Фронт за ослобођење Мозамбика

Фронт за ослобођење Мозамбика
Frente de Libertação de Moçambique
FRELIMO Emblem.svg
ПредседникФилипе Њуси
ОснивачиЕдуардо Мондлен
Самора Машел
Слоган"Јединство, критика, јединство"[1]
Основана25. јуна 1962.
Седиште
 Танзанија (1962-1975)
 Мозамбик (1975-)
Идеологијасоцијалдемократија, демократски социјализам (пре комунизам, марксизам-лењинизам)
Политичка позицијаОд левог центра до левог крила
Међународно чланствоСоцијалистичка интернационала
Бојецрвена
Скупштина Мозамбика
184 / 250
Застава странке
Flag of FRELIMO (1997–2004).svg
Веб-сајт
www.frelimo.org.mz

Фронт за ослобођење Мозамбика (порт. Frente de Libertação de Moçambique), познат под скраћеницом Фрелимо (FRELIMO), владајућа је партија у Мозамбику. Фронт је основан 1962. као покрет за ослобођење Мозамбика од колонијалне власти Португалије, а у партију се устројио на Трећем конгресу 1977. године.[3]

Рат за независност[уреди | уреди извор]

Пошто је Португалија почетком шездесетих година 20. века остала једина европска земља која колонијама у Африци није дала независност, неколико антиколонијалних група организовало се 1962. у Фронт за ослобођење Мозамбика (Фрелимо). Фрелимо су основале организације Мозамбичка афричка национална унија, Народна демократска унија Мозамбика и Национална афричка унија за независни Мозамбик у Дар ес Саламу (Танзанија) 25. јуна 1962. године. Први вођа Фрелима је био Едуардо Мондлен. Након масакра у Муеди вође Фрелима су схватиле да мирном агитацијом неће ништа постићи, па су покренули оружани устанак против португалске власти у септембру 1964. године.

Током рата за независност Фрелимо је примао материјалну помоћ Кине, Совјетског Савеза, скандинавских земаља и неких невладиних организација са Запада. До краја шездесетих година Фрелимо је формирао слободне зоне на северу Мозамбика. На њима су одузели земљу велепоседницима и поделили су беземљашима, а организовани су и курсеви описмењавања и бесплатно лечење. Тад је организација почела да нагиње к марксизму. Иако је био окарактерисан као афрички националистички покрет, у Фрелиму су дејствовали и белци и мулати. Социјализам је као званична идеологија покрета прихваћен на Другом конгресу у јулу 1968. године.

Након смрти Мондлејна вођство је преузео дотадашњи потпредседник Урија Симанго. У априлу 1969. Фрелимом је управљао тријумвират Самора Машел, Марселино дос Сантос и Урија Симанго. До 1969. Фрелимо је контролисао једну трећину Мозамбика.

У априлу 1974, након избијања Каранфилске револуције у Португалији, између португалске владе и Фрелима покренути су преговори за давање независности Мозамбику 1975. године. У јуну те године Мозамбик је прогласио независност на челу с Фрелимом као владајућом партијом. Новој влади је помагала Куба и Совјетски Савез.

Грађански рат[уреди | уреди извор]

Због пружања помоћи герилским групама у Јужноафричкој Републици, расистичке владе ЈАР-а и Родезије организовале су антикомунистичку организацију РЕНАМО, која је покретала нападе на фабрике и хидроелектране у Мозамбику. Грађански рат је завршио 1992, потписивањем мировног споразума у Риму.

Након смрти Саморе Машела 1986, нови председник ФРЕЛИМО-а постао је Жоаким Чисано.

Модерни ФРЕЛИМО[уреди | уреди извор]

Након распада Источног блока, ФРЕЛИМО је напустио марксизам-лењинизам. На првим вишепартијским изборима 1994, ФРЕЛИМО је однео победу. На последњим изборима 2004, партија је поновно убедљиво победила. Од исте године нови председник партије постао је Арманду Гебуза.

Лидери партије[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Election of FRELIMO Candidate Goes Into the Night”. Mozambique News Agency. 1. 3. 2014. Приступљено 30. јануар 2021. 
  2. ^ „Dar-es-Salaam once a home for revolutionaries”. sundayworld.co.za. 29. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2017. Приступљено 2014-06-23. 
  3. ^ Historical context: war and peace in Mozambique in Conciliation Resources, Martin Rupiya

Види још[уреди | уреди извор]