Фридрих Вилхелм I
Фридрих Вилхелм I | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 14. август 1688. |
Место рођења | Берлин, |
Датум смрти | 31. мај 1740.51 год.) ( |
Место смрти | Берлин, |
Породица | |
Супружник | Софија Доротеја Хановерска |
Потомство | Philippine Charlotte of Prussia, Софија Доротеја од Пруске, Лујза Улрика од Пруске, Аугуст Вилхелм од Пруске, Anna Amalia, Abbess of Quedlinburg, Henry of Prussia, Augustus Ferdinand of Prussia, Friederike Luise of Prussia, Фридрих II Велики, Вилхелмина од Пруске, маркгрофица од Бранденбург-Бајројта |
Родитељи | Фридрих I од Пруске Софија Шарлота Хановерска |
Династија | Хоенцолерн |
Претходник | Фридрих I од Пруске |
Наследник | Фридрих Велики |
Фридрих Вилхелм I Хоенцолерн (нем. Friedrich Wilhelm I.; 1688—1740) био је краљ Пруске (1713—1740), а на том месту наследио је Фридриха I.[1] Уредио је државну управу, удвостручио војску, повећао порезе и завео штедњу. Основао је чувену војну школу у Берлину, коју су похађали само одабрани синови јункера. Присајединио је Померанију 1719. године.
Његов син и наследник био је Фридрих II Велики.[1]
Владавина
[уреди | уреди извор]Владавина Фридриха Вилхелма I период је стагнације Пруске. Он је невешт у политици и одан Хабзбурзима. Пруска добија право да окупира шведски Шћећин и Померанију. Склапа уговор са Енглеском (1719), али га крши 1726. године потписујући уговор са Карлом VI од кога је добио провинције Јилих и Берг. Припајање ових провинција давнашњи је циљ Хоенцолерна, а за узврат краљ је прихватио Прагматичну санкцију. Односи са Аустријом погоршавају се 1736. године када је Карло одбио пруске захтеве за Бергом. Пред смрт, Фридрих Вилхелм закључује уговор са Француском (1739). Своме наследнику, Фридриху Вилхелму II (1740—1788) оставио је снажну армију, развијену администрацију и велика финансијска средства.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]4. Фридрих Вилхелм | ||||||||||||||||
2. Фридрих I од Пруске | ||||||||||||||||
5. Луиза Хенриета од Насау-Орања | ||||||||||||||||
1. Фридрих Вилхелм I | ||||||||||||||||
6. Ернст Август | ||||||||||||||||
3. Софија Шарлота Хановерска | ||||||||||||||||
7. Софија Хановерска | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Frederick William I | Prussian King & Reformer | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-29.
Литература
[уреди | уреди извор]- Драгољуб Живојиновић; Успон Европе (1450—1789), четврто издање, Београд (2000)