Францијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Францијум
Општа својства
Име, симбол францијум, Fr
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Cs

Fr

(Uue)
радонфранцијумрадијум
Атомски број (Z) 87
Група, периода група 1 (алкални метали), периода 7
Блок s-блок
Категорија   алкални метал
Масени број 223 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација [Rn]7s1
по љускама
2, 8, 18, 32, 18, 8, 1
Физичка својства
Боја метална
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 300,2 K
Тачка кључања 950 K
Густина 1.870 kg/m3
Атомска својства
Оксидациона стања 1
Особине оксида јако базни
Електронегативност 0,7 (Полинг)
Енергије јонизације 1: 380 kJ/mol
Остало
Кристална структураунутрашњецентр. кубична (BCC)
Унутрашњецентрирана тесерална кристална структура за францијум

(екстра­полирана)
Топл. водљивост 15 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 3 × 106 S/m
CAS број 7440-73-5
референцеВикиподаци

Францијум (Fr, лат. francium), алкални је метал IА групе.[1][2] Име је добио по држави Француској. Францијум је најреактивнији радиоактиван елемент. Откривен је 1939. године у Француској од стране Marguerite Perey. Францијум раствара воду, реагује углавном са киселинама.

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Францијум на Викимедијиној остави