Фридрих Рутнер

С Википедије, слободне енциклопедије
Фридрих Рутнер
Фридрих Рутнер
Лични подаци
Датум рођења(1914-05-15)15. мај 1914.
Место рођењаХеб, Аустроугарска
Датум смрти3. фебруар 1998.(1998-02-03) (83 год.)
Место смртиLunz am See, Аустрија
ОбразовањеУниверзитет у Бечу
Научни рад
ПољеЗоологија
ИнституцијаПчеларски институт у Оберурзелу
Познат поПчеларство

Фридрих Рутнер (нем. Friedrich Ruttner; Хеб, 15. мај 1914 — 3. фебруар 1998) био је аустријски члан СА, нациста, СС-лекар, неуролог, стручњак за пчеле и зоолог.

Биографија[уреди | уреди извор]

Фридрих Рутнер је рођен у Хебу, (данашња Чешка), био син лимнолога Франца Рутнера (1882—1961). Студирао је медицину на Универзитету у Бечу, где је 1936 због незаконитих активности везаних за националсоцијализам привремено искључен из студија. (Аустрија до 1939. није била анектирана од стране Трећег рајха). Докторирао је 1938. године и постао члан НСДАП (Националсоцијалистичка њемачка радничка партија), (члан број 6360728). Од 1939. био је члан Института за генетска биолошка истраживања (Erbbiologische Forschungsinstitut) радећи са Херманом Боехмом (нем. Hermann Boehm), професором Расне хигијене у Водећој школи Немачког лекарског удружења (Führerschule der Deutschen Ärzteschaft) у Алт Рехсеу, под чијим је менторством био подучаван генетици ”Наследне биологије и расне хигијене” у контексту Нацистичке расне теорије. Чланство у школи било је ограничено на чланове Нацистичке странке који су показали "политичку поузданост” а образовање није било усредсређено на медицинску, него на идеолошку обуку у складу са расном политиком нацистичке Немачке са циљем да се постигне расна чистоћа. Као бивши члан НСДАП-а пре и после Аншлуса, СА (Sturmabteilung) и СС-а (Schutzstaffel), смењен је из универзитетске службе 1945. од стране Савезника услед њихове политике денацификације [1]

Наредне године, 1946. у месту Lunz am See у Аустрији, заједно са оцем Францом (1882—1961),[2] шефом тамошње Биолошке станице и братом Хансом (1919—1979),[3] (који је дипломирао на Универзитету за природне науке у Бечу) основао је Институт за проучавање пчела, који је убрзо постао део Министарства пољопривреде.

Године 1948. у Линцу формира се радна група "Генетика пчела" Биолошке станице Линц, која је прерасла 1957. године у ”Институт за пчеларство”, који је затим подређен Министарству пољопривреде као Савезни завод за пчеларство. Током 1948. године је демонстрирао први доказ вишеструког парења матице током брачног лета.[4][5]

У то време студирао је и зоологију на Универзитету у Бечу. Професор зоологије на Катедри за биологију у Бечу постао је 1965. године. Од новембра 1964. па до пензионисања 1981. године, такође је водио Пчеларски институт у Оберурзелу у Њемачкој. Овај институт је открио прве гриње варое у Њемачкој 1976. године.

Рутнер је гајио интензивне истраживачке контакте са научницима и пчеларима из целог света. Заједно са француским колегом Жаном Лувеауксом (франц. Jean Louveaux) је основао специјализовани часопис Апидологие (енг. Apidologie) 1970. године који је и данас један од најважнијих научних часописа о пчелама.

Рутнерови приступи оплемењавања и увођење вештачке оплодње матице имали су трајни утицај на пчеларство у Њемачкој и Аустрији.

Рутнер је написао, поред осталих радова, Природну историју Пчела [6] Он је даље развио метод морфометрије како би направио разлику између различитих подврста Медоносних пчела. Њихове физичке карактеристике се преклапају до те мере да се могу разликовати само синхроним мерењима и упоређивањем бројних измерених вредности. Конкретно, мерне тачке на крилима и углови између крилних жила померају једни према другима у складу са одређеним законитостима. Међутим, морфометријска диференцијација подврсте је тешка и одређивање многих локалних облика зависи од тачне методе мерења. [7]

Рутнер је умро 1998. године у месту где је и радио и стварао, Lunz am See.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Die Führerschule der deutschen Ärzteschaftin Alt Rehse”. www.ns-eugenik.de. Приступљено 2021-05-04. 
  2. ^ „Prof. Dr. Franz Ruttner”. www.zobodat.at. Приступљено 2021-05-04. 
  3. ^ „Hofrat DI Hans Ruttner”. www.zobodat.at. Приступљено 2021-05-04. 
  4. ^ Hans Ruttner, Friedrich Ruttner: [Investigations into flight activity and mating behaviour of drones. V. drone collection points and mating distance.] (PDF) In: Apidologie 3, no. 3, 1972, p. 203–232. (in German). „Hans Ruttner, Friedrich Ruttner: Untersuchungen über die Flugaktivität und das Paarungsverhalten der Drohnen. V.-Drohnensammelplätze und Paarungsdistanz.” (PDF). hal.archives-ouvertes.fr. Приступљено 2021-05-04. 
  5. ^ Friedrich Ruttner: [Drones from Apis cerana Fabr. at a drone collection site.] In: Apidologie 4, no. 1, 1973, p. 41–44. (in German). „Drohnen von Apis cerana Fabr. auf einem Drohnensammelplatz.” (PDF). apidologie.org. Приступљено 2021-05-04. 
  6. ^ „Friedrich Ruttner: Naturgeschichte der Honigbienen”. www.perlentaucher.de (на језику: немачки). Приступљено 2021-05-04. 
  7. ^ Ayça Özkan Koca & İrfan Kandemir (2013): Turkish Journal of Zoology 37: 205-210. „Comparison of two morphometric methods for discriminating honey bee (Apis mellifera L.) populations in Turkey.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 08. 2017. г. Приступљено 04. 05. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Friedrich Ruttner: Biogeography and taxonomy of honeybees. Springer, Berlin 1988 (englisch).
  • Friedrich Ruttner: Breeding techniques and selection for breeding of the honeybee. British Isles Bee Breeders' Association, 1988 (englisch).
  • Friedrich Ruttner: Die instrumentelle Besamung der Bienenkönigin. Apimondia Dr.- u. Verl.- Haus, Bukarest 1969.
  • Friedrich Ruttner: Die Zuchtauslese bei der Biene. Anleitungen zur Kör- und Belegstellenpraxis. Niederösterreichische Imkerschule, Wiener Neustadt 1963.
  • Friedrich Ruttner: Die Zuchtauslese bei der Biene. Ehrenwirth, München 1967.
  • Friedrich Ruttner: Historische Entwicklung des Bienenstockes. Apimondia, Bukarest 1979.
  • Friedrich Ruttner: Însămîn ţarea artificială a mătcii. Editura Apimondia, Bucureşti 1976, Ed. a 2-a, rev., ed. / sub conducerea F. Ruttner (rumänisch).
  • Friedrich Ruttner: Institut für Bienenkunde (Polytechnische Gesellschaft) der Johann-Wolfgang-Goethe-Universität, Frankfurt am Main anlässlich des 40jährigen Bestehens des Instituts für Bienenkunde. Frankfurter Sparkasse von 1822, Frankfurt am Main 1977.
  • Friedrich Ruttner: Königinnenzucht. Apimondia-Verlag, Bukarest 1980.
  • Friedrich Ruttner: Naturgeschichte der Honigbienen. Ehrenwirth, München 1992.
  • Friedrich Ruttner: Naturgeschichte der Honigbienen. Kosmos, Stuttgart 2003, 2. Auflage.
  • Friedrich Ruttner: Zuchttechnik und Zuchtauslese bei der Biene. Ehrenwirth, München 1973–1996, 3.–7. Auflage.
  • Roy A. Grout, Friedrich Ruttner: Beute und Biene. Ehrenwirth, München 1971.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фридрих_Рутнер&oldid=27450545”