Француска одбрана
Француска одбрана је шаховско отварање које почиње потезима:
1. e2-e4 e7-e6.
Једна од основних идеја састоји се у затварању поља «ф7». Стратегија црног заснована је на идеји померања равнотеже у центру буквално још при првим потезима, што одређује сложен карактер даљег тока партије при овом отварању.
Историја
[уреди | уреди извор]Свој назив отварање је добило по француским шахистима, међу којима је у почетку XIX века оно задобило популарност. У партији на телеграфу Лондон—Париз, одиграној 1834. године, француски шахисти користили су за црног баш то отварање и победили, што је ишло још више у прилог овом његовом називу. Перве озбиљне анализе француске одбране спровео је руски шахиста Карл Андреевич Јаниш и оне су биле објављене 1842. године. Затим су се овој одбрани враћали неки од најбољих шахиста света. Француска одбрана је била једно од омиљених одбрамбених оружја првака света Ботвиника и Петросјана. Чврсто се усталила у репертоару отварања Тараша, Нимцовича, Рубинштајна, Болеславског, Бронштајна, Портиша и многих других. Од савремених велемајстора треба поменути Александра Морозевича, Евгенија Бареева, Тејмура Раджабова, који успешно примењују ово отварање у најзначајнијим партијама.
Варијанте
[уреди | уреди извор]- Ретке вариајнте:
- Систем Чигорина 1. е4 е6 2. Де2
- Индијска одбрана 1. е4 е6 2. д3 (са додатним темпом код белог).
- Основне варијанте (Основна позиција француске одбране настаје после 2. д2-д4 д7-д5)
- Варијанта размене 3. ед ед
- Систем са потезом 3. Сц3
- Варијанта Винавера (Систем Нимцович— Ботвиника) 3... Лб4
- Контранапад Мак-Кетчона 3... Сф6 4. Лг5 Лб4
- Класични систем 3... Сф6 4. Лг5 Ле7
- Систем ц ф4 (систем Стејница) 3... Сф6 4.e5 Сд7 5. ф4
- Систем Тараша 3. Сд2
- Систем ц 3... Сф6
- Систем ц 3... ц5
- Варијанта Рубинштајна 3... де (тако се може одиграти и после 3. Сц3)
- Блокадна варијанта 3. е5
Треба напоменути да се сваки од наведених система грана на велики број подсистема.
Одлике
[уреди | уреди извор]Главном одликом француске одбране може се сматрати структура пешака. Фиксирани центар, који се добија у највећем броју варијанти одређује планове обе стране на неколико корака унапред (за белог: обично напад по краљевској линији, за црног: контранапад по линији «ц» и напад пешачког центра белог) и утиче на стратегију не само у отварању већ и при самом крају партије.
Још једну одлику представља «лош ловац» - «ц8». Својим первим потезима црни сметају његовом развоју и често се стратегија игре црног своди на покушајима његове размене или активације.
Литература
[уреди | уреди извор]- Керес П. Французская защита. М., ФиС, 1958
- Суэтин А. С. Французская защита. М., ФиС, 1983
- Стецко О. В. Французская защита. Классическая система. М., 2004. ISBN 5-17-026848-3
- Свешников В.Э. Выигрывайте против французской защиты (1.e4 e6 2.d4 d5 3.e5). Russian Chess House, 2005. ISBN 5-94693-035-4