Француски устав (1793)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Француски устав из 1793. године

Устав године I, Француски устав из 1793. године или Монтањарски устав (франц. Acte constitutionnel du 24 juin 1793) је био устав Прве француске републике од 1793. до 1795. године. Донели су га Монтањари на челу са Максимилијаном Робеспјером након збацивања власти жирондинаца. Укинут је од стране термидорских власти 1795. године и замењен је новим уставом.

Устав[уреди]

Након револуције од 2. јуна 1793. године, први задатак Монтање био је да умири народне покрете. То је учинила доношењем нових закона. Емигрантска добра подељена су сиромашним сељацима. Укинута су сва феудална права без накнаде. Изгласан је нов устав (1793). Декларација права која му претходи је напреднија од Декларације из 1789. године. Устав је прихваћен са 1.800.000 према 17.000 гласова. Резултати су проглашени симболично 10. августа 1793. године. Устав су израдили монтањари, пре свега Максимилијан Робеспјер и Луј Антоан Сен-Жист. Устав је заменио претходни из 1791. године. Остао је на снази до доношења Устава из 1795. године.

Текст новог устава инспирисан је Декларацијом о правима човека и грађанина из 1789. године. У новој декларацији прикључена су нова права: проглашена је надмоћ народног над државним суверенитетом, бројна економска и социјална права (укинут је Ле Шапељеов закон), право на побуну, укидање ропства и др. Укинута је подела на активне и пасивне грађане коју су створили жирондинци. Монтањарски Конвент је убрзо донео "Закон о сумњивима" који је омогућио завођење јакобинског терора. Због тога устав из 1793. године никада званично није ступио на снагу. Сва власт била је у рукама револуционарних Комитета јавне безбедности и Комитета јавног спаса. Новим уставом из 1795. године установљен је француски Директоријум. Револуционари из 1848. године били су инспирисани овим уставом. Начела устава из 1793. године постала су део идеолошког уверења Треће републике.

Извори[уреди]

  • Алберт Собоул; Француска револуција, Напријед, Загреб (1966)