Франсоа I Валоа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Франсоа I Валоа

Франсоа I
Франсоа I

Пуно име Франсоа I
Датум рођења 12. септембар 1494.
Место рођења Коњак (Француска)
Датум смрти 31. март 1547.(1547-03-31)(52 год.)
Место смрти Дворац Рамбује (Француска)
Гроб Базилика Сен Дени
Титула Краљ Француске
Период 1. јануар 151531. март 1547.
Претходник/ци Луј XII
Наследник/ци Анри II
Порекло и породица
Династија Валоа
Отац Шарл од Орлеана
Мајка Луиза Савојска
Супружник/ци Клаудија од Француске
Леонор од Аустрије
Потомство Луиза од Фравцуске
Франсоа, војвода Бретање
Анри II
Мадлен од Француске
Шарл II од Орлеана
Маргарета од Француске
Николас Д´Естутвил

Франсоа I од Француске (фр. François Ier de France, 14941547) се сматра првим француским краљем ренесансе. Његова владавина је донела велики културни напредак Француској. Био је савременик и противник Карла V, цара Светог римског царства и краља Шпаније, Хенрија VIII, краља Енглеске, као и савезник Сулејмана Величанственог.

Био је син Шарла од Орлеана, грофа од Ангулема, и Лујзе Савојске. Био је ожењен кћерком Луја XII, Клаудијом, те је након његове смрти ступио на француски престо.

Покушао је да смањи моћ и утицај Карла V ратовима у Италији, али је 24. фебруара 1525. поражен и заробљен у бици код Павије. Франсоа је држан у заробљеништву у Мадриду до 17. марта 1526. После тога је још два пута ратовао у Италији, без већег успеха.

Грб краља Франсоа

Сматра се да је као владар био и успешан и неуспешан. Француска је постигла велика остварења у култури, али су она остварена на рачун француске економије. Послао је истраживачке и трговачке бродове у Северну Америку и на Далеки исток. Стимулисао је употребу француског језика у државној администрацији уместо латинског. Издао је 1540. Едикт из Фонтенблоа којим су озакоњени прогони протестаната. Верски грађански рат у Француској је трајао до 1598. и Нантског едикта.

Почетак реформације и јачање краљевске власти[уреди]

Реформација у Француској поче задобивати присталице још за владе Франсоа I (1515-47), рођака и зета Луја XII а познатог супарника Карла V. Ну већ су тада протестанти оштро гоњени, што је управо нагнало Калвина да бежи из Француске. Франсоа I бејаше раскалашен владалац (раскалашеност у Француској од његова доба), али и пун животне снаге, коју је трошио у рату, двобојима и лову. Ну само када запрети трећим нападом на Карла V, овај му поручи:

ВикицитатиАко краљ хоће рата, боље ће бити да се лично бори човек с човеком.
({{{2}}})

Он одби овај чудноват позив. Он је као и наследници му спречавао ширење домаћих протестаната, док је с протестантима других земаља па и с мусломанима склапао савезе.

Први су француски протестанти били једномисленици Лутерови, али се у доцније време распросте калвинство, које се у суштини измени и доби нарочити облик француског протестанства. Између Женеве, средишта калвинству, и Француске беху тесне везе, и француски се протестанти почну називати хугеноти (од Eidgenossen). Франсоа I је занео племиће својим ратовима за намеравано освојење Италије, те је за Франсоа I краљевска власт била веома силна. Уз то Франсоа превари Швајцарце, пређе Алпе, победи (код Марињана 1515) и закључи с њима вечити мир (по којем су Французи могли све до прве револуције узимати произвољан број швајцарских најамника), а по болоњском конкордату (1516) с папом Лавом X задоби право да према свом нахођењу бира све више достојанственике духовне. На тај начин француски краљеви већ до реформације подвласте народно духовништво, што многи владари то изврше тек помоћу реформације.

Политичка особина реформације[уреди]

Особина је француске реформације у том: што овде приме протестанство углавном племићи и грађани, а народ — сељаци — већином оста веран католичанству. Француски пак протестанти, и племићи и грађани, јаве се не само као нововерци, него и као противници ојачане власти краљевске, а народ оста веран и краљу, у ком је гледао заштитника мира, безбедности и благостања, и старој вери с којом се био сродио.

Први рат против Светог римског царства[уреди]

Неколико година водио се рат између цара Карла V и Франсое, у који су мање-више биле заплетене не само све западне државе, него и Енглеска. Социалне неправде изазвале су на више страна огорчене сељачке устанке, који су бивали у крви угушивани. Верске борбе, започете протестантским покретом, почеле су да деле свет у два крвно завађена табора. Уметнички препород и верска реформација имали су као главне тежње ослобођење од круте стеге средњовековног клерикализма; ауторитет папа био је мало када мање поштован него у ово доба. Идеја хришћанске солидарности, на коју се у свима акцијама против Турака толико полагало, изгледала је компромитована у највећој мери. Извесне силе запада и хришћанства тражиле су скоро отворено везе па и савезе са Турцима, ако је то само могло помоћи да се скрши њихов непријатељ. Тако је у једно време могло изгледати, као да је средња Европа остављена својој судбини и да су Турци у њој могли оперисати без опасности да изазову општи револт.

Карло V беше у лето 1535. освојио Тунис и тим поспешио стварање војничког савеза између два главна своја непријатеља, Француске и Турске. Год. 1537., као француски савезници, Турци су изненада напали млетачки Крф и продужили своја освајања у Славонији. То изазва Свету лигу из које је ускоро посредовањем Франсое изашла Млетачка република 1540. године.

Други рат против Светог римског царства[уреди]

Убрзо после овога се наставио сукоб између Франсое и Карла V. Турско продирање у Угарску дирну у савест Европе, па се многи хабзбуршки противници осетише побуђени, да им олакшају положај. Франсоа I, савезник Турака, доживевши више неуспеха, би присиљен да 1544. год. тражи мир. Иза њега склопише мир и Турци, најпре с Фердинандом 1545., па са Карлом 1547. године.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Луј XII
France Ancient.svg
Француски краљеви
(15151547)
Наследник:
Анри II
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}