Фреска

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Фреске)
Бели анђео, део композиције Мироносице на Христовом гробу од Мајстора из Милешева
Фреска римске жене из Помпеје

Фреска (итал. fresco; „свеже“ или „влажно“ [1] и у супротности sa итал. al secco; на суво) или стенопис (цсл.) је традиционални поступак сликања, којим се боје наносе директно на свеж кречни малтер. Фреска је најстарија техника у сликарству и долази још из времена праисторије. Име и усавршење технике, је пореклом из италијанске Ренесансе. Једна од најлепших српских фресака је фреска Белог Анђела, која се налази у манастиру Милешева а поред ове фреске у Србији постоје фреске у осталим српским манастирима из доба процвата уметности у Србији и који се налазе на списку Унескове Светске баштине- СПЦ под именом „Средњовековни споменици на Косову и Метохији“ и за време Златног доба српског сликарства, односно времена када је ово сликарство, и то управо фрескосликарство, било на врло високом нивоу у односу на целокупно сликарство у Европи[2] у току 13. века.

Поступак рада на фрескама[уреди]

Фреска се изводи водом резређеним бојама у влажан кречни малтер. Боја се у малтер упије и по сушењу се трајно споји. Боја се бира тако да не реагује са кречем. Код фреско сликања, боји слике је посвећена посебна пажња (због трајности). Када се подлога суши, наносе се боје растворене у води. Израда фресака је спора. Сликар наноси природне боје растворене у води на влажној подлози, пазећи на време и да започне слику тачно онолико колико може да заврши за један дан, и повеже са суседним композицијама.[1]Боје после сушења постају знатно светлије.[3]

Поступак сликања фреске је јако захтеван и сликар мора да подели свој рад према томе колико може да дневно ослика фреску тако да током дана малтер остаје стално свеж. Предност фреске је сталност и светлосност боје. На основни груби малтер се наноси влажним прашком од креде цртеж односно помоћне линије. После тога се изводи смеђе црвеном бојом приправни цртеж који се зове „синопиа“ по боји која је била из Синопе на Црном мору. У садашњости је било могуће захваљујући савременим поступцима, неке од оваквих цртежа открити на старим фрескама. Затим се слика дели како је речено на делове које се могу осликати у једном дану који су утолико мањи уколико се ради о детаљима слике и ови делови се малтеришу другим слојем да би се осликали.

Међу најпознатије фреске спадају старе фреске у на пример Помпеји које нам говоре о животу у доба старог Рима из 1. века, или фреске великих сликара Ђота, Леонарда да Винчија или Микелађела, великих сликара из доба ренесансе .

Поред фреско технике сликања, постоји и ал секо ("al secco") техника, где се пигмент боје наноси на суву површину. У овом случају као везиво боје користи се казеин. Док код фреско технике је везиво креч а отапало вода.

Креч као везиво за боју[уреди]

Везива за боје називамо у сликарству оне материјале које по испарењу свог растварача или своје течне странепрелазе у чврсто и везују боје за неку од подлога.

Креч спада у ред минералних везива чија везивост прелази из гашеног креча у кречњак и окамењује се и постаје основ за фреско и зграфито.

Казеин као везиво за боју[уреди]

Казеин спада у у органска везива и органски је лепак који се добија из млека, сира (начињеног од обраног млека)и креча и представља везиво које је било веома популарно у средњем веку и које снагом своје лепљивости превазилази везиво столарског обичног туткала.

Како се импрегнира зид за ал фреско[уреди]

Огуљити са зида сав малтер и изгребе се малтер који се налази у спојницама, треба прегледати опеке и влажне и распале заменити новим а затим са чистом водом квасити зид све док се опеке не напију воде. Када се зид заситио водом тада је спреман за пријем фреско малтера.

Како се прави фреско малтер[уреди]

Начини се редак малтер од густог и одстајалог крече и сувог песка. Размера креча и песка за справљање малтера је 1:3 (креч: песак). Набаца се кашиком по зиду да се добије чупави изглед. Дебљина набацивања највише може да износи 1 сантиметар. После пола часа поставити мистријом (зидарска алатка као и кашика) други слој малтера и поравна се изглед зида набацаног кашиком- фанглом после опет пола часа се набаца трећи слој у односу 1:2 одн. један део креча и два дела ситног песка (нешто јачи од претходног). Поставља се у дебљини од 2 цантиметра и треба га добро углачати зидном алатком. Приликом глачања се алат и зид може више пута попрскати кречним млеком. Пошто зид мало провене слика се у мокро- ал фреско за разлику од сликања у суво ал секо. Ако се жели да малтер за фреску буде сасвим гладак онда се преко трећег слоја поставља четврти слој 1:1 с тим да песак може да замени „мрвљено брашно“. Овај се малтер поставља у дебљини слоја од само неколико милиметара.

Како се импрегнира зид за ал секо[уреди]

Узети летву и лупати по целој површини зида и испитати га на одлепљеност и та места олупати и наквасити их и затворити са малтером начињеном од 1 дека креча и два дела песка а мање пукотине се могу затворити и гипсом. Након крпљења и сушења врши се премазивање сапуницом, која се начини од домаћег сапуна и млаке воде. Након сушења се врши кречење кречним млеком. Након сушења које траје око 7 дана се може на оваквом зиду сликати одн. поставити цртеж.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964.
  2. проф. арх. Ђурђе Бошковић Предавања на Архитектонском факултету из Историје уметности Београд 1971.
  3. Душан Комлушки. Средњовековни манастири и цркве у Србији. Службени гласникISBN 86-7549-344-4.

Извори[уреди]

  1. у целости или делом преузето из истоименог чланка из чешке Википедије
  2. Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964.

Спољашње везе[уреди]