Франческо II Гатилузио

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Франческо Гатилузио
Denaro of Francesco II Gattilusio.jpg
Бронзани денари Франческа Гатилузија.
Датум рођењаоко 1365.
Место рођењаЛезбос
Византијско царство
Датум смрти26. октобар 1403/1404.
Место смртиЛезбос
Византијско царство
ДинастијаГатилузио
ОтацФранческо I Гатилузио
МајкаМарија Палеологина, сестра Јована V Палеолога
Супружникнећака Манојла II Палеолога
Потомствошесторо деце (види доле) укључујући и Ирину Гатилузио
Господар Лезбоса
Период1384-1404
ПретходникФранческо I Гатилузио
НаследникЈакопо Гатилузио

Франческо II Гатилузио (око 1365. - 26. октобар 1403/1404.) је био други господар Лезбоса из династије Гатилузио. Владао је од 1384. до своје смрти.

Биографија[уреди | уреди извор]

Франческо, рођен као Ђакомо, био је син Франческа I Гатилузија и Марије, сестре Јована V Палеолога. Припадао је династији Гатилузио. Лезбос је 6. августа 1384. године погодио јак земљотрес. Међу погинулима су били и Франческо I Гатилузио и његова двојица најстаријих синова, Андроник и Доминико. Трећи син, Ђакомо, је преживео. У време земљотреса, он је спавао, заједно са својим братом, у кули замка, али је следећег дана пронађен у винограду у дворишту замка. Он је наследио свога оца као Франческо II. Како је био малолетан, управу над Лезбосом преузело је регент, Франческов ујак Николо Гатилузио.[1]

Регентство Никола Гатилузија трајало је три године. Николо се потом вратио на своје поседе.[2] По сведочењу њиховог заједничког пријатеља, Димитрија Кидона, Франческо је дозволио Манојлу Палеологу да се склони на Лезбос на два месеца лета 1387. године, када је овај морао да побегне из Солуна. Ипак, није хтео дозволити Манојлу да се склони унутар зидова Митилене, како не би изазвао бес османског султана Мурата I.[3]

Новембра 1388. године Франческо се придружио савезу Хоспиталаца, Ђеновљана са Хиоса, Џејмса I од Кипра и Ђеновљана са Галате против султана Мурата. На лето 1396. године Пера је опседнута од стране војске Бајазита I. Франческове галије стационирале су се у Златном рогу. Ђеновљани су молили Франческа за помоћ. Касније је господар Лезбоса помагао Млечанима у прављењу планова за ослобађање Цариграда. [4] Франческо, као и његов ујак Николо, су откупили бројне заробљенике након битке код Никопоља 1396. године; од укупне суме од 200.000 дуката, њих двојица су дали 150.000.[5]

Овај потез господара Лезбоса, као и положај самог острва, резултирали су тиме да је острво у наредном периоду постало знатно посећеније од значајних личности са запада. Руј Гонзалес де Клавиљо, амбасадор Хенрија III од Кастиље, на путу ка земљама Тамерлана 1403. године зауставио се на Лезбосу. Записао је да је упознао византијског цара Јована VII Палеолога у својој домовини. Клавиљо такође напомиње да је лепо примљен на острву.[6]

Име Франческове супруге није познато. Њен идентитет откривен је захваљујући писању Константина Филозофа, биографа српског деспота Стефана Лазаревића, који је своје дело писао око 1431. године. Он је забележио да је Стефанова супруга Јелена Гатилузијо ћерка "нећаке византијског цара Манојла". Тако је ћерка Франческа Гатилузија била повезана са Палеолозима. Која нећака цара Манојла је била жена Франческа Гатилузија није познато.[7]

Франческо је умро на необичан начин. Ујео га је шкорпион. Од тежине гомиле која је утрчала у собу да му пружи помоћ дрвени под је попустио под тежином и срушио се. Франческо је умро од последица пада, а не од отрова.[8]

Потомство[уреди | уреди извор]

Франческо Гатилузио је имао шесторо деце:

Франческо је имао и једног незаконитог сина, по имену Ђорђо. Он је био прималац једног писма византијског цара Манојла II Палеолога. Био је изасланик Франческа војводи Бургундије септембра/октобра 1397. године. [9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ William Miller, "The Gattilusj of Lesbos (1355–1462)", Byzantinische Zeitschrift 22 (1913), p. 411f
  2. ^ Miller, "The Gattilusj", p. 412
  3. ^ Dennis, The Letters of Manuel II Palaeologus (Washington, D.C.: Dumbarton Oaks, 1977), p. 204 n. 1
  4. ^ Miller, "The Gattilusj", p. 412
  5. ^ Miller, "The Gattilusj", p. 413
  6. ^ Narrative of the Embassy of Ruy Gonzalez de Clavijo, translated by Clements R. Markham (London: Hakluyt Society, 1859), pp. 23ff
  7. ^ Anthony Luttrell, "John V's Daughters: A Palaiologan Puzzle", Dumbarton Oaks Papers, 40 (1986), p. 104
  8. ^ Miller, "The Gattilusj", p. 417
  9. ^ Dennis, Letters of Manuel II, pp. xliv, 164ff

Литература[уреди | уреди извор]

  • T. Ganchou, Valentina Doria, épouse de Francesco II Gattilusio, seigneur de l'île de Mytilène (1384–1403), et sa parenté. Le Lesbian puzzle résolu, in Nuova Rivista Storica LXXXVIII, 2004, p. 619-686.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Франческо II Гатилузио
Рођен/а: око 1365 Умро/ла: 1404
Претходник:
Франческо I Гатилузио
Господар Лезбоса
1384–1404
Наследник:
Јакопо Гатилузио