Фрула

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уски прорез (лабина) кроз који свирач дува да би добио тон.

Фрула (итал. zufolo, енгл. pipe; франц. fifre, нем. Pfeife)[1] је дувачки аерофони инструмент који се прави од једног комада дрвета (углавном шљиве), трске, зове и сл. То је једноставни народни инструмент цилиндричног облика, сличан уздужној флаути.

Фруле од коре врбе (fujary), дуге 40цм, са изложбе музике у Варшави 1888. године.

Историјат[уреди]

Сматра се да је фрула најстарији[2] и најмногобројнији инструмент на свету. У разним варијантама, величинама и облицима, налазимо их готово код свих народа планете.

Инструменти слични фрули били су познати још најстаријим народима. С обзиром да су се једноставно и лако градили. Свака трска и стара шупља кост могла је послужити за прављење овог инструмента.

Разни списи говоре да су Египћани свирали на примитивном инструменту који се звао „мем“, Грци су имали панову фрулу.

У многим крајевима у нашој земљи на фрули и двојницама свирали су пастири чувајући своја стада. Фрула се користи и дан-данас као народни инструмент.

Колико је овај инструмент популаран и колико се фрулашка традиција до данас очувала у Србији најбоље сведоче бројне манифестације посвећене фрули (село Јагњило код Младеновца), Дани Саве Јеремића (Ражањ), сабори фрулаша (Лелић код Ваљева, Прислоница код Чачка), такмичења фрулаша (село Иђош код Кикинде), Фрула фест (Крушевац).

Опис инструмента[уреди]

Молдавске фруле (fluer).

Састоји се из чепа (данце) којим је инструмент затворен са горње стране (не у потпуности с обзиром да му је одсечен један уздужни део да би омогућио пролаз ваздуха кроз цев свирале). Принцип добијања тона[3] је такав да се дувањем узана ваздушна струја из свирачевих уста се управља у уски прорез (писак или лабину), где се разбија о оштру ивицу и долази до треперења услед дељења ваздушног млаза на усни. Отуда се фрула убраја у лабијалне инструменте, јер на лат. labea значи усна.

На полеђини инструмента налази се отвор са оштрим бридом који се назива ветрило (гласница или прозорче), које сече ваздух стварајући тон. На дну свирале налази се рупа која се назива одушка. На предњој страни свирале налази се шест рупа које се покривају прстима и једна на полеђини помоћу којих можемо извести седам тонова у две октаве (најчешће тонови дурске лествице, а по могућности молске).

Израда данашњих фрула постала је права мајсторија. Савремени градитељи израђују фруле различитих величина и штимова, кристално јасног тона и интонације.

Градитељи фруле често украшавају резбаријама, шарама у боји и бакарном жицом или гвозденим обручима.

Познати српски фрулаши[уреди]

Без обзира на крајњу једноставност овог инструмента, бројни свирачи код нас и у нашој ближој околини на фрули постижу запањујући уметнички ниво музицирања и виртуозитета.

Познати српски фрулаши су Адам Милутиновић, Сава Јеремић, Тихомир Пауновић, Веља Кокорић, Боривоје Тодоровић, Бора Дугић, Слободан Вукићевић, Спасоје Јовић, Андрија и Томислав Бајић, познатији као Браћа Бајић, Радован Јовановић и други.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]