Пређи на садржај

Фриц Алберт Липман

С Википедије, слободне енциклопедије
Фриц Алберт Липман
Порттрет Фрица Алберта Липмана (1899-1986), Биохемичар (2551001689).jpg
Лични подаци
Датум рођења(1899-06-12)12. јун 1899.
Место рођењаКенигсберг (данашњи руски Калињинград), Њемачка Царевина
Датум смрти24. јул 1986.(1986-07-24) (87 год.)
Место смртиЊујорк, САД

Фриц Алберт Липман (нем. Fritz Albert Lipmann; Кенигсберг, 12. јун 1899 – 24. јул 1986) био је њемачко-амерички биохемичар и један од проналазача коензима А 1945. године. За проналазак коензима А, добио је Нобелову награду за физиологију или медицину 1953. године (коју је подијелио са Хансом Адолфом Кребсом).[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Липман је рођен у Кенигсбергу(данашњи руски Калињинград), у Њемачкој Царевини, у јеврејској породици. Његови родитељи су били Гертруда (Лахмански) и Леополд Липман, адвокат.[2] Липман је студирао медицину на Универзитетима у Кенигсбергу, Берлину и Минхену, дипломирајући у Берлину 1924. године. Вратио се у Кенигсберг да студира хемију код професора Ханса Мервајна. Године 1926. придружио се Оту Мајерхофу у Институт за биологију Кајзер Вилхелм у Далему,Берлин, ради докторске дисертације.[3] Након тога је пратио Мајерхофа у Хајделберг у Институт за медицинска истраживања Кајзер Вилхелм.

Липман се оженио Елфредом М. Хол 1931. године. Имали су једног сина. Липман је умро у Њујорку 1986. године.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Од 1939. године, Липман је живио и радио у Сједињеним Америчким Државама. Био је истраживачки сарадник на Одељењу за биохемију, Медицинског колеџа Универзитета Корнел у Њујорку од 1939. до 1941. године. Придружио се истраживачком особљу Опште болнице Масачусетс у Бостону 1941. године, прво као истраживачки сарадник на Одељењу за хирургију, а затим је водио сопствену групу у Лабораторији за биохемијска истраживања болнице. Од 1949. до 1957. године био је професор биолошке хемије на Медицинском факултету Харвард. Од 1957. године па надаље, предавао је и спроводио истраживања на Универзитету Рокфелер у Њујорку.

Године 1953, Липман је добио половину Нобелове награде за физиологију и медицину за своје откриће коензима А и његовог значаја за посреднички метаболизам. Другу половину награде освојио је Ханс Адолф Кребс.[4] Липману је 1966. године уручена Национална медаља за науку. Покушао је да дубље истражи своје откриће проналажењем варијанте коензима А, сада познате као пантетин. Био је изабрани члан Америчке академије уметности и наука,[5] Националне академије наука Сједињених Држава,[6] и Америчког филозофског друштва.Липман је у свом есеју „Метаболичко стварање и коришћење енергије фосфатних веза“ увео специфичну ознаку вијугаве црте (~) да би означио енергетски богат фосфат у енергетски богатим биомолекулима попут АТП-а.[7] О свом раду је рекао „да у области биосинтезе имамо риједак примјер напретка који води ка поједностављењу“.[8]

Референцe

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Jencks, William P.; Wolfenden, Richard V. (2000). „Fritz Albert Lipmann. 12 June 1899 — 24 July 1986”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 46: 333—344. doi:10.1098/rsbm.1999.0088. 
  2. ^ „Nobel Prize in Physiology or Medicine 1953”. Нобелова награда - званични сајт. 
  3. ^ Gruyter, De (2020). Lipmann Symposium. Energy, Regulation and Biosynthesis in Molecular Biology (Reprint 2020 изд.). Berlin Boston: De Gruyter. ISBN 9783112316269. 
  4. ^ „Фирц Алберт Липман”. Нобелова награда. Приступљено 10. 12. 2025. 
  5. ^ „Fritz Albert Lipmann”. American Academy of Arts and sciences. 10. 4. 2025. Приступљено 10. 12. 2025. 
  6. ^ „Fritz Albert Lipmann”. National academu of sciences. Приступљено 10. 12. 2025. 
  7. ^ „Lipmann Fritz Albert Definition”. your dictionary. Приступљено 10. 12. 2025. 
  8. ^ „Fritz Lipmann, 1948”. The Rockefeller university. јануар 1950. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фриц_Алберт_Липман&oldid=30591684”