Фрањо Филиповић
Фрањо Филиповић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1930 |
| Место рођења | Хлебине |
| Место смрти | Хлебине |
Фрањо Филиповић (Хлебине, 2. X. 1930) хрватски је наивни сликар. Уједно се бави земљорадњом. Сликањем се бави од 1945, излаже од 1946. На његов израз пресудно утиче Иван Генералић, који га је поучио у сликању на стаклу темпером и уљем. Слика мртве природе, пејзаже, портрете и жанр-призоре из руралне Подравине (Млинови на Драви, Стопа, 1957; Парадајз, 1963). Самостално је излагао у Београду и Земуну 1959, Загребу 1966, Опатији (с Терезом Посавец) и Минхену 1967. те Милану 1970. Учествовао је на групним изложбама хрватске изворне умјетности у Лондону, Единбургу, Санкт Петербургу, Москви, Бечу, Будимпешти, Цириху, Хамбургу, Братислави, Амстердаму и др. Припада другој генерацији хлебинске сликарске школе. Врло вјешто примјењује њене формалне конвенције, при чему прелази у манир.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „FILIPOVIĆ, Franjo - Hrvatski biografski leksikon”. hbl.lzmk.hr. Приступљено 2025-11-22.