Фудбал на Летњим олимпијским играма 1952.
![]() |
![]() Аутор: Пјер де Кубертен (1863-1937) |
Држава домаћин | ![]() |
Површина | |
укупно | 338.424,38 km2 |
воде | 9,71 (%) |
становништво | ![]() |
година пописа | 2023. |
густина | 16,4 ст/km<sup |
Турнир почео | 15. јуна 1952. |
Турнир завршио | 2. августа 1952. |
Спорт | ![]() |
Репрезентација | 25 са 4 континента |
Стадиона | шест у пет градова |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
Четврто место | ![]() |
Одиграно утакмица | 26 |
Постигнуто голова | 135 |
По утакмици | 5,19 |
Гледалаца | 375.135 |
По утакмици | 14.428,27 |
највећи број | 58.553 [а] |
најмањи број | 3.656 [б] |
Голгетери[в] турнира | ![]() |
Једанаести фудбалски турнир на олимпијским играма је одржан 1952. у Хелсинкију, Финска. Фудбалски турнир је освојила Мађарска.[2] Сребро је освојила репрезентација Југославије, а на треће место се пласирала репрезентација Шведске.
Све утакмице олимпијског турнира су се играле на шест стадиона у пет различитих градова Финске:
- Хелсинки (фин. Helsinki) је главни град Финске,
- Котка (фин. Kotka) је највећи град округа Кименска Долина,
- Лахти (фин. Lahti) је управно седиште округа Пејенска Тавастија,
- Тампере (фин. Tampere) је други по величини град у Финској,
- Турку (фин. Turku) је трећи по величини град и назива се „Финска врата на Запад“.
На турниру судило је 14 различитих судија из 11 земаља.
Маријан Матанчић[г] био је једини судија из Југославије.
Из Велике Британије судило је двоје судија на 7 утакмица, из Италије двоје судија на 5 утакмица и из Финске такође двоје судија на 5 утакмица, остали су судили по једну утакмицу.
На шест утакмица резултат је био 2:1, затим на четри утакмице 3:1 итд. Највећи резултат је био на утакмици 15. јула 1952.
Југославија — Индија 10:1 у квалификацијама за турнир.

Стадиони
[уреди | уреди извор]Све утакмице олимпијског турнира играло се на шест стадиона у пет различитих градова Финске.
|
![]() ![]() Олимпијски стадион Телен Палокентија ![]() Купитан јалкапало стадион ![]() Котка урхеилукескус ![]() Лахден кисапуисто ![]() Ратина стадион |
Земље учеснице на играма
[уреди | уреди извор]- У загради је број чланова репрезентације
Аустрија (20)
Бразил (21)
Бугарска (20)
Чиле (16)
Данска (20)
Египат (20)
Финска (19)
Француска (18)
Немачка (20)
Уједињено краљевство (20)
Грчка (18)
Мађарска (22)
Индија (19)
Италија (20)
Луксембург (17)
Холандија (20)
Холандски Антили (20)
Норвешка (20)
Пољска (17)
Румунија (20
СССР (20)
Шведска (22)
Турска (18)
Сједињене Америчке Државе (17)
Југославија (21)
Турнир
[уреди | уреди извор]Квалификације за турнир
[уреди | уреди извор]У Квалификацијама за турнир Мађарска је забележила тесну победу против Румуније, док је убедљиво победила Италија 8:0 против Сједињених Држава и победа Бразила 5:1 против Холандије. Велика Британија је поклекнула од Луксембурга резултатом 5:3, док је Египат победио Чиле са 5:4. Југославија је играла против Индије и победила резултатом 10:1.
гледалаца: 3.752; судија: Карел ван дер Мер (Холандија) | ||
---|---|---|
![]() |
2:1 (1:1) | ![]() |
Казимир Трампиш ![]() Јерзи Красувка ![]() |
Леблон ![]() | |
гледалаца 10.588; судија: Николај Латишев (СССР) | ||
---|---|---|
![]() |
2:1 (1:0) | ![]() |
Золтан Цибор Шухаји ![]() Шандор Кочиш ![]() |
Јон Суру ![]() | |
гледалаца 20.000; Судија: Џон Бест (УСА) | ||
---|---|---|
|
10:1 (5:0) |
|
гледалаца 4.372; судија: Волф Валдемар Карни (Финска) | ||
---|---|---|
![]() |
2:1 (2:0) | ![]() |
Паул Ерик Петерсен ![]() |
Павлос Еммануилидис![]() | |
гледалаца 10.637; судија: Иштван Золт (Мађарска) | ||
---|---|---|
![]() |
0:0 (2:1(п. с. н.)) | ![]() |
Всеволод Бобров ![]() Васили Трофимов ![]() |
Иван Петков Колев ![]() | |
гледалаца 15.342; судија: Артур Елис (Велика Британија) | ||
---|---|---|
![]() |
8:0 (3:0) | ![]() |
Аредио Ђимона ![]() Егисто Пандолфини ![]() Аркадио Вентури ![]() Алберто Фонтанези ![]() Амос Мариани ![]() |
||
гледалаца 9.685; судија: Ђорђо Бернарди (Италија) | ||
---|---|---|
![]() |
5:1 (3:1) | ![]() |
Умберто Тоци ![]() Лари Пинто де Фарија ![]() Јансен Жозе Мореира ![]() Едвалдо Изидио Нето Вава ![]() |
Јан ван Розел ![]() | |
гледалаца 3.656; судија: Винченцо Орландини (Италија) | ||
---|---|---|
![]() |
5:3 (0:1) | ![]() |
Јозеф „Јос“ Ролер ![]() Леон Леч ![]() Жул Галес ![]() |
Џорџ Роб ![]() Бил Слејтер ![]() Џим Луис ![]() | |
гледалаца 5.354; судија: Џон Нилсон (Шведска) | ||
---|---|---|
![]() |
5:4 (2:2) | ![]() |
Камаледин Хусеин Шариф Ел-Фар ![]() Ахмед Мекави ![]() Ел-Сајед Ел-Дхизуи ![]() |
Иренио Јара ![]() Џулио Виал ![]() | |
Осмина финала
[уреди | уреди извор]У Осмини финала скандинавске земље Данска и Шведска су победили; Аустрија, Турска и Западна Немачка такође су победили. Домаћин Финска је победила Аустрија са 3:4, док је Шведска савладала суседе Норвешку са 4:1. Утакмица кола била је између Југославије и Совјетског Савеза; Југославија је водила са 5-1 за 30 минута меча до краја, да би совјетски капитен Бобров постигао хет-трик и инспирисао свој тим да коначно реми резултатом 5-5. Реприза је резултирала победом Југославије резултатом 3:1; Москва је очекивала да ће совјетска страна победити на Играма 1952. године, а њихов пораз од Југославије није помињан у совјетској штампи све до Стаљинове смрти следеће године.
гледалаца: 33.053; судија: Вилиам Линг (Велика Британија) | ||
---|---|---|
![]() |
3:4 (3:2) | ![]() |
Олоф Осијан Хуго Столпе ![]() Таави Аулис Риткöнeн ![]() |
Ото Голнхубер ![]() Ерих Штумпф ![]() Хумберто Този ![]() | |
гледалаца: 6.776; судија: Маријан Матанчић [г] (Југославија) | ||
---|---|---|
![]() |
2:1 (1:0) | ![]() |
Лери Пинто де Фарија ![]() Умберто Барбоса Този ![]() |
Жил Галес ![]() | |
гледалаца: 17.000; судија: Артур Едвард Елис (Велика Британија) | ||
---|---|---|
|
5:5 (2:0)[џ] |
|
гледалаца: 16.916; судија: Артур Едвард Елис (Велика Британија) | ||
---|---|---|
|
3:1 (2:1) |
|
гледалаца: 6.813; судија: Џорџио Бернарди (Италија) | ||
---|---|---|
![]() |
3:1 (2:0) | ![]() |
Карл Клуг ![]() Вили Шрёдер ![]() |
Ел-Сајед Мохамед Ал-Табеи ![]() | |
гледалаца: 6.024; судија: Фолке Бåлстад (Норвешка) | ||
---|---|---|
![]() |
2:0 (1:0) | ![]() |
Холгер Себах ![]() Свенд Нилсен ![]() |
||
гледалаца: 4.072; судија: Јохан "Јонне" Аксел Алхо (Финска) | ||
---|---|---|
![]() |
4:1 (1:0) | ![]() |
Ролф Инге Брод ![]() Густав Ингвар Ридел ![]() Силве Борис Бенгтсон ![]() |
Од Ванг Соренсен ![]() | |
гледалаца: 13.870; судија: Карел ван дер Меер (Холандија) | ||
---|---|---|
![]() |
3:0 (2:0) | ![]() |
Петер Палоташ ![]() Сандор Петер Кочиш ![]() |
||
гледалаца: 3.696; судија: Карл Јоргенсен (Данска) | ||
---|---|---|
![]() |
2:1 (1:0) | ![]() |
Музафер Токач ![]() Текин Билге ![]() |
Хуан Бријезен ![]() | |
Четвртфинале
[уреди | уреди извор]Шведска је победила Аустрију и обезбедила скандинавско присуство у полуфиналу. Немачка је изненађујуће победила Бразил са 4:2 после продужетака, док је Југославија удобно победила у поразу од Данске резултатом 5:3. Мађарска је демолирала Турску резултатом 7:1 и комплетирала четири полуфиналиста.
гледалаца: 12.564; судија: Винченцо Орландини (Италија) | ||
---|---|---|
![]() |
3:1 (0:1) | ![]() |
Јеста Сандберј ![]() Ролф Ингве Брод ![]() Густав Ингвар Ридел ![]() |
Херберт Грохс ![]() | |
гледалаца: 11.451; судија: Артур Едвард Елис (Велика Британија) | ||
---|---|---|
![]() |
4:2 (2:2)[џ] | ![]() |
Вили Шредер ![]() Карл Клуг ![]() Јохан Цајтлер ![]() |
Лари Пинто де Фарија ![]() Зозимо Алвес Калазанс ![]() | |
гледалаца: 4.743; судија: Волф Валдемар Карни (Финска) | ||
---|---|---|
![]() |
7:1 (5:1) | ![]() |
Петер Палоташ ![]() Шандор Кочиш ![]() Михаљ Лантош ![]() Ференц Пушкаш ![]() Јожеф Божик ![]() |
Ерџумент Гудер ![]() | |
гледалаца: 11.456; судија: Волф Валдемар Карни (Финска) | ||
---|---|---|
|
5:3 (3:0) | |
Полуфинале
[уреди | уреди извор]У првом полуфиналу, Мађарска је испратила Шведску свеобухватном победом од 6:0, док је Југославија победила Немачку са 3:1 и поставила финале Мађарске и Југославије.
гледалаца: 30.471; судија: Вилијам Линг (Велика Британија) | ||
---|---|---|
![]() |
6:0 (3:0) | ![]() |
Ференц Пушкаш ![]() Петер Палоташ ![]() Шандор Кочиш ![]() Нандор Хидегкути ![]() |
Јеста Линд ![]() | |
гледалаца: 25.821; судија: Волф Валдемар Карни (Финска) | ||
---|---|---|
|
3:1 (3:1) | |
Утакмица за бронзану медаљу
[уреди | уреди извор]Било је утехе за скандинавске земље јер је Шведска победила Немачку са 2:0 у плеј-офу за треће место и обезбедила бронзану медаљу.
гледалаца: 28.470; судија: Винченцо Орландини (Италија) | ||
---|---|---|
![]() |
2:0 (1:0) | ![]() |
Ингвар Ридел ![]() Јоста Лефгрен ![]() |
||
Утакмица за златну медаљу
[уреди | уреди извор]У финалу су играли Мађарска и Југославија. Победила је екипа Мађарске головима Пушкаша и Цибора. „Лака коњица” мађарског тима на челу са Пушкашом, Цибором, Кочишем, Грошичем и Хидекутијем је била најубедљивији тим турнира, а југословенски играчи које су предводили Митић, Бобек, Беара, Зебец, Бошков и остали, достојно су им се супротставили.[5]
гледалаца: 58.553; судија: Артур Едвард Елис (Велика Британија) | ||
---|---|---|
|
2:0 (0:0) |
|
Графички приказ турнира
[уреди | уреди извор]Осмина финала | Четвртфинале | Полуфинале | Финале | |||||||||||
![]() | 3 | |||||||||||||
![]() | 4 | |||||||||||||
![]() | 3 | |||||||||||||
![]() | 1 | |||||||||||||
![]() | 2 | |||||||||||||
![]() | 1 | |||||||||||||
![]() | 6 | |||||||||||||
![]() | 0 | |||||||||||||
![]() | 5(3) | |||||||||||||
![]() | 5(1) | |||||||||||||
![]() | 4 | |||||||||||||
у 12:00 | ||||||||||||||
![]() | 2 | |||||||||||||
![]() | 3 | |||||||||||||
![]() | 1 | |||||||||||||
![]() ![]() | 2 | |||||||||||||
Пон, 21. јул 1952 у 19:00 | ||||||||||||||
![]() ![]() | 0 | |||||||||||||
![]() | 2 | |||||||||||||
у 19:00 | ||||||||||||||
![]() | 0 | |||||||||||||
![]() | 7 | |||||||||||||
![]() | 1 | |||||||||||||
![]() | 4 | |||||||||||||
![]() | 1 | |||||||||||||
![]() | 3 | |||||||||||||
![]() | 1 | Треће место | ||||||||||||
![]() | 3 | |||||||||||||
![]() | 0 | |||||||||||||
![]() | 5 | ![]() ![]() | 2 | |||||||||||
![]() | 3 | ![]() | 0 | |||||||||||
![]() | 2 | |||||||||||||
![]() | 1 | |||||||||||||
- Освајачи медаља
![]() |
![]() |
![]() |
---|---|---|
|
| |
Голгетери
[уреди | уреди извор]
|
Судије који су судили на турниру
[уреди | уреди извор]# | Судијe | ![]() |
Државе | Континент |
---|---|---|---|---|
1. | Артур Едвард Елис | 5 | ![]() |
Европа |
2. | Карл Јоргенсен | 1 | ![]() |
Европа |
3. | Фолке Бåлстад | 1 | ![]() |
Европа |
4. | Џорђо Бернарди | 2 | ![]() |
Европа |
5. | Иштван Жолт | 1 | ![]() |
Европа |
6. | Јохан Аксел Алхо | 1 | ![]() |
Европа |
7. | Џон Бест | 1 | ![]() |
Северна Америка |
8. | Џон Нилсон | 1 | ![]() |
Европа |
9. | Карел ван дер Мир | 2 | ![]() |
Европа |
10. | Маријан Матанчић | 1 | ![]() |
Европа |
11. | Николај Латишев | 1 | ![]() |
Европа |
12. | Винченцо Орландини | 3 | ![]() |
Европа |
13. | Волф Валдемар Карни | 4 | ![]() |
Европа |
14. | Вилијам Линг | 2 | ![]() |
Европа |
Утакмица Совјетског Савеза и Југославије
[уреди | уреди извор]Први сусрет Совјетског Савеза и Југославије и даље је најпознатији. На политичком плану, совјетски лидер Јосиф Стаљин и југословенски вођа Јосип Броз Тито разишли се 1948., што је резултирало искључењем Југославија из периода Информбироа Порекло сукоба било је Титово одбијање да се потчини Стаљиновим тумачењима и визијама политике и у процесу постајања совјетске сателитске државе. Пре меча, и Тито и Стаљин су слали телеграме својим репрезентацијама, што је показало колико је то важно за шефа две државе. Југославија је водила 5:1, али је совјетски повратак у последњих 15 минута резултирао нерешеним резултатом 5:5. Утакмица је поновљена, Југославија је победила резултатом 3:1. Пораз од њихових старих ривала је тешко погодио совјетски фудбал, и после само три утакмице одигране у сезони, ЦДКА Москва, који је чинио већину тима СССР-а, био је приморан да се повуче из најбоље лиге од стране Јосифа Стаљина и касније се распао. Штавише, Борису Аркадјеву, који је тренирао и СССР и ЦДКА, одузета је титула Заслужни мајстор спорта СССР-а.[6]
Репрезентације учеснице турнира
[уреди | уреди извор]Ово су састави репрезентација које учествују у фудбалском такмичењу на ЛОИ 1952. године у Финској.
Пре 1958. Замене нису биле дозвољене у званичним такмичењима. Ако се играч повредио, тим је морао да настави утакмицу са мање играча.
У саставу су играчи ко ји су одиграли бар једну утакмицу на турниру. | ||||
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
|
||
|
|
|
|
|
|
|
|
||
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Финална утакмица 2. август 1952.
Мађарска 2:0 (0:0) Југославија - ^ Квалификације за турнир 16. јул 1952.
Луксембург 5:3 (0:1) Велика Британија - ^ Голгетер, онај који даје највећи број голова, најбољи навални играч, стрелац, итд.
- ^ а б Маријан Матанчић био је судија Фудбал на Летњим олимпијским играма 1948.
- ^ а б в г д ђ Познат као Ратина стадион
- ^ а б в г д То је домаћи стадион клуба Коткан Тијовен Паллоилијат
- ^ а б в г НК Хајдук, Сплит
- ^ а б в г ФК Црвена звезда, Београд
- ^ а б в г ГНК Динамо, Загреб
- ^ а б в г ФК Партизан, Београд
- ^ а б в г ГНК Динамо, Загреб
- ^ а б в г ФК Војводина Нови Сад
- ^ а б в г ФК Црвена звезда, Београд
- ^ а б в г ФК Црвена звезда, Београд
- ^ а б в г НК Хајдук, Сплит
- ^ а б в г ФК Партизан, Београд
- ^ а б в г ФК Партизан, Београд
- ^ а б ОФК Београд, Београд
- ^ а б ФК Црвена звезда, Београд
- ^ а б ФК Јединство Уб, Уб
- ^ а б НК Хајдук, Сплит
- ^ а б ФК Војводина, Нови Сад
- ^ а б НК Локомотива, Загреб
- ^ а б НК Локомотива, Загреб
- ^ ГНК Динамо, Загреб (голман)
- ^ а б в Милорад Арсенијевић (Смедерево, 6. јун 1906 — Београд, 18. март 1987) је био југословенски фудбалер и фудбалски тренер.
- ^ а б в Александар Тирнанић Тирке (Крњево, Велика Плана, 15. јул 1910 — Београд, 13. децембар 1992) био је српски и југословенски фудбалер, након играчке каријере био је тренер и селектор фудбалске репрезентације Југославије.
- ^ а б в г Лео Лемешић (Сињ 8. јун 1908 — Сплит, 15. август 1978) био је фудбалски репрезентативац и фудбалски судија. Делио је правду на фудбалском турниру Летње олимпијске игре 1948. и на два Светска првенства 1950. и 1958.
- ^ а б в Ако је на крају утакмице резултат био нерешен играли су се продужеци. По завршетку продужетака ако резултат је остао нерешен, по тадашњим правилима игра се нова утакмица
- ^ На утакмици полуфинала, 28. јул 1952.
Мађарска 6:0 Шведска
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Национална агенција за статистику
- ^ „Football at the 1952 Helsinki Summer Games”. Sports Reference. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 12. 10. 2018.
- ^ а б в г д Специјално издање „Темпо” поводом 65 година фудбалске репрезентације Југославије 1920. — 1985. година
- ^ https://www.reprezentacija.rs/155-jugoslavija-danska-5-3/
- ^ Football at the 1952 Helsinki Summer Games Архивирано 14 март 2016 на сајту Wayback Machine. sports-reference.com
- ^ „USSR : Yugoslavia, the Story of Two Different Football Conceptions”. russianfootballnews.com. Приступљено 27. 11. 2017.