Пређи на садржај

Француски Алжир

С Википедије, слободне енциклопедије
Француски Алжир
Застава]]
Застава
Химна: La Parisienne (1830–1848)
Le Chant des Girondins (1848–1852)
Partant pour la Syrie (1852–1870)
La Marseillaise (1870–1962)
Главни градАлжир
Службени језикФранцуски
Историја
Постојање‍
 — Оснивање5. јул 1830.
 — Укидање5. јул 1962.
‍
Географија
Површина‍
 — укупно2,381,741 km2
Становништво‍
 — {{{година пописа}}}
 — густина
Привреда
ВалутаБуџу (1830–1848)
Алжирски франак (1848–1962)
Остале информације
Временска зонаUTC {{{временска зона}}}

Француски Алжир (фр. Alger до 1839, затим Algérie накнадно;[1] незванично Algérie française;[2][3] арап. الجزائر المستعمرة), такође познат као Колонијални Алжир, био је период алжирске историје када је земља била колонија, а касније саставни део Француске. Француска владавина трајала је до краја Алжирског рата за независност, што је резултирало стицањем независности Алжира 5. јула 1962. године.

Француско освајање Алжира почело је 1830. године инвазијом на Алжир, којом је свргнуто регентство Алжира, иако Алжир није био потпуно освојен и смирен до 1903. године. Процењује се да је до 1875. године убијено приближно 825.000 староседелаца Алжира.[4] Разни научници описују француско освајање као геноцид.[5][6][4] Алжир је био колонија од 1830. до 1848. године, а затим као више департмана, саставни део Француске, са доношењем Устава Друге француске републике 4. новембра 1848. године, све до алжирске независности 1962. године. Након путовања у Алжир 1860. године, тадашњи француски цар Наполеон III постао је заинтересован за оснивање клијентског краљевства којим би владао у персоналној унији, проширујући слободе за староседелачко становништво и ограничавајући колонизацију (став за који се надао да ће ојачати француски упориште у муслиманском свету, али који није био популаран код локалних европских досељеника).[7][8] Међутим, овај пројекат не би никуда водио, а новооснована Трећа република би одустала од свих планова за алжирску регионалну аутономију, чак би настојала да ојача свој утицај давањем држављанства алжирском староседелачком јеврејском становништву, што је описано као пример политике „завади па владај“.

Као призната јурисдикција Француске, Алжир је постао одредиште за стотине хиљада европских имиграната. Прво су били познати као колонисти, а касније као pieds-noirs, термин који се првенствено примењује на етничке Европљане рођене у Алжиру. Аутохтоно муслимани су чинили већину становништва на већини територије током њене историје.[9] Постепено, незадовољство међу муслиманским становништвом, због недостатка политичке и економске слободе, подстакло је позиве за већу политичку аутономију, а на крају и независност од Француске.[10] Масакр у Сетифу и Гелми, 1945. године, означио је тачку без повратка у француско-алжирским односима и довео је до избијања Алжирског рата, који је окарактерисано употребом герилског ратовања од стране Фронта националног ослобођења и злочинима против човечности од стране Француза. Рат је завршен 1962. године, Алжир је стекао независност након Споразума у Евијану у марту 1962. и референдума о самоопредељењу у јулу 1962. године.

Током последњих година као део Француске, Алжир је био један од оснивача Европске заједнице за угаљ и челик и Европске економске заједнице.[11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Scheiner, Virgile (14 October 1839) Le pays occupé par les Français dans le nord de l'Afrique sera, à l'avenir, désigné sous le nom d'Algérie. Lua грешка in Модул:In_lang at line 41: attempt to call local 'name_from_tag' (a nil value).
  2. ^ Non exhaustive list of ancient and modern books named "Algérie française": Lua грешка in Модул:In_lang at line 41: attempt to call local 'name_from_tag' (a nil value). 1848; 1856; 1864; 2007; and so on Архивирано 2019-02-13 на сајту Wayback Machine
  3. ^ African Boundaries. Royal Institute for international affairs. 1979. стр. 89. ISBN 9780903983877. 
  4. ^ а б Kiernan, Ben (2007). Blood and Soil: A World History of Genocide and Extermination from Sparta to DarfurНеопходна слободна регистрација. Yale University Press. стр. 374. ISBN 9780300100983. „374.” 
  5. ^ Schaller, Dominik J. (2010). „Genocide and Mass Violence in the 'Heart of Darkness': Africa in the Colonial Period”. Ур.: Bloxham, Donald; Moses, A. Dirk. The Oxford Handbook of Genocide Studies. Oxford University Press. стр. 356. ISBN 978-0-19-923211-6. 
  6. ^ Gallois, William (2013), Gallois, William, ур., „An Algerian Genocide?”, A History of Violence in the Early Algerian Colony (на језику: енглески), London: Palgrave Macmillan UK: 145—171, ISBN 978-1-137-31370-6, doi:10.1057/9781137313706_7, Приступљено 2024-09-17 
  7. ^ Anceau, Eric. „Napoleon III and Abd el-Kader”. napoleon.org. 
  8. ^ „The end of the conquest under Napoleon III and the short-lived Arab Kingdom”. Musee de l’armee. Приступљено 31. 5. 2024. 
  9. ^ „Algeria - Colonial rule”. Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2024-01-16. г. Приступљено 2022-11-22. 
  10. ^ Surkis, Judith (15. 12. 2019). Sex, law, and sovereignty in French Algeria, 1830–1930. Ithaca. ISBN 978-1-5017-3952-1. OCLC 1089839922. Архивирано из оригинала 21. 5. 2024. г. Приступљено 9. 12. 2020. 
  11. ^ Hans Groth; Alfonso Sousa-Poza (26. 3. 2012). Population Dynamics in Muslim Countries: Assembling the Jigsaw. Springer Science & Business Media. стр. 227. ISBN 978-3-642-27881-5. Архивирано из оригинала 21. 5. 2024. г. Приступљено 23. 3. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

 Овај чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Француски_Алжир&oldid=31643123”