Фредерик I Дански

С Википедије, слободне енциклопедије
Фредерик I Дански
Портрет Фредерика I из 1500. године
Лични подаци
Датум рођења(1471-10-07)7. октобар 1471.
Место рођењаХадерслев, Калмарска унија
Датум смрти10. април 1533.(1533-04-10) (61 год.)
Место смртиШлезвиг (град), Данска
ГробШлезвишка катедрала
Породица
СупружникАна од Бранденбурга
ПотомствоКристијан III Дански, Dorothea of Denmark, Duchess of Prussia, John II, Duke of Schleswig-Holstein-Haderslev, Елизабета од Данске, војвоткиња од Мекленбурга, Adolf, Duke of Holstein-Gottorp, Dorothea of Denmark, Duchess of Mecklenburg, Frederick of Denmark
РодитељиКристијан I Дански
Доротеја од Бранденбурга
ДинастијаОлденбург
краљ Данске и Норвешке
Период1523 - 1233.
ПретходникКристијан II Дански
НаследникКристијан III Дански

Фредерик I Дански (дан. Frederik) [1] или Фридрих I Дански [2], (7. октобар 1471, Хадерслев - 10. април 1533, Шлезвиг (град)) је био краљ Данске и Норвешке (1523—1533), као и војвода Шлезвиг-Холштајна [2] (1490—1533) из династије Олденбург. Био је син краља Калмарске уније Кристијана I Данског и његове супруге Доротеје од Бранденбурга и самим тим брат краља Калмарске уније Ханса Данског и стриц Хансовог сина наследника Кристијана II Данског [1] [2].

Долазак на престо[уреди | уреди извор]

Његов опаки синовац Кристијан II је својим оштрим казнама над незадовољним Швеђанима, међу којима је најпознатији Стокхолмски покољ из 1520. године, изазвао устанак у Шведској. На чело се устанку ставио знаменити Густав Васа [2], кога су по успеху Швеђани 1523. године изабрали за свог краља [2] [1]. У исто време пак Данци су свргнули с престола Кристијана II и довели на престо Фредерика. Фредерик је признао Густава за краља Шведске [2] и тако се формално [1] распала Калмарска унија [2] [1].

Реформација у Данској[уреди | уреди извор]

Кад је Фредерик дошао на власт Данска је била феудално-кметска држава, којом је управљала олигархија духовних и световних магната [1]. Да би побољшао привредно стање у својој земљи и да би учврстио своју власт, Фредерик намисли да одузме црквена добра и тим да ослаби моћ духовништву, а у овим се својим намерама ослони на племство, с којим је поделио одузете црквене земље. Сазвани сабор за Данску и Норвешку у Оденсу 1527. године привео је у дело Фредерикову жељу и одобрена је реформација у духу Лутерова учења [2].

Положај сељака[уреди | уреди извор]

Током Фредерикове владавине се у Данској у великом обиму врши прелаз од система дажбина на систем кулука и претварање слободног сељачког слоја у кметове. Сељаштво је на то одговорило низом устанака, које су аристократија и краљевска власт сурово угушивали.

Норвешка[уреди | уреди извор]

После отцепљења Шведске Норвешка је и даље остала у данским рукама [3]. Данска је тежила да се користи изворима богатства других двеју скандинавских земаља за своје интересе. Данска влада је попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована. Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности [4].

Феудална је у Норвешкој експлоатација имала специфичну форму политичке зависности сељака, који су сачували своју слободу и својину од феудалне аристократије Данске, која је Норвешку експлоатисала порезима и регрутовањем [5].

Смрт[уреди | уреди извор]

Фредерик је умро 10. април 1533. године у Шлезвигу, а на престолу га је наследио син Кристијан III Дански.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Конрад I, гроф Олденбурга
 
 
 
 
 
 
 
8. Christian V, Count of Oldenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ingeborg of Itzehoe
 
 
 
 
 
 
 
4. Dietrich, Count of Oldenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Dietrich V, Count of Hohnstein-Heringen
 
 
 
 
 
 
 
9. Agnes of Hohnstein-Heringen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Sophie of Brunswick
 
 
 
 
 
 
 
2. Кристијан I Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Henry II, Count of Holstein-Rendsburg
 
 
 
 
 
 
 
10. Gerhard VI, Count of Holstein-Rendsburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ingeborg of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
5. Helvig of Schauenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Magnus II, Duke of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
11. Catherine Elisabeth of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Catherine of Anhalt-Bernburg
 
 
 
 
 
 
 
1. Фредерик I Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фридрих V, бурггроф Нирнберга
 
 
 
 
 
 
 
12. Фридрих I, изборник Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Elisabeth of Meissen
 
 
 
 
 
 
 
6. John, Margrave of Brandenburg-Kulmbach
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Frederick, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
13. Елизабета од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Maddalena Visconti
 
 
 
 
 
 
 
3. Доротеја од Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Wenceslas I, Duke of Saxe-Wittenberg
 
 
 
 
 
 
 
14. Rudolf III, Duke of Saxe-Wittenberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Cecilia of Carrara
 
 
 
 
 
 
 
7. Barbara of Saxe-Wittenberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Rupert I of Legnica
 
 
 
 
 
 
 
15. Barbara of Legnica
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Hedwig of Sagan
 
 
 
 
 
 

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Златне медаље са ликом Фредерика I
    Златне медаље са ликом Фредерика I

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 321.
  2. ^ а б в г д ђ е ж Зрнић 1927.
  3. ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 320.
  4. ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 325.
  5. ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 326.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд. 
  • Зрнић, Лука (1927). Историја новога века. Београд. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Фредерик I Дански на Викимедијиној остави.
Дански краљеви
1523-1533
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фредерик_I_Дански&oldid=27672999”