Фритата
| Фритата | |
|---|---|
 Фритата са сланином и печуркама | |
| Регије или држава |  Италија |
| Део националне кухиње | Италијанска |
| Главни састојци | јаја, поврће, месо, сир |
Фритата је италијански јело на бази јаја слично омлету или кишу или кајгани, обогаћено додатним састојцима као што су месо, сиреви и поврће. Реч фритата је италијанска и отприлике се преводи са „пржено“.
Историја
[уреди | уреди извор]Италијанска реч фритата потиче од речи friggere која значи „пржити“. Ово је првобитно био општи термин за пржење јаја у тигању, у спектру: од пржених јаја, преко конвенционалног омлета, до италијанске верзије шпанског омлета, направљеног са прженим кромпиром. Изван Италије, фритата се сматрала еквивалентом „омлета“ барем до средине 1950-их.[1]
У последњих педесет година фритата је постала израз за варијацију коју Делија Смит описује као „италијанску верзију омлета“.[2] Када се користи у овом смислу, постоје четири кључне разлике од конвенционалног омлета:
- Увек постоји[тражи се извор] најмање један необавезан састојак, а такви састојци се комбинују са умућеном смешом јаја док су јаја још увек сирова[3] [4] уместо да се постављају преко скоро испржене смеше јаја пре него што се пресавије, као у конвенционалном омлету.[5]
- Јаја се могу снажно тући како би се у њих убацило више ваздуха од традиционалних сланих омлета, како би се омогућило дубље пуњење и ваздушаст резултат.
- Смеша се пече на врло лаганој ватри, спорије од омлета, најмање пет минута, обично 15, док се доња страна не испече, а врх још увек буде течан.[2] [6]
- Делимично кувана фритата није пресавијена да затвори њен садржај попут омлета, већ се или окреће у потпуности, [7] или кратко пече на жару под интензивним роштиљом да се испече горњи слој, или се пече око пет минута.[8]
Састојци
[уреди | уреди извор]Фритата подсећа на класичан омлет, једино што се састојци мешају са умућеним јајима па онда пеку, и на крају се запеку у рерни. Може да се служи у тигању или да се преврне на већи тањир. састојци фритате су:
Јаја: обавезно
Поврће: блитва, спанаћ, црни лук, тиквице, парадајз, паприка, шпаргла, празилук, кромпир,[9] броколи
Сир: качкаваљ, пармезан, рикота, моцарела, Фета, бели сир
Месо: сланина, шунка, суво месо, кобасице
Зачини: влашац, оригано, першун, мајчина душица[10]
Печурке
Скувана тестенина[11]
Рецепти и карактеристике
[уреди | уреди извор]Фритата не сме да буде танка, прави се од 4, 5 или 6 јаја, у које се дода стругани пармезан, бибер, со. У тигањ или тепсију се на уљу испржи црни лук, сецкана црвена паприка, броколи, сланина, прелије се јајима и промеша. Могу се додати комадићи моцареле, фете или козјег сира, и још неко поврће (спанаћ, зеље, карфиол...). Када се испече, окрене се или запече у рерни.
Фритата се може јести за доручак или лагани ручак, а може се и спаковати за успут[12].[13]
Сматра се здравим и нутритивно вредним оброком.[14]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ David, Elizabeth (1954). Italian Food. Barrie & Jenkins (објављено 5. 4. 1990). ISBN 978-0-7126-2000-0.
- ^ а б Smith, Delia (1998). Delia's How To Cook
. Book One. BBC Worldwide. стр. 48–49. ISBN 0-563-38430-1. „the Italian word here is lentamente—very slowly”
- ^ Carrier, Robert (1963). Great Dishes of the World. Sphere Books (објављено 1967). стр. 121. ISBN 0-7221-2172-5.
- ^ Brown, Sarah (1984). Vegetarian Cookbook. HarperCollins. стр. 127. ISBN 0-7225-2694-6.
- ^ H L Cracknell and R J Kaufmann (1972). Practical Professional Cookery. Macmillan (објављено 1973). стр. 114—119. ISBN 0-333-11588-0.
- ^ Slater, Nigel (1992). Real Fast Food. Penguin Books (објављено 2006). стр. 39—40. ISBN 978-0-14-102950-4.
- ^ Riley, Gillian (1. 11. 2007). „Eggs”. The Oxford Companion to Italian Food. Oxford University Press. стр. 168.
- ^ Oliver, Jamie. „roasted chilli frittata”. Jamie magazine issue 7. Архивирано из оригинала 2011-02-20. г..
- ^ Андонов, Јелена. „Fritata sa krompirom”. bonapeti.rs. Приступљено 9. 3. 2021.
- ^ „Фритата, јело од остатака хране из фрижидера и шпајза”. soibiberblog.com. Приступљено 9. 3. 2021.
- ^ Petrović, Katarina. „Fritata”. gastronomad.rs. Приступљено 9. 3. 2021.
- ^ „За понети или да понесем - Језичке недоумице”. Писменица (на језику: енглески). 2015-10-05. Приступљено 2021-03-15.
- ^ „Znate li šta je Frittata?”. idemutrst.com. Архивирано из оригинала 27. 02. 2021. г. Приступљено 9. 3. 2021.
- ^ Вујичић, Јасна. „Fritata: brz i zdrav doručak”. nadijeti.com. Приступљено 9. 3. 2021.[мртва веза]
