Франц Јонас

С Википедије, слободне енциклопедије
Франц Јонас
Лични подаци
Датум рођења(1899-10-04)4. октобар 1899.
Место рођењаБеч, Аустро-Угарска,
Датум смрти24. април 1974.(1974-04-24) (74 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
РелигијаРимокатолик
Породица
СупружникМаргарета Јонас
Политичка каријера
Политичка
странка
Социјалдемократска партија Аустрије (SPÖ)
18. јун 1951. — 9. јун 1965.
ПретходникТеодор Кернер
НаследникБруно Марек
9. јун 1965 — 24. април 1974.
ПретходникАдолф Шерф
НаследникРудолф Кирхшлегер

Франц Јонас (нем. Franz Jonas; Беч, 4. октобар 1899 — Беч, 24. април 1974) био је председник Аустрије од 1965. до 1974. и градоначелник Беча од 1951. до 1965. године.

Рођен је 1899. године у Флоридсдорфу, који је данас северни део Беча. Његова породица потиче из Моравске. У Првом светском рату налазио се на Италијанском фронту, а потом и као добровољац у борби да Корушка припадне Аустрији.[1]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Од 1919-1922 радио је у графичкој професији и од тог доба припада Социјалдемократској партији Аустрије (СПО). Током тридесетих година двадесетог века припадао је аустријском покрету отпора против аустријског фашистичког режима. Након прогона социјалиста и забране њихових партијских организација сели се у Брно 1934. године. Од тада сарађује са Бруном Крајским. Током Другог светског рата радио је у фабрици локомотива у Флоридсдорфу.[2]

После Другог светског рата Јонас је активно учествовао у обнављању Социјалдемократске партије Аустрије под именом које она има и данас. Биран је на важне функције у својој средини, па је тако 1951. изабран за градоначелника Беча.

Као председник СПО у Бечу и заменик председника савезне странке СПО (под вођством Адолфа Шерфа и Бруна Питермана) супротставио се Францу Олаху, популарном синдикалнм вођи и министру унутрашњих послова, који се залагао за малу коалицију СПО-ФПО, па је због тога искључен из странке.[3]

Председник Аустрије 1965-1974[уреди | уреди извор]

На тој функцији је био до 1965. година када је изабран за председника Аустрије.

На председничким изборима 28. маја 1965. победио је као кандидат Социјалдемократске партије Аустрије (SPÖ) освојивши 50.69% гласова бирача, док је његов противкандидат Алфонс Гробах из Аустријске народне партије (ÖVP) освојио 49.31% гласова.[4]

На председничким изборима 25. априла 1971. победио је као кандидат Социјалдемократске партије Аустрије (SPÖ) освојивши 52.80% гласова бирача, док је његов противкандидат Курт Валдхајм из Аустријске народне партије (ÖVP) освојио 47.20% гласова.[5]

Преминуо је од рака 24. априла 1974. док је још био на функцији аустријског председника. Њему у част, главни трг у Флоридсдорфу носи назив Франц Јонас плац од 1975. године.[6]

Франц Јонас на дочеку Јосипа Броза Тита у Аустрији 2. марта 1967. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Neumann, Wilhelm (1985). Abwehrkampf und Volksabstimmung in Kärnten 1918-1920 : Legenden und Tatsachen (2., erw. Aufl изд.). Klagenfurt: Verlag des Kärntner Landesarchivs. ISBN 3-900531-38-2. OCLC 18197753. 
  2. ^ „dasrotewien.at”. www.dasrotewien.at. Приступљено 2022-05-02. 
  3. ^ Franz Jonas (на језику: немачки), 2022-09-12, Приступљено 2022-11-30 
  4. ^ Избори за председника Аустрије 1965. (на језику: српски), 2015-03-27, Приступљено 2022-05-02 
  5. ^ Избори за председника Аустрије 1971. (на језику: српски), 2015-03-27, Приступљено 2022-05-02 
  6. ^ Franz Jonas (на језику: немачки), 2022-01-06, Приступљено 2022-05-02 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Hansen-Schmidt, Liselotte (1999). Franz Jonas : ein Mann mit besonderen Eigenschaften. Wien: Echo-Verl. ISBN 978-3-901761-11-9. 
  • Jonas, Franz (1974). Die Zeit der großen Visionen ist niemals vorbei : Reden von Bundespräsident Franz Jonas. Wien: Europaverl. ISBN 978-3-203-50522-0. 
  • Jonas, Franz; Ritschel, Karl Heinz (1970). Für Freiheit und Gerechtigkeit : Aus den Reden des Bürgermeisters v. Wien u. Bundespräsidenten v. Österreich. Salzburg: Dokumentation unserer Zeit. 
  • Jonas, Franz (1955). Wiener Probleme : Eine Sammlung d. Radioreden d. Bürgermeisters d. Stadt Wien 1954/1955. Wien: Verl. f. Jugend u. Volk. 

Литература[уреди | уреди извор]

Политичке функције
Претходник:
Теодор Кернер
Градоначелник Беча
1951 — 1965
Наследник:
Бруно Марек
Председник Аустрије
(19651974)