Фронт за ослобођење Мозамбика

С Википедије, слободне енциклопедије
Фронт за ослобођење Мозамбика
Frente de Libertação de Moçambique
FRELIMO Emblem.svg
ПредседникФилипе Њуси
ОснивачиЕдуардо Мондлен
Самора Машел
Слоган"Јединство, критика, јединство"[1]
Основана25. јуна 1962.
Седиште
 Танзанија (1962-1975)
 Мозамбик (1975-)
Идеологијасоцијалдемократија, демократски социјализам (пре комунизам, марксизам-лењинизам)
Политичка позицијаОд левог центра до левог крила
Међународно чланствоСоцијалистичка интернационала
Бојецрвена
Скупштина Мозамбика
184 / 250
Застава странке
Mz frelimo.png
Веб-сајт
www.frelimo.org.mz

Фронт за ослобођење Мозамбика (порт. Frente de Libertação de Moçambique, FRELIMO) је владајућа партија у Мозамбику. Основан је 1962. као покрет за ослобођење Мозамбика од колонијалне власти Португалије, а у партију се организовао на Трећем конгресу 1977. године.[3]

Рат за независност[уреди | уреди извор]

Пошто је Португалија почетком 1960-их остала једина европска земља која колонијама у Африци није дала независност, неколико антиколонијалних група организовало се 1962. у Фронт за ослобођење Мозамбика (ФРЕЛИМО). ФРЕЛИМО су основале организације Мозамбичка афричка национална унија, Народна демократска унија Мозамбика и Национална афричка унија за независни Мозамбик у Дар ес Саламу (Танзанија), 25. јуна 1962. године. Први вођа ФРЕЛИМО-а био је Едуардо Мондлен. Након масакра у Муеди, вође ФРЕЛИМО-а схватиле су да мирном агитацијом неће ништа постићи, па су покренули оружани устанак против португалске власти у септембру 1964. године.

Током рата за независност, ФРЕЛИМО је примао материјалну помоћ од Кине, Совјетског Савеза, скандинавских земаља и неких невладиних организација са Запада. До краја 1960-их, ФРЕЛИМО је формирао слободне зоне на северу Мозамбика. На њима су одузели земљу велепоседницима и поделили су беземљашима, а организовани су и курсеви описмењавања и бесплатно лечење. Тада је организација почела да нагиње марксизму. Иако је био окарактерисан као афрички националистички покрет, у ФРЕЛИМО-у су дејствовали и белци и мулати. Социјализам, као званична идеологија покрета, прихваћен је на Другом конгресу у јулу 1968. године.

Након смрти Мондлејна, вођство је преузео дотадашњи потпредседник Урија Симанго. У априлу 1969, ФРЕЛИМО-ом је управљао тријумвират Самора Машел, Марселино дос Сантос и Урија Симанго. До 1969, ФРЕЛИМО је контролисао једну трећину Мозамбика.

Након избијања Каранфилске револуције у Португалији у априлу 1974, године 1975. између португалске владе и ФРЕЛИМО-а покренути су преговори за давање независности Мозамбику. Јуна исте године, Мозамбик је прогласио независност на челу са ФРЕЛИМО-ом као владајућом партијом. Нова влада примала је помоћ од Кубе и Совјетског Савеза.

Грађански рат[уреди | уреди извор]

Због пружања помоћи герилским групама у Јужноафричкој Републици, расистичке владе ЈАР-а и Родезије организовале су антикомунистичку организацију РЕНАМО, која је покретала нападе на фабрике и хидроелектране у Мозамбику. Грађански рат је завршио 1992, потписивањем мировног споразума у Риму.

Након смрти Саморе Машела 1986, нови председник ФРЕЛИМО-а постао је Жоаким Чисано.

Модерни ФРЕЛИМО[уреди | уреди извор]

Након распада Источног блока, ФРЕЛИМО је напустио марксизам-лењинизам. На првим вишепартијским изборима 1994, ФРЕЛИМО је однео победу. На последњим изборима 2004, партија је поновно убедљиво победила. Од исте године нови председник партије постао је Арманду Гебуза.

Лидери партије[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Election of FRELIMO Candidate Goes Into the Night”. Mozambique News Agency. 1. 3. 2014. Приступљено 30. јануар 2021. 
  2. ^ „Dar-es-Salaam once a home for revolutionaries”. sundayworld.co.za. 29. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2017. Приступљено 2014-06-23. 
  3. ^ Historical context: war and peace in Mozambique in Conciliation Resources, Martin Rupiya

Види још[уреди | уреди извор]