Фрањо Ханаман
| Фрањо Ханаман | |
|---|---|
 Фрањо Ханаман | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 30. јун 1878. |
| Место рођења | Дреновци, Аустроугарска |
| Датум смрти | 23. јануар 1941. (62 год.) |
| Место смрти | Загреб, Краљевина Југославија |
| Образовање | Универзитет у Бечу |
Фрањо Ханаман (Дреновци, 30. јун 1878 — Загреб, 23. јануар 1941), хрватски проналазач.[1]
Познати хрватски хемичар и металург, проналазач прве електричне сијалице са металном нити. После студија у Бечу и Берлину, и вишегодишње асистентуре на Техничкој високој школи у Бечу, дошао је за професора хемијске технологије и металургије на Техничком факултету у Загребу. Са својим сарадником Александром Јустом унапредио је расветну технику и пронашао методу нитрирања гвожђа гасовитим амонијаком.[2]
Водио је институт за испитивање материјала у тзв. Аеро-наутичком арсеналу у Бечу, и био генерални директор Југославенске индустрије мотора д. д. у Загребу. Био је и главни уредник „Архива за кемију и технологију“.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Hanaman, Franjo | Hrvatska enciklopedija”. enciklopedija.hr. Приступљено 2023-01-28.
- ^ Cicvarić, Božo (2019-05-05). „Hrvatski inženjeri: Franjo Hanaman”. European Young Engineers Croatia (на језику: хрватски). Приступљено 2023-01-28.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
