Фрањо Рачки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Фрањо Рачки
Franjo Rački photo.JPG
Фрањо Рачки
Датум рођења 25. новембар 1828.
Место рођења Фужине
Аустријско царство
Датум смрти 13. фебруар 1894.(1894-02-13) (65/66 год.)
Место смрти Загреб
Аустроугарска

Фрањо Рачки (Фужине, 25. новембар 1828Загреб, 13. фебруар 1894) је био хрватски политичар и историчар, академик ЈАЗУ. Био је дописни члан Српске академије наука и уметности од 1888.[1]

Биографија[уреди]

У Сењу и Вараждину је стекао гимназијско образовање. Теологију је завршио у Сењу, где га је бискуп Мирко Ожеговић 1852. заредио за свештеника. Промовисан је за доктора теологије 1855. у Бечу. Тамо је показао прве склоности за истраживање историје објављивањем рада "Средоточје повјестнице".[2]. Након завршеног образовања у Сењу је постављен за професора. Марљив и пун националног заноса организирао је по Kварнерским отоцима скупљање глагољских листина, а и сам је волио тражити и истраживати. Током посете Kрку, први је проучавао садржај Башћанске плоче која је тада била део подног камења месне цркве. Рачки је проучавао писмо на плочи за коју је Јозеф Шафaрик сматра да је писана неком криптографијом. На темељу својих истраживања глагољске оставштине објавио је радове "Преглед глагољске црквене књижевности с особитим обзиром на св. писмо и литургичке књиге" (1856.) и "Вијек и ђеловање св. Ћирилла и Методија словјенских апошлолов" (1857.).[3]

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 513.
  2. ^ Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 492
  3. ^ Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 458.