни ДР Конго[13], након чега им је дозвољен привремени азил у Јаундеу, главном граду Камеруна.[14]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Bozize to contest presidency as an independent candidate”, IRIN, 13.12. 2004, Приступљено 19.1. 2013 
  2. Titley (1997). стр. 44.
  3. Kalck (2005). стр. 33.
  4. Kalck (2005). стр. 8.
  5. Kalck (2005). стр. xl.
  6. Group (2004). стр. 1049.
  7. "Situation “confused” after apparent coup attempt", IRIN, 28 May 2001.
  8. "Regional efforts underway to calm tensions", IRIN, 28.11. 2001.
  9. Mehler (2005). стр. 146.
  10. "Rebel leader seizes power, suspends constitution", IRIN, 17 March 2003.
  11. "Incumbent wins presidency", IRIN, 24.5. 2005.
  12. Patrick Fort, "Tiangaye named Central African PM, says 'hard work' begins", Agence France-Presse, 17 January 2013.
  13. „Central African Republic capital falls to rebels, Bozizé flees”. Reuters. 24. 3. 2013. Приступљено 24. 3. 2013. 
  14. „CAR president seeks refuge in Cameroon - Africa”. Al Jazeera English. 25. 3. 2013. Приступљено 17. 4. 2013. 

Литература[уреди]

  • Group, Taylor & Francis (2004). Europa World Year. Taylor & Francis. стр. 1049. ISBN 978-1-85743-254-1. 
  • Kalck, Pierre (2005). Historical Dictionary of the Central African Republic (3rd English изд.). Lanham, Maryland: The Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-4913-6. 
  • Mehler, Andreas (2005). „The Shaky Foundations, Adverse Circumstances, and Limited Achievements of Democratic Transition in the Central African Republic”. Ур.: Villalón, Leonardo Alfonso; VonDoepp, Peter. The Fate of Africa's Democratic Experiments: Elites and Institutions. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. стр. 126—152. ISBN 978-0-253-34575-2. OCLC 57414663. 
  • Titley, Brian (1997). Dark Age: The Political Odyssey of Emperor Bokassa. Montreal: McGill-Queen's University Press. ISBN 978-0-7735-1602-1.