Френсис Арнолд
Френсис Арнолд | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 25. јул 1956. |
Место рођења | Еџвуд, Пенсилванија, САД |
Образовање | Универзитет Принстон Универзитет Калифорније (Беркли) |
Научни рад | |
Поље | Хемијско инжењерство Биоинжењеринг Биохемија |
Институција | Калифорнијски технолошки институт |
Ментори | Херви Бланш |
Позната по | усмерена еволуција ензима |
Награде | Нобелова награда за хемију (2018) |
Званични веб-сајт | |
www |
Френсис Хамилтон Арнолд (енгл. Frances Hamilton Arnold, 25. јул 1956) је амерички хемијски инжењер и добитница Нобелове награде за хемију.[1] Професор је хемијског инжењерства, биоинжењерства и биохемије на Калифорнијском технолошком институту. Добила је Нобелову награду за хемију 2018. године за „за истраживања везана за измену својстава протеина како би се користили у терапеутске и индустријске сврхе”.
Младост и образовање
[уреди | уреди извор]Арнолдова је кћерка Жозефине Инман и нуклеарног физичара Вилијама Хауарда Арнолда. Одрасла је у Еџвуду, предграђу Питсбурга, као и у питсбуршким четвртима Шејдисајд и Сквирел хил, а завршила је градску средњу школу Тејлор Алдердајс 1974. године.[2] Као средњошколка је аутостопирала до Вашингтона како би протестовала против Вијетнамског рата, а живјела је сама радећи као конобарица у локалном џез клубу и као возач таксија.[3]
Арнолдова је дипломирала 1979. године и стекла диплому из области машинства и аерокосмичког инжењерства, гдје се фокусирала на истраживања соларне енергије.[4] Поред обавезних предавања, Арнолдова је похађала и предавања из економије, руског и италијанског језика, а замишљала је да ће постати дипломата или извршни директор, чак је размишљала и да стекне диплому из области међународних послова.[5] Узела је годину дана паузе од студирања како би отпутовала у Италију и радила у фабрици која је производила дијелове за нуклеарни реактор, а затим се вратила да заврши студије.[6] Када се вратила на Принстон, придружила се Принстоновом центру за енергетику и заштиту животне средине — групи научника и инжењера коју је у то време водио Роберт Соколов, радећи на развоју одрживих извора енергије, што ће постати кључни фокус каснијег рада Арнолдове.[6]
Након дипломирања на Принстону 1979. године, Арнолдова је радила као инжењер у Јужној Кореји и Бразилу, као и на Институту за истраживање соларне енергије у Колораду.[6] У овом институту (који данас носи назив Национална лабораторија за изучавање обновљиве енергије) радила је као дизајнер објеката за соларну енергију за удаљене локације, а помагала је у писању докумената за Уједињене нације.[5]
Докторске студије је започела на Универзитету Калифорније гдје је докторирала у области хемијског инжењерства 1985. године.[7] За вријеме докторских студија више се заинтересовала за биохемију.[6][8] Њена докторска дисертација, коју је одрадила у лабораторијама Ворена Бланша, обрађује тему техника афинитне хроматографије.[7][9]
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Арнолдова живи у калифорнијском граду Ла Канјада Флинтриџ. Била је у браку са Џејмсом Е. Бејлијем који је преминуо од рака 2001. године.[10][11] Добили су сина Џејмса Бејлија.[12] Арнолдова је сама себи дијагностиковала рак дојке 2005. године и подвргнута је терапији која је трајала 18 мјесеци.[13][13]
Удала се за астрофизичара са Калтека Ендруа Е. Ланга 1994. године, са којим је добила два сина, Вилијама и Џозефа.[12][14] Ланг је починио самоубиство 2010. године, а њихов син Вилијам је погинуо у несрећи 2016. године.[10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The Nobel Prize in Chemistry 2018”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-02.
- ^ „She cut classes at Allderdice. Now Pittsburgh native Frances Arnold has a Nobel Prize in -- chemistry.”. Pittsburgh Post-Gazette (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-02.
- ^ Kharif, Olga. „Frances Arnold's Directed Evolution”. www.bloomberg.com. Приступљено 2019-11-02.
- ^ „Princeton engineering alumna Frances Arnold wins Nobel Prize in Chemistry”. Princeton University (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-02.
- ^ а б Ouellette, Jennifer (2013-03-08). „Directed Evolution: How to Turn Mutations Into Green Fuel”. Slate Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-02.
- ^ а б в г „Evolution Gets an Assist”. Princeton Alumni Weekly (на језику: енглески). 2014-10-17. Приступљено 2019-11-02.
- ^ а б Arnold, Frances Hamilton (1985). Design and scale-up of affinity separations (на језику: енглески). OCLC 910485566.
- ^ „Frances H. Arnold”. NAE Website. Приступљено 2019-11-02.
- ^ „A to G | Harvey W. Blanch”. stage.cchem.berkeley.edu. Приступљено 2019-11-02.
- ^ а б „This Nobel winner lost a son and two husbands and survived cancer”. NBC News (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-02.
- ^ D. S. Clarke (2002) Biotechnology and Bioengineering vol 79, no 5, page 483 "In Appreciation:James E. Bailey, 1944–2001"
- ^ а б Overbye, Dennis (2010-01-27). „Andrew Lange, Scholar of the Cosmos, Dies at 52”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2019-11-02.
- ^ а б „Frances Arnold: Career path of a Caltech scientist”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 2011-07-03. Приступљено 2019-11-02.
- ^ „Andrew E. Lange ’80”. Princeton Alumni Weekly (на језику: енглески). 2016-01-21. Приступљено 2019-11-02.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Chemical Eng, Caltech Faculty Page
- Arnold Research Group
- Video of Arnold talking about her work, from the National Science & Technology Medals Foundation