Франц Хочевар

С Википедије, слободне енциклопедије
франц хочевар
Франц Хочевар
Лични подаци
Датум рођења(1913-03-16)16. март 1913.
Место рођењаЉубљана, Аустроугарска
Датум смрти3. новембар 1992.(1992-11-03) (79 год.)
Место смртиЉубљана, Словенија
Професијаправник
Деловање
Члан КПЈ одпре рата
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Одликовања
Орден Републике са златним венцем Орден партизанске звезде са златним венцем Орден заслуга за народ са златним венцем
Партизанска споменица 1941.

Франц Хочевар (Ново Место, 16. март 1913 — Љубљана, 3. новембар 1992), правник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Словеније.

Биографија[уреди | уреди извор]

Хочевар је завршио у Новом Месту гимназију и Правни факултет у Љубљани, где је 1937. године докторирао. Као студент прилази револуционарном радничком покрету и постаје члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Од 1941. године је учесник Народноослободилачке борбе и био је на функцији секретара Окружног одбора Освободилне фронте за Доленјску, затим за Белу Крајину. У Марту 1942. године окупаторске власти га хапсе и интернирају у Италију. После капитулације Италије, септембра 1943. године био је командант логора НОВ-е у Гравини, комесар Треће прекоморске и Прве тенковске бригаде.

После ослобођења био политички саветник војне мисије и шеф политичког представништва ФНРЈ у Бечу, шеф привредне делегације у Трсту, јавни тужилац Народна Република Словенија (1949-1951) и председник Врховног суда НР Словеније (1951-1957). Радио је у државном секретаријату за спољне послове (1957-1963) као опуномоћени министар Државног секретаријата за иностране послове, амбасадор ФНРЈ у Румунији и Пољској. После је постао савезни јавни тужилац (1963-1967). За потпредседника Извршног већа Скупштине СР Словеније изабран 1967. године, а у два сазива биран је за републичког посланика. На Трећем, Четвртом и Петом конгресу биран је за члана Централног комитета Савеза комуниста Словеније.

Одликовања[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • JUGOSLOVENSKI SAVREMENICI- Ko je ko u Jugoslaviji. Beograd: Hronometar. 1970. 
  • Enciklopedija Jugoslavije 4. Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ. 1960.