Фригидаријум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Фригидаријум у Бату.
На плану терми из Помпеји фригидаријум је означен у горњем делу

Фригдаријум (лат. frigidarium) или хладно купатило је једна од највећих просторија у римском купатилу — терми са базенима за купање у хладној води, али често и са базеном за пливање. У античком свету, ова просторија се користила после посете топлим кадама (калдаријуму) или после вежби у вежбалишту — палестри, уколико купатило није имало базен — лат. natatio, али и за друштвени живот који се одвијао у купатилу.[1]

Порекло назива[уреди]

Фригдаријум или frigidarium је латинска реч настала од глагола frigeo  (хладити), а употребљава се и термин piscinalis cella, односно „просторија са базенима“ (лат. piscinae).

Намена и карактеристике[уреди]

У римским купатилима од доба Августа лекари су почели да препоручују купање и челичење организма у хладној води чиме је фригидаријум као посебан простор у оквиру римског купатила добио посебан значај.[2]

Најчешћи облик фригидаријума је правоугаони и он представља једну од највећих просторија у купатилу, које су повезане са аподитеријумом или палестром, а могле су да воде купаче даље у тепидаријум.

У касноантичко и рановизантијско доба фригидаријуми су често имали полигоналне форме, нарочито октогоналне. Октогонални облик фригидаријума касније је утицао на изглед ранохришћанских крстионица.[3]   Просторија је најчешће засвођена бачвастим, крстастим или сводом у облику калоте. Садржи један или више када са хладном водом (piscina, baptisterium, κολυμβήθρα или δεξαμενή), постављених у нишама на крајевима, дуж страница правоугаоног простора или у центру, уколико је просторија кружна. Каде су снабедване водом из цеви или цистерни. Постојале су и инсталације за одвод воде која се штедила и рационално користила након купања за испирање у тоалету.

Инсталације за грејање фригдаријума ретко се срећу и углавном су откривене на археолошким остацима у просторима саграђеним у хладнијим климатским зонама.

Фргидаријуми су често декорисани, на пример, статуама у нишама, јер су представљали једну од значајнијих друштвених просторија у купатилу.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Inge Nielsen, Thermae et Balnea. The Architecture and Cultural History of Roman Public Baths , Vols. I-II, 2 nd edition, Aarhus University Press, Aarhus. (1993). стр. 114.
  2. ^ Inge Nielsen, Thermae et Balnea. The Architecture and Cultural History of Roman Public Baths , Vols. I-II, 2 nd edition, Aarhus University Press, Aarhus. (1993). стр. 154.
  3. ^ Inge Nielsen, Thermae et Balnea. The Architecture and Cultural History of Roman Public Baths , Vols. I-II, 2 nd edition, Aarhus University Press, Aarhus. (1993). стр. 153.

Спољашње везе[уреди]