Фудбалска репрезентација Колумбије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Колумбија
Colombia football association.gif
Надимак Los Cafeteros (color)
Савез КУЛФУТБОЛ
Конфедерација КОНМЕБОЛ (Јужна Америка)
Селектор Аргентина Хосе Пекерман
Капитен Радамел Фалкао
Највише наступа Карлос Валдерама (111)
Најбољи стрелац Радамел Фалкао (28)
ФИФА шифра COL
Основна опрема
Резервна опрема
ФИФА ранг
Тренутни 13.
Прва међународна утакмица
Мексико Мексико 3 - 1 Колумбија Колумбија
(Панама, Панама; 10. фебруара 1938.)
Највећа победа
Бахреин Бахреин 0 - 6 Колумбија Колумбија
(Рифа, Бахреин; 26. март 2015.)
Највећи пораз
Бразил Бразил 9 - 0 Колумбија Колумбија
(Лима, Перу; 24. март 1957.)
Светско првенство
Наступи 5 (први пут 1962.)
Најбољи резултат четвртфинале (2014).
Копа Америка
Наступи 21 (први пут 1945.)
Најбољи резултат првак (2001)
Куп Конфедерације
Наступи 1 (први пут 2003)
Најбољи резултат четврто мјесто (2003)

Фудбалска репрезентација Колумбије (шп. Selección de fútbol de Colombia) је фудбалска репрезентација, која представља Колумбију на међународним такмичењима и под водством је фудбалског савеза Колумбије. Члан је КОНМЕБОЛа и тренутно је 13 на ФИФА ранг листи.[1]

Од 1980-их, национални тим представља симбол борбе против негативне репутације коју има држава Колумбија. Ово је учинило спорт популарним у Колумбији и национални тим симболом национализма, поноса и страсти за Колумбијце широм свијета. Навијачи Колумбије познати су по страственом навијању.[2][3]

Најбољи период Колумбије био је током 1990-их. Побједом над Аргентином 5:0 1993 године, почело је посебно ривалство између двије нације.[4] Тадашње звијезде тима били су голман Рене Игуита, Карлос Валдерама и Фаустино Асприља. Током те ере, Колумбија се пласирала на три Свјетска првенства1990, 1994 и 1998; групну фазу прошли су само 1990. Након убиства Андреса Ескобара на Свјетском првенству 1994, Колумбијци су се мучили у другом дијелу деведесетих. Године 2001. освојили су Копа Америку поставивши нови рекорд, остварили су све побједе и нису примили ниједан гол.[5] Прије освајања, Колумбија је играла финале 1975, против Перуа; укупно је седам пута била у полуфиналу Копа Америке. Колумбија је прва репрезентација која је освојила Фифину награду за највећи успон године, 1993, а освајањем исте награде и 2012, Колумбија је постала друга репрезентација која је освојила награду два пута, након Хрватске.[6]

Колумбија је пропустила сва три Свјетска првенства у периоду од 2002. до 2010. Током квалификација за Свјетско првенство 2014. године, Колумбија је ушла у топ 10 на ФИФА ранг листи, први пут након 2002. године. Након 16 година паузе, Колумбија се вратила на Свјетско првенство 2014. године, гдје су стигли до четвртфинала, што им је највећи успјех на Свјетским првенствима.[6][7] Везни фудбалер Колумбије, Хамес Родригез, добио је двије награде на првенству, за најбољег стријелца (6) и за најбољи гол првенства.

На Свјетском првенству 1962, Колумбија је на утакмици против Совјетског Савеза губила 4:1 и стигла је до 4:4.[8] Колумбија је постигла гол директно из корнера, што је једини гол из корнера у историји Свјетских првенстава.

Историја[уреди]

1938—1961: Почетне године[уреди]

Фернандо Патерностер, први страни селектор Колумбије.

Прву званичне утакмице Колумбија је играла на Централно америчким и Карипским играма 1938. У тиму Колумбије највише заступљени били су фудбалери клуба Хувентуд Боготана.[9]

Прву утакмицу играли су 10. фебруара 1938, против Мексика, поражени су 1:3; Луис Аргуељес, Луис де ла Фуенте и Орасио Касарин били су стријелци за Мексико, док је за Колумбију Маркос Мехија дао гол. Колумбија је у наставку забиљежила по двије побједе и пораза и освојила је бронзану медаљу. Исте године наступали су на Боливијским играма, у Боготи; са једном побједом и три пораза завршили су четврти. Фернандо Патерностер био је селектор Колумбије, први страни селектор.

Колумбија није играла све до 1945, када су по први пут учествовали на првенству Јужне Америке, које су завршили на петом мјесту. Овога пута репрезентацијом су доминирали фудбалери Јуниор де Баранкиле, изузев Антониа де ла Хозе (играо за Спортинг Баранкила) и Педра Рикарда Лопеза (играо за Бока Јуниорс де Кали).[10] Роберто Мелендез је био играч - тренер на првенству.[11]

Прву утакмицу у професионалној ери, Колумбија је играла на првенству Јужне Америке, 6. априла 1949; поражени су 3:0 од Парагваја. Селектор током првенства био је Аустријанац Фридрих Доненфел, који је у Колумбију дошао током Другог свјетског рата.[12] Колумбија је на првенству остварила два ремија и пет пораза, завршивши на последњем, осмом мјесту.[13]

Након што су се повукли из квалификација за Свјетско првенство 1938,[14] Колумбијци су због контроверзне ере назване Ел Дорадо избачени из квалификација за Свјетско првенство 1954.[15] Ел Дорадо је ера колумбијског фудбала у периоду од 1949 до 1954, када је колумбијска лига постала професионална и одвојила се од фудбалског савеза и ФИФЕ; ФИФА је казнила Колумбију суспензијом клубова и репрезентације са међународних такмичења. [15] Након паузе, Колумбија је учествовала у квалификацијама за Свјетско првенство 1958 у Шведској. Колумбија је била у групи са Парагвајом и Уругвајем. Први меч играли су 16. јуна 1957 у Боготи, против Уругваја; ремизирали су 1:1.[16] Од Парагваја су изгубили 2:3, такође у Боготи;[16] затим су изгубили и оба меча на страни, од Уругваја 1:0[16] и од Парагваја 3:0[16] и квалификације су завршили на последњем мјесту.[16] На првенству Јужне Америке 1957, Колумбија је доживјела најубедљивији пораз у историји, изгубила је од Бразила 9:0.[17]

1962—1989: прво Свјетско првенство[уреди]

Обиљежавање у штампи меча против Уругваја на Свјетском првенству 1962.

У квалификацијама за Свјетско првенство 1962, Колумбија је у Боготи побиједила Перу 1:0,[18] док је у Лими је било 1:1[18] и Колумбија се по први пут пласирала на Свјетско првенство.[18] На Свјетском првенству 1962, Колумбија је била у групи са Уругвајем, Совјетским Савезом и Југославијом. Колумбија је први меч изгубила од Уругваја 2:1; Луис Кубиља и Хорхе Сасија су били стријелци за Уругвај, док је Франсиско Зулуга дао гол за Колумбију.[19] У другом мечу, Колумбија је губила од Совјетског Савеза 4:1, али је дошла до 4:4, освојивши први бод на Свјетском првенству.[19] Маркос Коли је постигао гол из корнера, што је једини такав гол у историји Свјетских првенстава. У последњем мечу групе, Југославија је побиједила Колумбију 5:0;[19] Колумбија је своје прво учешће завршила на последњем мјесту у групи.[19]

На првенству Јужне Америке 1963, Колумбија је завршила на последњем мјесту, освојивши само бод против Перуа, 1:1.[20] У квалификацијама за Свјетско првенство 1966, Колумбија је била у групи са Чилеом и Еквадором. Остварили су једну побједу, савладали су Чиле 2:0,[21] док су преостале три утакмице изгубили; најубедљивији пораз доживјели су од Чилеа — 7:2. [21] За првенство Јужне Америке 1967, игране су квалификације. Колумбија је први меч изгубила 5:2 од Чилеа, док је у Боготи било 0:0 и Колумбија није учествовала на завршном турниру.[22] На старту квалификација за Свјетско првенство 1970, Колумбија је у Боготи савладала Венецуелу 3:0;[23] док је у другом мечу у Каракасу ремизирала се Венецуелом 1:1. [23] Међутим, Колумбија је изгубила преостале четири утакмице, од Бразила и Парагваја и заузели су претпоследње, треће мјесто, препустивши опет Свјетско првенство.[23] У квалификацијама за Свјетско првенство 1974, Колумбија је била у групи са Уругвајем и Еквадом. Прва три меча одиграли су неријешено, а у последњем су побиједили Уругвај у Монтевидеу 1:0.[24] Уругвај и Колумбија су завршили са истим бројем бодова, али је због боље гол разлике Уругвај отишао на Свјетско првенство.[24]

Добру форму Колумбијци су показали и на Копа Америци 1975. Првенство Јужне Америке није одржавано од 1967 и 1975 преименовано је у Копа Америка. Колумбија је у првој рунди била у групи са Парагвајем и Еквадором и остварила је све четири побједе.[25] У полуфиналу побиједила је Уругвај 3:0 у Боготи,[25] док је Уругвај у Монтевидеу славио 1:0 и Колумбија се пласирала у своје прво финале Копа Америке.[25] У финалу савладали су Перу 1:0 у првом мечу, док су у другом поражени 2:0 у Лими; због чега је игран трећи меч, на неутралном терену, у Каракасу, гдје је Перу славио 1:0.[25] Након успјеха у Копа Америци, Колумбија је у квалификацијама за Свјетско првенство 1978 завршила са само два бода.[26] На Копа Америци 1979, Колумбија је била у групи са Чилеом и Венецуелом. Побиједили су кући Чиле (1:0) и Венецуелу (4:0); ремизирали на страни са Венецуелом (0:0), док су поражени на гостовању Чилеу (2:0).[27] Колумбија је завршила са истим бројем бодова као Чиле, али је Чиле прошао у полуфинале због боље гол разлике.[27] Лоша серија Колумбије настављена је и у квалификацијама за Свјетско првенство 1982, завршили су квалификације као и претходни пут, са по два ремија и пораза.[28] На Копа Америци 1983, Колумбија је била у групи са Перуом и Боливијом. Стартовали су побједом 1:0 на гостовању Боливији, али су у наставку остварили два ремија и пораз и завршили су на другом мјесту, иза Перуа.[29] У квалификацијама за Свјетско првенство 1986 Колумбија је била у групи са Аргентином, Перуом и Венецуелом. Групу су завршили на трећем мјесту и пласирали се у плеј оф.[30] У плеј офу играли су са Парагвајем. Парагвај је славио у првом мечу у Асунсиону 3:0,[30] Колумбија је славила у Боготи 2:1, али није успјела да се пласира на Свјетско првенство.[30] Након новог неуспјеха у квалификацијама за Свјетско првенство, Колумбија је на Копа Америци 1987 успјела да прође групу, али је у полуфиналу поражена од Чилеа 2:1 након продужетака.[31] У мечу за треће мјесто, Колумбија је савладала Аргентину 2:1.[31] На Копа Америци 1989 нису поновили резултат од прије двије године и такмичење су завршили у групи.[32]

1990-те: златно доба[уреди]

У квалификацијама за Свјетско првенство 1990 Колумбија је била у групи са Парагвајем и Еквадором. Завршили су групу на првом мјесту, али су имали најслабији учинак од три побједника група и морали су да играју додантни меч са побједником квалификација из зоне Океанија.[33] Побједник квалификација из Океаније био је Израел. Колумбија је славила кући 1:0, док је у Рамат Гану било 0:0 и Колумбија се пласирала на своје друго Свјетско првенство.[33] На Свјетском првенству, Колумбија је из трећег шешира извучена у групи са Југославијом, Сјеверном Њемачком и Уједињеним Арапским Емиратима.[34] У првом мечу Колумбија је савладала Уједињене Арапске Емирате 1:0,[34] у другом је поражена од Југославије 1:0,[34] док је ремијем против Сјеверне Њемачке изборила пласман у осмину финала.[34] У осмини је поражена од Камеруна 2:1 након продужетака.[34] Након доброг учинка на Свјетском првенству, Колумбија је учествовала на Копа Америци 1991. Групу су завршили на првом мјесту, испред Бразила;[35] док су у завршној рунди, у којој су четири репрезентације играле свако са сваким, завршили на четвртом мјесту.[35] На Копа Америци 1993, опет су групу завршили на првом мјесту, овога пута испред Аргентине. [36] У четвртфиналу савладали су Уругвај 5:3 након пенала;[36] док су у полуфиналу поражени од Аргентине 6:5 након пенала.[36] У мечу за треће мјесто савладали су са 1:0 Еквадор.[36]

Квалификације за Свјетско првенство 1994, Колумбија је завршила на првом мјесту у групи, испред Аргентине и директно се пласирала на Свјетско првенство.[37] У току квалификација, Колумбија је остварила највећу побједу у историји, савладала је Аргентину у Буенос Аиресу 0:5.[37] На Свјетском првенству, Колумбија је из другог шешира жријебана у групи са Сједињеним Америчким Државама, Румунијом и Швајцарском. [38] У првом мечу поражени су од Румуније, у другом су поражени 2:1 од САД-а, док су у последњем мечу ремизирали са Швајцарском и групу су завршили на последњем мјесту.[38] Прву фазу Копа Америке 1995 завршили су други у групи, са по једном побједом, ремијем и поразом;[39] у четвртфиналу савладали су Парагвај 5:4 након пенала,[39] док су поново елиминисани у полуфиналу, од Уругваја 2:0.[39] Копа Америку завршили су на трећем мјесту, побједом 4:1 против Сједињених Америчких Држава.[39] На Копа Америци 1997, Колумбија је групну фазу завршила на трећем мјесту и пласирали су се у четвртфинале као друга од три трећепласиране репрезентације.[40] У четвртфиналу поражени су од Боливије 2:1 и тако се након три успјешна првенства нису пласирали међу четири најбоље репрезентације.[40]

Квалификације за Свјетско првенство 1998 завршили су на трећем мјесту, са 28 бодова и изборили су пласман на треће Свјетско првенство узастопно.[41] На првенству, Колумбија је из трећег шешира извучена у групи са Румунијом, Енглеском и Тунисом. [42] У првом мечу Колумбија је поражена 1:0 од Румуније, док је идентичним резултатом у другом колу савладала репрезентацију Туниса. У последњем мечу Колумбија је поражена од Енглеске са 2:0 и заузела је последње мјесто у групи.[42] На Копа Америци 1999, Колумбија је са све три побједе заузела прво мјесто у групи Ц;[43] међутим испали су у четвртфиналу од Чилеа 3:2.[43]

2001: Копа Америка[уреди]

Трофеј Копа Америке

Копа Америка је 2001 по први пут одржана у Колумбији.[44] Прије турнира, одржан је састанак, на којем су челни људи КОНМЕБОЛ-а изразили забринутост због безбједоносне ситуације у Колумбији и отказали су турнир 1. јула, само десет дана прије почетка.[45] Ипак, 6. јула су одлучили да се турнир одржи. Фудбалска репрезентација Канаде већ је затворила тренинг камп и послала играче кући, те је умјесто ње позвана Костарика. Тврдећи да су Фудбалери Аргентине примили пријетње смрћу, фудбалски савез Аргентине одлучио је да одустане од турнира; умјесто њих позивницу је добио Хондурас.[45] Током такмичења није било терористичких инцидената.[45] Колумбија је била у групи са Чилеом, Еквадором и Венецуелом и остварила је све три побједе, без примљеног гола.[46] У четвртфиналу Колумбија је савладала Перу 3:0;[46] у полуфиналу су са 2:0 били бољи од Хондураса,[46] док су у финалу побиједили Мексико са 1:0.[46] Једини гол на мечу постигао је Иван Кордоба у 65 минуту.[47] Колумбија је тако освојила Копа Америку по први пут, поставивши нови рекорд, остварили су све побједе и нису примили ниједан гол.[5]

2002—2010: без Свјетског првенства[уреди]

Након историјског успјеха и освајања Копа Америке, Колумбија се мучила у квалификацијама за Свјетско првенство 2002. Након почетна два ремија, у трећем колу савладали су Венецуелу 3:0.[48] Након осмог кола имали су само један пораз, од Аргентине;[48] међутим у наредних десет утакмица остварили су само три побједе и квалификације су завршили на шестом мјесту, са истим бројем бодова као и Уругвај, који је отишао у бараж због боље гол разлике.[48] Захваљујући освајању Копа Америке 2001, Колумбија се квалификовала за Куп конфедерација 2003. Колумбија је у групи била са Француском, Јапаном и Новим Зеландом.[49] У првом мечу Колумбија је поражена од Француске 1:0, голом Тијерија Анрија из пенала у 39. минуту.[50] У другом мечу Колумбија је савладала Нови Зеланд 3:1,[51] док су у последњем мечу групе побиједили Јапан 1:0, голом Ђованија Ернандеза[52] и Колуумбија је прошла у полуфинале.[53] У полуфиналу, Колумбија је поражена од Камеруна 1:0.[54] У мечу за треће мјесто, Колумбија је поражена од Турске 2:1.[55] Турска је повела голом Салија Тунчаја у 2. минуту, изједначио је Ернандез у 63 минуту, док је побједу Турској донио Окан Јилмаз у 86. минуту.[55] На Копа Америци 2004, Колумбија је завршила прва у својој групи.[56] У четвртфиналу Колумбија је савладала Костарику 2:0,[56] док је у полуфиналу изгубила од Аргентине 3:0.[56] У мечу за треће мјесто Колумбија је поражена од Уругваја 2:1.[57]

Квалификације за Свјетско првенство 2006 Колумбија је почела са три пораза и ремијем у прва четири меча.[58] У наставку су играли промјењиво и квалификације су завршили поново на шестом мјесту, са по шест побједа, ремија и пораза; бод иза Уругваја, који је изборио бараж.[48] Колумбија је нови дебакл доживјела на Копа Америци 2007, нису успјели да прожу групну фазу.[59] У првом мечу Колумбија је поражена 5:0 од Парагваја,[60] у другом мечу поражена је 4:2 од Аргентине,[61] док је у последњем мечу групе Колумбија савладала Сједињене Америчке Државе 1:0.[62]

У квалификацијама за Свјетско првенство 2010 Колумбија је опет била близу одласка на мундијал. Стартовала је са двије побједе и четири ремија, док је први пораз доживјела у седмом колу од Венецуеле.[63] У наставку квалификација забиљежили су четири побједе, реми и шест пораза; завршили су квалификације на седмом мјесту, бод иза петопласираног Уругваја, који је још једном изборио бараж.[63]

2010—данас: ново златно доба[уреди]

Хамес Родригез на мечу Колумбије против Бразила у четврфиналу Свјетског првенства 2014, постигао једини гол за Колумбију.

Групну фазу на Копа Америци 2011 завршили су на првом мјесту, испред Аргентине;[64] међутим у четвртфиналу поражени су од Перуа 2:0 након продужетака.[65] Након пропуштена три Свјетска првенства заредом, Колумбија је квалификације за Свјетско првенство 2014 почела побједом на гостовању Боливији 2:1.[66] У наредна два меча кући освојили су само бод,[67] али су затим играли на високом нивоу и квалификације су завршили на другом мјесту у групи са девет побједа, три ремија и четири пораза и пласирала се на Свјетско првенство.[67] На Свјетском првенству, Колумбија је била у групи са Грчком, Обалом Слоноваче и Јапаном. У првом мечу, Колумбија је савладала Грчку 3:0, головима Пабла Армера, Теофила Гутијереза и Хамеса Родригеза.[68] У другом колу, Колумбија је била боља од Обале Слоноваче 2:1, головима Хамеса Родригеза и Хуана Фернанда Кинтера;[69] у последњем колу савладали су Јапан 4:1, са два гола Хаксона Мартинеза и по једним голом Хамеса Родригеза и Хуана Квадрада и са максималним учинком пласирали се у осмину финала.[70] У осмини финала, Колумбија је са два гола Хамеса Родригеза савладала Уругвај.[71] У четвртфиналу Колумбија је поражена 2:1 од Бразила, једини гол за Колумбијце постигао је Хамес Родригез,[72] који је са шест голова био најбољи стријелац првенства;[73] такође је добио и награду за најбољи гол на првенству.[74] Колумбија је добила награду за фер плеј,[75] док је Хамес Родригез изабран у најбољи тим турнира.[76]

Након четири године, Копа Америка 2015. одржана је у Чилеу. Колумбија је из другог шешира извучена у групи са Бразилом, Перуом и Венецуелом. У првом мечу поражени су од Венецуеле 1:0,[77] док су идентичним резултатом у другом мечу савладали Бразил, голом Муриља.[78] У последњем мечу групе, ремизирали су 0:0 са Перуом и групу су завршили на трећем мјесту.[79] У поретку трећепласираних екипа из три групе, Колумбија је заузела друго мјесто[79] и изборила пласман у четвртфинале, гдје је поражена од Аргентине 5:4 након пенала;[80] у регуларном дијелу било је 0:0. штопер Колумбије, Хејсон Муриљо проглашен је за најбољег младог фудбалера турнира;[81] такође је изабран у идеалну поставу турнира.[82] На мечу другог кола против Бразила, Нејмар је лоптом погодио Пабла Армера, након чега је покушао главом да удари Муриља.[83] Нападач Колумбије, Карлос Бака гурнуо је Нејмара због чега су обојица добила црвени картон; Бака је суспендован два меча, Нејмар четири.[84]

У фебруару 2012, КОНКАКАФ и КОНМЕБОЛ су договорили ванредно издање Копа Америке 2016 године, у част прославе стогодишњице.[85] Колумбија је из другог шешира извучена у групи са Сједињеним Америчким Државама, Костариком и Парагвајем. Колумбија је побиједила САД и Парагвај, док је у последњем мечу групе изгубила од Костарике 3:2 и пласирала се у четвртфинале са другог мјеста.[86] У четвртфиналу, Колумбија је савладала Перу 4:2 након пенала,[87] док је у полуфиналу поражена од Чилеа 2:0.[88] У мечу за треће мјесто, Колумбија је била боља од САД-а 1:0, голом Карлоса Баке.[89]

Упоредо са Копа Америком, Колумбија је играла квалификације за Свјетско првенство 2018. Квалификације је играла примењиво, у последња четири меча остварили су три ремија и пораз, али су успјели да се пласирају на своје шесто Свјетско првенство захваљујући поразу Чилеа од Бразила 3:0 у последњем колу.[90] Колумбија је квалификације завршила на четвртом мјесту, бод испред Перуа и Чилеа.[91]

Рекорди фудбалера[уреди]

Највише одиграних утакмица[уреди]

Активни фудбалери су болдовани:[92]

Карлос Валдерама, фудбалер са највише одиграних мечева за Колумбију
# Фудбалер Репрезентативна каријера Број утакмица Број голова
1 Карлос Валдерама 1985–1998 111 11
2 Марио Јепес 1999–2014 102 6
3 Леонел Алварез 1985–1997 101 1
4 Фреди Ринкон 1990–2001 84 17
5 Давид Оспина 2007– 83 0
6 Карлос Санчез 2007– 81 0
7 Луис Карлос Переа 1987–1994 78 2
8 Иван Кордоба 1997–2010 73 5
Оскар Кордоба 1993–2006 73 0
10 Луис Амаранто Переа 2003–2014 72 0

Голмани са највише наступа[уреди]

# Фудбалер Репрезентативна каријера Број утакмица Број голова
1 Давид Оспина 2007– 83 0
2 Оскар Кордоба 1993–2006 73 0
3 Рене Игуита 1987–1999 68 3
4 Мигел Калеро 1995–2009 51 0
Фарид Модрагон 1993–2014 51 0

Најбољи стријелци[уреди]

Радамел Фалкао, најбољи стријелац Колумбије.
# Фудбалер Репрезентативна каријера Број голова Број утакмица Просјечно
1 Радамел Фалкао 2007–0000 28 70 0.400
2 Арналдо Игуаран 1979–1993 25 68 0.368
3 Хамес Родригез 2011–0000 21 59 0.356
4 Фаустино Асприља 1993–2001 20 57 0.351
5 Фреди Ринкон 1990–2001 17 84 0.202
6 Теофило Гутијерез 2009–0000 15 51 0.294
Виктор Аристизабал 1993–2003 15 66 0.227
8 Адолфо Валенсија 1992–1998 14 37 0.378
9 Иван Валенсијано 1991–2000 13 29 0.448
Карлос Бака 2010–0000 13 41 0.317
Антони де Авила 1983–1998 13 54 0.241

Дресови[уреди]

Тренутни дресови Колумбије [ 2015–данас ]
Домаћи Алтернативе

Резултати на такмичењима[уреди]

*Ремији укључују мечеве у нокаут фази који су одлучени након пенала.
**Златна боја означава побједу на првенству.
***Црвена боја означава домаћина.

Свјетско првенство[уреди]

     Прваци       Другопласирани       Трећепласирани       Четвртопласирани  

Резултати на Свјетском првенству Резултати у квалификацијама за Свјетско првенство
Година Рунда Позиција И П Н* ПР ДГ ПГ И П Н* И ДГ ПГ
Уругвај 1930 Није постојала
Италија 1934
Француска 1938 Напустила првенство
Бразил 1950 Није учествовала
Швајцарска 1954 Кажњена
Шведска 1958 Није се квалификовала 4 0 1 3 3 8
Чиле 1962 Групна фаза 14. 3 0 1 2 5 11 2 1 1 0 2 1
Енглеска 1966 Није се квалификовала 4 1 0 3 4 10
Мексико 1970 6 1 1 4 7 12
Западна Немачка 1974 4 1 3 0 3 2
Аргентина 1978 4 0 2 2 1 8
Шпанија 1982 4 0 2 2 4 7
Мексико 1986 8 3 2 3 7 11
Италија 1990 1/16 финала 14. 4 1 1 2 4 4 6 3 2 1 6 3
Сједињене Америчке Државе 1994 Групна фаза 19. 3 1 0 2 4 5 6 4 2 0 13 2
Француска 1998 21. 3 1 0 2 1 3 16 8 4 4 23 15
Јужна Кореја Јапан 2002 Није се квалификовала 18 7 6 5 20 15
Њемачка 2006 18 6 6 6 24 16
Јужноафричка Република 2010 18 6 5 7 22 26
Бразил 2014 Четвртфинале 5. 5 4 0 1 12 4 16 9 3 4 27 13
Русија 2018 Квалификована 18 7 6 5 21 19
Катар 2022 Слиједи
Укупно Четвртфинале 5/22 18 7 2 9 26 27 134 50 40 44 166 149

Куп конфедерација[уреди]

Резултати на Купу конфедерација
Година Рунда Позиција И П Н* ПР ДГ ПГ
Саудијска Арабија 1992 Није се квалификовала
Саудијска Арабија 1995
Саудијска Арабија 1997
Мексико 1999
Јужна Кореја Јапан 2001
Француска 2003 Четврто мјесто 4. 5 2 0 3 5 5
Њемачка 2005 Није се квалификовала
Јужноафричка Република 2009
Бразил 2013
Русија 2017
Катар 2021 Слиједи
Укупно Четврто мјесто 1/10 5 2 0 3 5 5

Копа Америка[уреди]

     Прваци       Другопласирани       Трећепласирани       Четвртопласирани  

Првенство Јужне Америке[уреди]

Првенство Јужне Америке
Година Рунда Позиција И П Н* ПР ДГ ПГ
Аргентина 1916 Није постојала
Уругвај 1917
Бразил 1919
Чиле 1920
Аргентина 1921
Бразил 1922
Уругвај 1923
Уругвај 1924
Аргентина 1925
Чиле 1926
Перу 1927
Аргентина 1929
Перу 1935
Аргентина 1937 Напустила првенство
Перу 1939
Чиле 1941
Уругвај 1942
Чиле 1945 Пето мјесто 5. 6 1 1 4 7 25
Аргентина 1946 Напустила првенство
Еквадор 1947 Осмо мјесто 8. 7 0 2 5 2 19
Бразил 1949 8. 7 0 2 5 4 23
Перу 1953 Напустила првенство
Чиле 1955
Уругвај 1956
Перу 1957 Пето мјесто 5. 6 2 0 4 10 25
Аргентина 1959 Напустила првенство
Еквадор 1959
Боливија 1963 Седмо мјесто 7. 6 0 1 5 10 19
Уругвај 1967 Није се квалификовала
Укупно Пето мјесто 5/19 32 3 6 23 33 111

Копа Америка[уреди]

Копа Америка
Година Рунда Позиција И П Н* ПР ДГ ПГ
Јужна Америка 1975 Друго мјесто 2. 9 6 0 3 11 5
Јужна Америка 1979 Групна фаза 5. 4 2 1 1 5 2
Јужна Америка 1983 7. 4 1 2 1 5 5
Аргентина 1987 Треће мјесто 3. 4 3 0 1 8 3
Бразил 1989 Групна фаза 6. 4 1 2 1 5 4
Чиле 1991 Четврто мјесто 4. 7 2 2 3 5 6
Еквадор 1993 Треће мјесто 3. 6 3 2 1 6 4
Уругвај 1995 3. 6 3 1 2 7 8
Боливија 1997 Четвртфинале 8. 4 1 0 3 6 7
Парагвај 1999 5. 4 3 0 1 8 4
Колумбија 2001 Првак 1. 6 6 0 0 11 0
Перу 2004 Четврто мјесто 4. 6 3 1 2 7 7
Венецуела 2007 Групна фаза 9. 3 1 0 2 3 9
Аргентина 2011 Четвртфинале 6. 4 2 1 1 3 2
Чиле 2015 6. 4 1 2 1 1 1
Сједињене Америчке Државе 2016 Треће мјесто 3. 6 3 1 2 7 6
Бразил 2019 Слиједи
Еквадор 2023
Укупно 1 титула 16/16 81 40 17 24 101 75

Успјеси[уреди]

Титуле[уреди]

Постигнућа
Претходник:
1999 – БразилБразил
Првак Јужне Америке
2001 (прва титула)
Наследник:
2004 – БразилБразил

Селектори[уреди]

Листа селектора Колумбије од њиховог првог меча 1938:[93]

# Селектори Колумбије од 1938 Од До
1 Колумбија Алфонсо Новоа 10. фебруар 1938. 23. фебруар 1938.
2 Аргентина Фернандо Патерностер 8. август 1938. 21. август 1938.
3 Колумбија Роберто Мелендез 21. јануар 1945. 21. фебруар 1945.
4 Перу Хосе Арана Круз 9. децембар 1946. 20. децембар 1946.
5 Аргентина Венецуела Лино Тајоли 2. децембар 1947. 29. децембар 1947.
6 Аустрија Фридрих Доненфелд 3. април 1949. 11. мај 1949.
7 Колумбија Педро Рикардо Лопез 16. март 1957. 1. април 1957.
8 Аргентина Родолфо Орландини 16. јун 1957. 7. јул 1957.
9 Аргентина Адолфо Педернера 5. фебруар 1961. 7. јун 1962.
10 Колумбија Габријел Очоа Урибе 10. март 1963. 31. март 1963.
11 Колумбија Ефраин Санчез 1. септембар 1963. 4. септембар 1963.
12 Колумбија Антонио Хулио де ла Оз 20. јун 1965. 7. август 1965.
13 Парагвај Сезар Лопез Фретез 30. новембар 1966. 11. децембар 1966.
14 Колумбија Франсиско Зулуага 16. октобар 1968. 24. август 1969.
15 Парагвај Сезар Лопез Фретез 20. мај 1970. 20. мај 1970.
16 Југославија Тоза Веселиновић 29. март 1972. 5. јул 1973.
17 Колумбија Ефраин Санчез 20. јул 1975. 28. октобар 1975.
18 Југославија Благоје Видинић 15. октобар 1976. 5. септембар 1979
19 Аргентина Карлос Билардо 5. јануар 1980. 13. септембар 1981.
20 Колумбија Ефраин Санчез 14. фебруар 1983. 11. октобар 1984.
21 Колумбија Габријел Очоа Урибе 1. фебруар 1985. 3. новембар 1985.
22 Колумбија Франсиско Матурана 11. јун 1987. 23. јун 1990.
23 Колумбија Луис Аугусто Гарсија 29. јануар 1991. 21. јул 1991.
24 Колумбија Умберто Ортиз 8. јул 1992. 2. август 1992.
25 Колумбија Франсиско Матурана 24. фебруар 1993. 26. октобар 1994.
26 Колумбија Ернан Дарио Гомез 31. јануар 1995. 26. јун 1998.
27 Колумбија Хавијер Алварез 9. фебруар 1999. 19. новембар 1999
28 Колумбија Луис Аугусто Гарсија 12. фебруар 2000. 24. април 2001.
29 Колумбија Франсиско Матурана 3. јун 2001. 14. новембар 2001.
30 Колумбија Реиналдо Руеда 7. мај 2002. 12. мај 2002.
31 Колумбија Франсиско Матурана 20. новембар 2002. 29. новембар 2003.
32 Колумбија Реиналдо Руеда 18. фебруар 2004. 12. октобар 2006.
33 Колумбија Хорхе Луис Пинто 1. јануар 2007. 1. септембар 2008.
34 Колумбија Едуардо Лара 1. септембар 2008. 1. новембар 2009.
35 Колумбија Ернан Дарио Гомез 4. мај 2010. 22. септембар 2011.
36 Колумбија Леонел Алварез 25, август 2011. 14. децембар 2011.
37 Аргентина Хосе Пекерман 4. јануар 2012. Данас

Референце[уреди]

  1. „Fifa/Coca Cola World Ranking”. Приступљено 13. 10. 2017. 
  2. Teofilo Gutierrez (15. 7. 2015). „Gutierrez: Colombia are one big family”. FIFA. Приступљено 13. 10. 2017. 
  3. „World Cup Team Profile: COLOMBIA”. YouTube. 4. 6. 2014. Приступљено 13. 10. 2017. 
  4. „The Two Escobars HD (esp/eng) ESPN 6 of 11”. YouTube. 28. 12. 2010. Приступљено 13. 10. 2017. 
  5. 5,0 5,1 „Colombia win Copa America at last”. telegraph.co.uk. 30. 7. 2001. Приступљено 13. 10. 2017. 
  6. 6,0 6,1 „Spain finish 2012 on top, Colombia in fifth”. FIFA.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  7. „Portugal go third as Colombia fly into top ten”. FIFA.com. Приступљено 11. 10. 2017. 
  8. „1962 FIFA World Cup Chile”. fifa.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  9. Acosta, Andrés (13. 6. 2013). „International Matches of Millonarios de Bogotá”. RSSSF.com (на језику: шпанском). Приступљено 13. 10. 2017. 
  10. „Cuando el Junior de Barranquilla fue la Selección Colombia”. Gol Caracol.com (на језику: шпанском). Приступљено 11. 10. 2017. 
  11. „Cinco años del triunfo colombiano en la Copa América” (на језику: шпанском). Arco triunfal. Приступљено 13. 10. 2017. 
  12. Forster, David (2011). Die Legionärie (на језику: немачком). Lit Verlag Münster. ISBN 3643502052. 
  13. „Southamerican Championship 1949”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  14. „World Cup 1938 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  15. 15,0 15,1 „El Tiempo - Colombia entra en la élite del fútbol mundial con 'la época de El Dorado' (на језику: шпанском). Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2012. Приступљено 13. 10. 2017. 
  16. 16,0 16,1 16,2 16,3 16,4 „World Cup 1958 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  17. „Southamerican Championship 1957”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  18. 18,0 18,1 18,2 „World Cup 1962 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  19. 19,0 19,1 19,2 19,3 „World Cup 1962 (Chile, May 30-June 17)”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  20. „Southamerican Championship 1963”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  21. 21,0 21,1 „World Cup 1966 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  22. „Southamerican Championship 1967”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  23. 23,0 23,1 23,2 „World Cup 1970 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  24. 24,0 24,1 „World Cup 1974 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  25. 25,0 25,1 25,2 25,3 „Copa America 1975”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  26. „World Cup 1978 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  27. 27,0 27,1 „Copa America 1979”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  28. „World Cup 1982 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  29. „Copa America 1983”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  30. 30,0 30,1 30,2 „World Cup 1986 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  31. 31,0 31,1 „Copa America 1987”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  32. „Copa America 1989”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  33. 33,0 33,1 „World Cup 1990 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  34. 34,0 34,1 34,2 34,3 34,4 „World Cup 1990”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  35. 35,0 35,1 „Copa America 1991”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  36. 36,0 36,1 36,2 36,3 „Copa America 1993”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  37. 37,0 37,1 „World Cup 1994 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  38. 38,0 38,1 „World Cup 1994”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  39. 39,0 39,1 39,2 39,3 „Copa America 1995”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  40. 40,0 40,1 „Copa America 1997”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  41. „World Cup 1998 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  42. 42,0 42,1 „World Cup 1998”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  43. 43,0 43,1 „Copa America 1999”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  44. „100 YEARS OF SOCCER HISTORY”. copaamericacentenaria.telesurtv.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  45. 45,0 45,1 45,2 Steven Scragg (16. 2. 2015). „Honduras’ Legendary Copa América Odyssey”. These Football Times. Приступљено 13. 10. 2017. 
  46. 46,0 46,1 46,2 46,3 „Copa America 2001”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  47. „Copa América 2001 Colombia » Final » Mexico - Colombia 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  48. 48,0 48,1 48,2 48,3 „World Cup 2002 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  49. Serisier, Pierre (12. 2. 2003). „2003 Confederations Cup draw/fixtures”. espnfc.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  50. „Confederations Cup 2003 France » Group A » France - Colombia 1:0”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  51. „Confederations Cup 2003 France » Group A » Colombia - New Zealand 3:1”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  52. „Confederations Cup 2003 France » Group A » Japan - Colombia 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  53. „FIFA/Confederations Cup 2003”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  54. „Confederations Cup 2003 France » Semi-finals » Cameroon - Colombia 1:0”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  55. 55,0 55,1 „Confederations Cup 2003 France » 3td place » Colombia - Turkey 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  56. 56,0 56,1 56,2 „Copa America 2004”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  57. „Copa América 2004 Peru » 3td place » Colombia - Uruguay 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  58. „World Cup 2006 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  59. „Copa America 2007”. rsssf.com. Приступљено 11. 10. 2017. 
  60. „Copa América 2007 Venezuela » Group C » Paraguay - Colombia 5:0”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  61. „Copa América 2007 Venezuela » Group C » Argentina - Colombia 4:2”. worldfootball.net. Приступљено 11. 10. 2017. 
  62. „Copa América 2007 Venezuela » Group C » Colombia - USA 1:0”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  63. 63,0 63,1 „World Cup 2010 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  64. „Copa America 2011”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  65. „Copa América 2011 Argentina » Quarter-finals » Colombia - Peru 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  66. „WC Qualifiers South America 2011-2013 » 2. Round » Bolivia - Colombia 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  67. 67,0 67,1 „World Cup 2014 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  68. „World Cup 2014 Brazil » Group C » Colombia - Greece 3:0”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  69. „World Cup 2014 Brazil » Group C » Colombia - Ivory Coast 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  70. „World Cup 2014 Brazil » Group C » Japan - Colombia 1:4”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  71. „World Cup 2014 Brazil » Round of 16 » Colombia - Uruguay 2:0”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  72. „World Cup 2014 Brazil » Quarter-finals » Brazil - Colombia 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  73. „Players – Top goals”. FIFA.com. 
  74. „James receives his adidas Golden Boot”. Приступљено 13. 10. 2017. 
  75. „Colombia national team wins FIFA’s Fair Play award at 2014 World Cup". Colombia Reports. Приступљено 13. 10. 2017. 
  76. „2014 FIFA World Cup Dream Team”. FIFA.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  77. „Copa América 2015 in Chile » Group C » Colombia - Venezuela 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  78. „Copa América 2015 in Chile » Group C » Brazil - Colombia 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  79. 79,0 79,1 „Copa America 2015”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  80. „Copa América 2015 in Chile » Quarter-finals » Argentina - Colombia 5:4”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  81. „Copa América 2015 awards – check out the winners!”. Copa América 2015. Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2015. Приступљено 13. 10. 2017. 
  82. „Copa América 2015 – Team of the tournament”. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2015. Приступљено 13. 10. 2017. 
  83. „Copa America: FT: Brazil 0–1 Colombia”. BBC. 17. 6. 2015. Приступљено 13. 10. 2017. 
  84. Macguire, Eoghan (21. 6. 2015). „Copa America 2015: Neymar banned for remainder of tournament”. CNN. Приступљено 13. 10. 2017. 
  85. „Reunión de Presidentes y el C. Ejecutivo”. CONMEBOL.com. 24. 10. 2012. Архивирано из оригинала на датум 2. 1. 2013. Приступљено 13. 10. 2017. 
  86. „Copa America 2016”. rsssf.com. Приступљено 13. 10. 2017. 
  87. „Copa América 2016 USA » Quarter-finals » Peru - Colombia 2:4”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  88. „Copa América 2016 USA » Semi-finals » Colombia - Chile 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  89. „Copa América 2016 USA » Third place » USA - Colombia 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 13. 10. 2017. 
  90. „Mesi spasilac Argentine, Čile ne ide na Svetsko prvenstvo”. n1info.com. 11. 10. 2017. Приступљено 13. 10. 2017. 
  91. „World Cup 2018 Qualyifing”. rsssf.com. Приступљено 11. 10. 2017. 
  92. Frank Ballesteros. „Colombia – Record International Players”. RSSSF. Архивирано из оригинала на датум 30. 12. 2008. Приступљено 13. 10. 2017. 
  93. Frank Balesteros. „Colombia National Team Coaches”. RSSSF. Приступљено 13. 10. 2017. 

Спољашње везе[уреди]