Фудаи даимјо

С Википедије, слободне енциклопедије
Хонда Тадакацу, чувени фудаи даимјо током раног Едо периода

Фудаи даимјо (譜代大名) је класа даимјоа који су били наследни вазали Токугава шогуната током Едо периода у Јапану.[1] Класа фудаи даимјоа били су привржени и крајње лојални Токугави Ијејасуу, па су за време окршаја на Секигахари исказали оданост пружањем отворене помоћи Токугава клану.[2] Захваљујући томе касније ће већином фудаи вазали испуњавати високе позиције у Токугава администрацији.

Порекло[уреди | уреди извор]

Многи кланови које су водили округе као "фудаи даимјои", долазили су из редова породица који су служили клану Токугава чак и пре него што се тај клан уздигао на позицију владајуће шогунске династије. Неки од њих су Хонда клан, Сакаи клан, Сакакибара клан, Ии клан, Итакура клан, и Мизуно клан. Четири велика генерала Токугаве Ијејасуа, Хонда Тадакацу, Сакакибара Јасумаса, Сакаи Тадацугу и Ии Наомаса, постали су фудаи даимјои још пре званичног успостављања Едо периода. Као додатак томе, неким огранцима Мацудаира клана (одакле потиче и сам Токугава клан) дозвољено је да постану "фудаи" и да задрже своје име.

Током Едо периода[уреди | уреди извор]

Како се Токугава Ијејасу уздигао на позицију владара у 16. веку, његова матична област се повећала па је био принуђен да за њено управљање обрати највернијим вазалима претварајући их у "даимјое". Тако су настали фудаи даимјои који су за разлику од тозаме ипак владали мањим областима, често и путевима око Канто регије, близу Еда (који је тада био главна база шогуната)[3] како би контролисали феудалне владаре који нису били толико привржени шогунату. Као награду за верност фудаи даимјои су испуњавали висока места у влади па су политичке позиције попут роџуа и вакадошијориа, обично ишле њима. Висока позиција Кјото шошидајиа увек је ишла некоме од фудаи даимјоа.

Остали кланови који су оформљени после Азучи-Момојама периода су се такође класификовали као фудаи попут Огасавара и Дои клана.

Повремено се дешавало да једна породица промени статус "фудаи" даимјоа. То се десило Мацудаира клану у коме је Мацудаира Саданобу од фудаи[4] клана уздигао своју породицу на шинпан даимјое који су директни рођаци Токугава породице.[5] Може се десити и да један хатамото (директан вазал шогуна) чуије стипендирање износи више од 10.000 кокуа постане фудаи даимјо.

Бакумацу и после[уреди | уреди извор]

Хајаши Тадатака, познати фудаи даимјо бакумацу периода

Многи фудаи даимјои били су укључени у политичке догађаје током Бакумацу периода као и у војне активности које су га пратиле. Два таква чувена фудаи даимјоа били су Огасавара Нагамичи[6] и Итакура Кацукијо,[7] који су званично били последњи роџуи, радећи активно ка јачању, реформи и одбрани шогуната као владајуће династије Токугава. Остали као што је био Мацудаира Мунехиде, били су укључени у дипломатију и спољашње послове.

Током Бошин рата, у периоду од 1868–69. године, неки од фудаи кућа, попут Тоде клана из области Огаки и Цу, удружили су се са шогунатом током прве борбе на Тоба-фушими али су после пораза променили страну или отишли северно успостављајући републику Езо.[8] Неки су остали неутрални у рату док су остали (попут господара области Огаки и Цу) променили стране и отворено подржали јапанску царску армију. Огасавара Нагамичи и Итакура Кацукијо предводили су малу групу људи током првих борби против царске војске, али пошто су њихове области већ биле окупиране од стране непријатеља, били су принуђени да промене стране.[9] Само један фудаи даимјо, Хајаши Тадатака области Јозаи, добровољно је напустио своју област ране 1868. године, повевши војску да се у име шогуната бори против царске војске.[10] Такође, неколико фудаи даимјоа са севера земље, организовало се и оформило Северну алијанску, као последњу одбрану шогуна који се нешто раније повукао са власти.

Већина фудаи даимјоа је у нову Меиџи еру ушла мирно, владајући својим областима све до обарања хан система 1871. године. После тога, породице бивших даимјоа добили су нове (европске) титуле у реформисаном систему јапанских племићких класа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Nussbaum, Louis Frédéric et al. (2005). "Fudai" in Japan encyclopedia, pp. 193–194. на сајту Гугл књиге; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File.
  2. ^ Симић, Ненад (2007). Самураји: одјеци ратничког сна: књ. 1, Историја ратничке класе. Београд: Н.Симић. стр. 192. ISBN 978-86-907599-1-0. 
  3. ^ Ooms, стр. 14–15
  4. ^ (језик: јапански) "Takada-han" on Edo 300 HTML Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (14 March 2008)
  5. ^ (језик: јапански) "Shirakawa-han" on Edo 300 HTML (14. март 2008)
  6. ^ Огасавара је био из породице даимјоа из области Карацу али не и сам даимјо.
  7. ^ Итакура је био господар области Бичу-Мацујама.
  8. ^ Bolitho, стр. 145
  9. ^ (језик: јапански) "Karatsu-han" (14. март 2008)
  10. ^ Yamakawa, Aizu Boshin Senshi. стр. 505.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Симић, Ненад (2007). Самураји: одјеци ратничког сна: књ. 1, Историја ратничке класе. Београд: Н.Симић. стр. 192. ISBN 978-86-907599-1-0. 
  • Bolitho, Harold. . Treasures Among Men: The Fudai Daimyo in Tokugawa Japan.. New Haven. Yale University Press.1974. ISBN 978-0-300-01655-0.; OCLC 185685588
  • Nussbaum, Louis Frédéric and Käthe Roth. . Japan Encyclopedia.. Cambridge. Harvard University Press.2005. ISBN 978-0-674-01753-5.; OCLC 48943301
  • Ooms, Herman (1975). Charismatic Bureaucrat. Chicago: University of Chicago Press.
  • (језик: јапански) "Karatsu-han" (14 March 2008)
  • Yamakawa Kenjirō (1933). Aizu Boshin Senshi. Tokyo: Tokyo Daigaku Shuppankai.
  • (језик: јапански) "Takada-han" on Edo 300 HTML (14 March 2008)
  • (језик: јапански) "Shirakawa-han" on Edo 300 HTML (14 March 2008)