Пређи на садржај

Фудбал на Летњим олимпијским играма 1952.

С Википедије, слободне енциклопедије
Фудбал на Летњим олимпијским играма 1952.
Грб Финске
Грб Финске
Пет олимпијских прстенова су дизајнирани 1913, усвојени 1914, а први пут су коришћени на играма 1920. Аутор: Пјер де Кубертен (1863-1937)
Пет олимпијских прстенова су дизајнирани 1913, усвојени 1914, а први пут су коришћени на играма 1920.
Аутор: Пјер де Кубертен (1863-1937)

Олимпијски Кругови
Држава домаћин Финска Финска
Површина
                    укупно 338.424,38 km2
                    воде 9,71 (%)
становништво Раст 5.614.571[1]
          година пописа 2023.
          густина 16,4 ст/km<sup
Турнир почео 15. јуна 1952.
Турнир завршио 2. августа 1952.
Спорт Фудбал
Репрезентација 25 са 4 континента
Стадиона шест у пет градова
Коначни редослед
Шампион  Мађарска
Друго место  Југославија
Треће место  Шведска
       Четврто место  Западна Немачка
Статистика турнира
Одиграно утакмица 26
Постигнуто голова 135
            По утакмици 5,19
Гледалаца 375.135
            По утакмици 14.428,27
            највећи број 58.553 [а]
            најмањи број 3.656 [б]
Голгетери[в] турнира Социјалистичка Федеративна Република Југославија Бранко Зебец са 7 гола
Игре


Једанаести фудбалски турнир на олимпијским играма је одржан 1952. у Хелсинкију, Финска. Фудбалски турнир је освојила Мађарска.[2] Сребро је освојила репрезентација Југославије, а на треће место се пласирала репрезентација Шведске.

Све утакмице олимпијског турнира су се играле на шест стадиона у пет различитих градова Финске:

На турниру судило је 14 различитих судија из 11 земаља.
Маријан Матанчић[г] био је једини судија из Југославије.

Из Велике Британије судило је двоје судија на 7 утакмица, из Италије двоје судија на 5 утакмица и из Финске такође двоје судија на 5 утакмица, остали су судили по једну утакмицу.

На шест утакмица резултат је био 2:1, затим на четри утакмице 3:1 итд. Највећи резултат је био на утакмици 15. јула 1952.
Југославија — Индија 10:1 у квалификацијама за турнир.

Поштанска марка у част Олимпијских игара 1952. у Хелсинкију

Стадиони

[уреди | уреди извор]

Све утакмице олимпијског турнира играло се на шест стадиона у пет различитих градова Финске.

Олимпијски стадион, Хелсинки
капацитет 70.740
капацитет 70.740
---------------------------------------
Теолён Паллокентта, Хелсинки
капацитет 18.050
капацитет 18.050
Тампере стадион[д], Тампере
капацитет 20.700
капацитет 20.700
Арто Толса Ареена[ђ], Котка
капацитет 19.238
капацитет 19.238
Спортски парк Лахтија, Лахти
капацитет 8.060
капацитет 8.060
Веритас стадион, Турку
капацитет 14.224
капацитет 14.224


Фудбал на Летњим олимпијским играма 1952. на карти Финске
Олимпијски стадион Телен Палокентија
Олимпијски стадион
Телен Палокентија
Купитан јалкапало стадион
Купитан јалкапало стадион
Котка урхеилукескус
Котка урхеилукескус
Лахден кисапуисто
Лахден кисапуисто
Ратина стадион
Ратина стадион

Земље учеснице на играма

[уреди | уреди извор]
У загради је број чланова репрезентације

Квалификације за турнир

[уреди | уреди извор]

У Квалификацијама за турнир Мађарска је забележила тесну победу против Румуније, док је убедљиво победила Италија 8:0 против Сједињених Држава и победа Бразила 5:1 против Холандије. Велика Британија је поклекнула од Луксембурга резултатом 5:3, док је Египат победио Чиле са 5:4. Југославија је играла против Индије и победила резултатом 10:1.

Резултати Квалификацијa за турнир
Спортски парк Лахтија, Лахти 15. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца: 3.752; судија: Карел ван дер Мер (Холандија)
 Пољска 2:1 (1:1)  Француска
        Казимир Трампиш Гол 31
        Јерзи Красувка Гол 49
        Леблон Гол 30

Веритас стадион, Турку 15. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца 10.588; судија: Николај Латишев (СССР)
 Мађарска 2:1 (1:0)  Румунија
        Золтан Цибор Шухаји Гол 21
        Шандор Кочиш Гол 73
        Јон Суру Гол 86

[3] Стадион Тёёлён Паллокенттa, Хелсинки 15. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца 20.000; Судија: Џон Бест (УСА)
10:1 (5:0)

  •   1. Берланд Ентони
      2. Сајед Хаџа Азизудин
      3. Салиендра Манна
      4. Шејх Абдул Латиф
      5. Чандан Рават Сингх
      6. Пурушоттам Ванкатеш
      7. Мадар Абдус Сафар
      8. Мохамед Ахмед Хан Гол 89
      9. Тулуханам Шунмугам
    10. Сајед Хаџа Мојнудин
    11. Joseph Anthony
    Селектори:
         Абдул Рахим Сајед




Тампере стадион [д], Тампере 15. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца 4.372; судија: Волф Валдемар Карни (Финска)
 Данска 2:1 (2:0)  Грчка
        Паул Ерик Петерсен Гол 3637         Павлос ЕммануилидисГол 85
Арто Толса Арена [ђ], Котка 15. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца 10.637; судија: Иштван Золт (Мађарска)
 Совјетски Савез 0:0 (2:1(п. с. н.))  Бугарска
        Всеволод Бобров Гол 100
        Васили Трофимов Гол 104
        Иван Петков Колев Гол 95

Тампере стадион [д], Тампере 15. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца 15.342; судија: Артур Елис (Велика Британија)
 Италија 8:0 (3:0)  Сједињене Државе
        Аредио Ђимона Гол 35175
        Егисто Пандолфини Гол 1662
        Аркадио Вентури Гол 27
        Алберто Фонтанези Гол 52
        Амос Мариани Гол 87




Стадион Веритас, Турку 16. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца 9.685; судија: Ђорђо Бернарди (Италија)
 Бразил 5:1 (3:1)  Холандија
        Умберто Тоци Гол 25
        Лари Пинто де Фарија Гол 33 (пен.)36
        Јансен Жозе Мореира Гол 81
        Едвалдо Изидио Нето Вава Гол 86
        Јан ван Розел Гол 15




Спортски парк Лахтија, Лахти 16. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца 3.656; судија: Винченцо Орландини (Италија)
 Луксембург 5:3 (0:1) Уједињено Краљевство Велика Британија
        Јозеф „Јос“ Ролер Гол 609597
        Леон Леч Гол 91
        Жул Галес Гол 102
        Џорџ Роб Гол 12
        Бил Слејтер Гол 101
        Џим Луис Гол 118
Стадион Арто Толса Арена [ђ], Котка 16. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца 5.354; судија: Џон Нилсон (Шведска)
 Египат 5:4 (2:2)  Чиле
        Камаледин Хусеин Шариф Ел-Фар Гол 27
        Ахмед Мекави Гол 43
        Ел-Сајед Ел-Дхизуи Гол 667580
        Иренио Јара Гол 778
        Џулио Виал Гол 1488


Осмина финала

[уреди | уреди извор]

У Осмини финала скандинавске земље Данска и Шведска су победили; Аустрија, Турска и Западна Немачка такође су победили. Домаћин Финска је победила Аустрија са 3:4, док је Шведска савладала суседе Норвешку са 4:1. Утакмица кола била је између Југославије и Совјетског Савеза; Југославија је водила са 5-1 за 30 минута меча до краја, да би совјетски капитен Бобров постигао хет-трик и инспирисао свој тим да коначно реми резултатом 5-5. Реприза је резултирала победом Југославије резултатом 3:1; Москва је очекивала да ће совјетска страна победити на Играма 1952. године, а њихов пораз од Југославије није помињан у совјетској штампи све до Стаљинове смрти следеће године.

Резултати Осмине финала
Олимпијски стадион, Хелсинки 19. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца: 33.053; судија: Вилиам Линг (Велика Британија)
 Финска 3:4 (3:2)  Аустрија
        Олоф Осијан Хуго Столпе Гол 1134
        Таави Аулис Риткöнeн Гол 36

        Ото Голнхубер Гол 8 (пен.)30
        Ерих Штумпф Гол 59
        Хумберто Този Гол 79
Арто Толса Арена [ђ], Котка 20. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца: 6.776; судија: Маријан Матанчић [г] (Југославија)
 Бразил 2:1 (1:0)  Луксембург
        Лери Пинто де Фарија Гол 42
        Умберто Барбоса Този Гол 49
        Жил Галес Гол 86

[3] Тампере стадион [д], Тампере 20. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца: 17.000; судија: Артур Едвард Елис (Велика Британија)
5:5 (2:0)[џ]

  •   1. Леонид Иванов
      2. Константин Крижевски
      3. Анатолиј Башашкин
      4. Јуриј Нирков
      5. Александр Петров Гол 89
      6. Игор Нетто
      7. Василиј Дмитријевич Трофимов Гол 75
      8. Валентин Николаев
      9. Всеволод Михајлович Бобров Гол 537787
    10. Фридрих Мариутин
    11. Константин Бесков
    Селектор
         Борис Аркадијев



[3] Тампере стадион [д], Тампере 22. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца: 16.916; судија: Артур Едвард Елис (Велика Британија)
3:1 (2:1)

  •   1. Леонид Иванов
      2. Константин Крижевски
      3. Анатолиј Башашкин
      4. Јуриј Нирков
      5. Александр Трофимович Петров
      6. Игор Нетто
      7. Василиј Трофимов
      8. Валентин Николае
      9. Всеволод Михајлович Бобров Капитен Гол 6
    10. Константин Бесков
    11. Автандил Чкуасели
    Селектор
         Борис Аркадијев


Стадион Веритас, Турку 20. јул 1952. у 12:00 часова
гледалаца: 6.813; судија: Џорџио Бернарди (Италија)
 Западна Немачка 3:1 (2:0)  Египат
        Карл Клуг Гол 33
        Вили Шрёдер Гол 3861
        Ел-Сајед Мохамед Ал-Табеи Гол 64

Стадион Веритас, Турку 21. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца: 6.024; судија: Фолке Бåлстад (Норвешка)
 Данска 2:0 (1:0)  Пољска
        Холгер Себах Гол 17
        Свенд Нилсен Гол 69
        
Тампере стадион [д], Тампере 21. јули 1952. у 19:00 часова
гледалаца: 4.072; судија: Јохан "Јонне" Аксел Алхо (Финска)
 Шведска 4:1 (1:0)  Норвешка
        Ролф Инге Брод Гол 2335
        Густав Ингвар Ридел Гол 81
        Силве Борис Бенгтсон Гол 89
        Од Ванг Соренсен Гол 83


Стадион Тööлön Паллокенттä, Хелсинки 21. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца: 13.870; судија: Карел ван дер Меер (Холандија)
 Мађарска 3:0 (2:0)  Италија
        Петер Палоташ Гол 1120
        Сандор Петер Кочиш Гол 83
        
Спортски парк Лахтија, Лахти 21. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца: 3.696; судија: Карл Јоргенсен (Данска)
 Турска 2:1 (1:0) Холандски Антили Холандски Антили
        Музафер Токач Гол 9
        Текин Билге Гол 76 (пен.)
        Хуан Бријезен Гол 79


Четвртфинале

[уреди | уреди извор]

Шведска је победила Аустрију и обезбедила скандинавско присуство у полуфиналу. Немачка је изненађујуће победила Бразил са 4:2 после продужетака, док је Југославија удобно победила у поразу од Данске резултатом 5:3. Мађарска је демолирала Турску резултатом 7:1 и комплетирала четири полуфиналиста.

Резултати Четвртфинала
Стадион Теолён Паллокентта, Хелсинки 23. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца: 12.564; судија: Винченцо Орландини (Италија)
 Шведска 3:1 (0:1)  Аустрија
        Јеста Сандберј Гол 80
        Ролф Ингве Брод Гол 85
        Густав Ингвар Ридел Гол 87
        Херберт Грохс Гол 40


Стадион Теолён Паллокентта, Хелсинки 24. јул 1952. у 12:00 часова
гледалаца: 11.451; судија: Артур Едвард Елис (Велика Британија)
 Западна Немачка 4:2 (2:2)[џ]  Бразил
        Вили Шредер Гол 7596
        Карл Клуг Гол 89
        Јохан Цајтлер Гол 120
        Лари Пинто де Фарија Гол 12
        Зозимо Алвес Калазанс Гол 74

Стадион Арто Толса Арена [ђ], Котка 24. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца: 4.743; судија: Волф Валдемар Карни (Финска)
 Мађарска 7:1 (5:1)  Турска
        Петер Палоташ Гол 18
        Шандор Кочиш Гол 3290
        Михаљ Лантош Гол 48
        Ференц Пушкаш Гол 5472
        Јожеф Божик Гол 70
        Ерџумент Гудер Гол 57





[4] Стадион Теолён Паллокентта, Helsinki 25. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца: 11.456; судија: Волф Валдемар Карни (Финска)
5:3 (3:0)

  •   1. Паул Андерсен
      2. Стин Блихер Капитен
      3. Јенс Петер Хансен Гол 87
      4. Јурген В. Хансен
      5. Јурген Јохансен
      6. Кнуд Лундберг Гол 63
      7. Свен Нилсен
      8. Паул Петерсен
      9. Паул Ерик Петерсен
    10. Холгер Себах Гол 85
    11. Erik Terkelsen
    Селектор
         Аксел Бјерегаард


Полуфинале

[уреди | уреди извор]

У првом полуфиналу, Мађарска је испратила Шведску свеобухватном победом од 6:0, док је Југославија победила Немачку са 3:1 и поставила финале Мађарске и Југославије.

Олимпијски стадион, Хелсинки 28. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца: 30.471; судија: Вилијам Линг (Велика Британија)
 Мађарска 6:0 (3:0)  Шведска
        Ференц Пушкаш Гол 1
        Петер Палоташ Гол 16
        Шандор Кочиш Гол 6569
        Нандор Хидегкути Гол 67
        Јеста Линд Гол 36 (аг.)



[3] Олимпијски стадион, Хелсинки 29. јул 1952. у 19:00 часова
гледалаца: 25.821; судија: Волф Валдемар Карни (Финска)
3:1 (3:1)

  •   1. Рудолф Шонбек
      2. Ханс Еберле Капитен
      3. Херберт Јагер
      4. Курт Сомерлат
      5. Херберт Шефер
      6. Ерих Глејхснер
      7. Матijas Мауриц
      8. Георг Столенверк Гол 12
      9. Јохан Цајтле
    10. Вили Шредер
    11. Курт Ерман
    Селектор
         Сепп Хербергер



Утакмица за бронзану медаљу

[уреди | уреди извор]

Било је утехе за скандинавске земље јер је Шведска победила Немачку са 2:0 у плеј-офу за треће место и обезбедила бронзану медаљу.

Олимпијски стадион, Хелсинки 1. август 1952. у 19:00 часова
гледалаца: 28.470; судија: Винченцо Орландини (Италија)
 Шведска 2:0 (1:0)  Западна Немачка
        Ингвар Ридел Гол 11
        Јоста ЛефгренГол 86
  

Утакмица за златну медаљу

[уреди | уреди извор]

У финалу су играли Мађарска и Југославија. Победила је екипа Мађарске головима Пушкаша и Цибора. „Лака коњица” мађарског тима на челу са Пушкашом, Цибором, Кочишем, Грошичем и Хидекутијем је била најубедљивији тим турнира, а југословенски играчи које су предводили Митић, Бобек, Беара, Зебец, Бошков и остали, достојно су им се супротставили.[5]

[3] Олимпијски стадион, Хелсинки 2. август 1952. у 19:00 часова
гледалаца: 58.553; судија: Артур Едвард Елис (Велика Британија)
2:0 (0:0)

Графички приказ турнира

[уреди | уреди извор]
 
Осмина финалаЧетвртфиналеПолуфиналеФинале
 
              
 
субота, 19. јул 1952 у 19:00
 
 
 Финска3
 
среда, 16. јул 1952 у 19:00
 
 Аустрија4
 
 Шведска3
 
недеља, 20. јул 1952 у 19:00
 
 Аустрија1
 
 Бразил2
 
понедељак, 28. јул 1952.
 
 Луксембург1
 
 Мађарска6
 
 
 
 Шведска0
 
 Југославија[џ]5(3)
 
четвртак, 24. јул 1952 у 12:00
 
 Совјетски Савез5(1)
 
 Западна Немачка4
 
у 12:00
 
 Бразил (п. с. н.)2
 
 Западна Немачка3
 
субота, 2. август 1952.
 
 Египат1
 
 Мађарска 2
 
Пон, 21. јул 1952 у 19:00
 
 Југославија 0
 
 Данска2
 
у 19:00
 
 Пољска0
 
 Мађарска7
 
 
 
 Турска1
 
 Шведска4
 
уторак, 29. јул 1952.
 
 Норвешка1
 
 Југославија3
 
 
 
 Западна Немачка1 Треће место
 
 Мађарска3
 
петак, 25. јул 1952 у 12:00
петак, 1. август 1952.
 
 Италија0
 
 Југославија5 Шведска 2
 
 
 
 Данска3  Западна Немачка0
 
 Турска2
 
 
Холандски Антили Холандски Антили1
 
Освајачи медаља
   Сребро                                            Злато                                            Бронза                                        
  •   Кале Свенсон
      Ленарт Самуелсон
      Ерик Нилсон
      Холгер Ханссон
      Бeнгт Густавсон
      Гёста Линдх
      Силве Бенгтсон
      Гёста Лефгрен
      Ингвар Ридел
      Ингве Брод
      Гёста Сандберг
      Оле Охлунд                                        










Голгетери

[уреди | уреди извор]
7 голова

6 голова

5 голова

4 гола

3 гола

2 гола

1 гол

Аутогол
1 гол

Судије који су судили на турниру

[уреди | уреди извор]
# Судијe Главни судија Државе Континент
1. Артур Едвард Елис 5 Уједињено Краљевство Уједињено краљевство Европа
2. Карл Јоргенсен 1 Данска Данска Европа
3. Фолке Бåлстад 1 Норвешка Норвешка Европа
4. Џорђо Бернарди 2 Италија Италија Европа
5. Иштван Жолт 1 Мађарска Мађарска Европа
6. Јохан Аксел Алхо 1 Финска Финска Европа
7. Џон Бест 1 Сједињене Америчке Државе Сједињене Америчке Државе Северна Америка
8. Џон Нилсон 1 Шведска Шведска Европа
9. Карел ван дер Мир 2 Холандски Антили Холандски Антили Европа
10. Маријан Матанчић 1 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија Европа
11. Николај Латишев 1 Совјетски Савез СССР Европа
12. Винченцо Орландини 3 Италија Италија Европа
13. Волф Валдемар Карни 4 Финска Финска Европа
14. Вилијам Линг 2 Уједињено Краљевство Уједињено краљевство Европа

Утакмица Совјетског Савеза и Југославије

[уреди | уреди извор]

Први сусрет Совјетског Савеза и Југославије и даље је најпознатији. На политичком плану, совјетски лидер Јосиф Стаљин и југословенски вођа Јосип Броз Тито разишли се 1948., што је резултирало искључењем Југославија из периода Информбироа Порекло сукоба било је Титово одбијање да се потчини Стаљиновим тумачењима и визијама политике и у процесу постајања совјетске сателитске државе. Пре меча, и Тито и Стаљин су слали телеграме својим репрезентацијама, што је показало колико је то важно за шефа две државе. Југославија је водила 5:1, али је совјетски повратак у последњих 15 минута резултирао нерешеним резултатом 5:5. Утакмица је поновљена, Југославија је победила резултатом 3:1. Пораз од њихових старих ривала је тешко погодио совјетски фудбал, и после само три утакмице одигране у сезони, ЦДКА Москва, који је чинио већину тима СССР-а, био је приморан да се повуче из најбоље лиге од стране Јосифа Стаљина и касније се распао. Штавише, Борису Аркадјеву, који је тренирао и СССР и ЦДКА, одузета је титула Заслужни мајстор спорта СССР-а.[6]

Репрезентације учеснице турнира

[уреди | уреди извор]

Ово су састави репрезентација које учествују у фудбалском такмичењу на ЛОИ 1952. године у Финској.
Пре 1958. Замене нису биле дозвољене у званичним такмичењима. Ако се играч повредио, тим је морао да настави утакмицу са мање играча.

У саставу су играчи ко ји су одиграли бар једну утакмицу на турниру.

  • Антон Крамер
    Антон Волф
    Ерих Штумпф
    Франц Фелдингер
    Фриц Николаи
    Херберт Грош
    Херман Хохлајтнер
    Јоши Валтер
    Ото Голнхубер
    Роберт Фендлер
    Валтер Колман
    Селектор: Виктор Хирлендер

  • Адезиу
    Карлос Алберто
    Едсон
    Умберто Този
    Јансен
    Лари
    Мауро
    Милтон Песанја
    Валдир
    Едвалдо Изидио Нето „Вава”
    Зозимо
    Селектор: Њутон Кардозо

  • Апостол Соколов
    Борис Апостолов
    Димитар Миланов
    Георги Ефтимов
    Иван Колев
    Крум Јанев
    Манол Манолов
    Панајот Панајотов
    Петар Аргиров
    Стефан Бошков
    Трајчо Петков
    Селектор: Крум Милев
   Чиле

  • Доминго Масаро
    Доминго Љадо
    Фернандо Хара
    Иренио Хара
    Хаиме Васкес
    Хосе Гарсија Кесада
    Хулио Вијал
    Хусто Алборнос
    Луис Леал Пласенсија
    Мануел Роа
    Рубен Гонзалес
    Селектор: Луис Тирадо

  • Свенд Нилсен
    Стен Блихер
    Поул Петерсен
    Поул Ерик Петерсен
    Поул Андерсен
    Кнуд Лундберг
    Јорген Вагнер Хансен
    Јорген Јохансен
    Јенс Педер Хансен
    Холгер Себах
    Ерик Теркелсен
    Селектор: Аксел Бјерегор

  • Абдел Азиз Кабил
    Абдел Џалил Хемуеда
    Ахмед Ел-Мекави
    Ахмед Рашед
    Алаа Ел-Хамули
    Ел-Сајед Ел-Табеи
    Фуад Седки
    Хамза Али
    Ханафи Бастан
    Камал Ел-Фар
    Муса Мохамед
    Сајед Мохамед
    Селектор: Уједињено Краљевство Едвард Џоунс



  • Оке Линдман
    Аулис Риткёнен
    Ерик Бејар
    Еско Валкама
    Јорма Вајхела
    Калеви Лехтовирта
    Нилс Рикберг
    Олави Лааксонин
    Олоф Столпе
    Стиг-Јоран Минти
    Веико Асикаинен
    Селектор: Аатос Лехтонен




  • Албер Елоа
    Бернар Лефевр
    Селестен Оливје
    Жак Баро
    Жак Бое
    Жан-Клод Друар
    Леонс Депре
    Лусијен Бошар
    Мишел Леблон
    Рене Персијон
    Роже Којио
    Селектор: Жан Вирийо




  • Алфред Пост
    Ерих Глејкснер
    Георг Столенверк
    Ханс Еберле
    Херберт Јегер
    Херберт Шефер
    Јохан Цајтлер
    Карл Клуг
    Курт Ерман
    Курт Семерлат
    Лудвиг Хинтерштоцкер
    Матијас Мауриц
    Рудолф Шенбек
    Вили Шредер
    Селектор: Сеп Хербергер
  Уједињено Краљевство У.К.

  • Алфред Нобл
    Чарлс Фулер
    Дерек Сондерс
    Џорџ Роб
    Џим Луис
    Џон Хардисти
    Лоренс Топ
    Лесли Стратон
    Тед Бенет
    Томас Стјуарт
    Вилијам Слејтер
    Селектор: Волтер Винтерботом



  • Атанасиос Бембис
    Бабис Дросос
    Георгиос Даривас
    Илиас Папагеоргиу
    Илиас Росидис
    Јоанис Јоанну
    Константинос Линоксилакис
    Константинос Пулис
    Николаос Пенцаракопулос
    Павлос Еммануилидис
    Стеллас Арванић
    Селектор: Антонис Мигијакис





  • Мохамед Ахмед Хан
    Берланд Ентони
    Џозеф Ентони
    Мадар Сатар
    Падантом Ванкатеш
    Рават Синг
    Салиендра Манна
    Шејх Абдул Латиф
    Сајед Азизуддин
    Сајед Моинуддин
    Тулукханам Шунмугам
    Селектор:
      Абдул Рахим Сајед




  • Амос Маријани
    Алберто Фонтанези
    Аркадио Вентури
    Аредио Ђимона
    Батиста Рота
    Егисто Пандолфини
    Франческо Ла Роза
    Ђанкарло Каде
    Ђовани Аццини
    Ђузепе Корради
    Мајно Нери
    Отавио Бугати
    Селектор: Ђузепе Меаца




  • Леон Спарц
    Камил Вагнер
    Фернанд Гут
    Фернанд Лахуре
    Франсоа Милер
    Жан Жамине
    Џозеф Ролер
    Жул Галес
    Леон Леч
    Мишел Ројтер
    Виктор Нуренберг
    Селектор: Аустрија Адолф Патек





  • Авраам Виертз
    Јан ван Россел
    Јо Момерс
    Јооп Одентал
    Луис Биесбрук
    Матхијс Клаван
    Пит Крак
    Пит ван дер Куил
    Ринус Беннарс
    Ринус Терлау
    Сјак Алберц
    Селектор: Јап ван дер Лек




  Холандски Антили Х.А.

  • Адријан Броке
    Емундо Влиндер
    Ергилио Хато
    Гилјермо Ђирибалди
    Гилјермо Крипс
    Хорхе Брион
    Хуан Бризен
    Педро Матрона
    Вилфред де Ланоа
    Вилхелм Канворд
    Вилис Хејлигер
    Селектор: Антоан Мадуро





  • Бјорн Спидеволд
    Ерик Холмберг
    Гуннар Дален
    Гуннар Торесен
    Хари Бој Карлсен
    Хенри Јоханнесен
    Од Ванг Сёренсен
    Рагнар Хвидстен
    Торбјорн Свенсен
    Торлеиф Олсен
    Том Блом
    Селектор: Оле Охман





  • Чеслав Шушчик
    Едвард Шимковјак
    Евалд Цебула
    Герард Ћеслик
    Хенрик Алшер
    Хуберт Баниш
    Јан Вишњевски
    Јежи Красувка
    Јожеф Мамон
    Кашимијеж Кашуба
    Кашимијеж Трампиш
    Павел Собек
    Томаш Стефанишин
    Владислав Гендлек
    Здислав Бијенјек
    Селектор: Михал Матјас

  • Еуген Јордаке
    Гаврил Серфезео
    Јон Суру
    Јон Воинеску
    Јосиф Ковач
    Јосиф Печовски
    Титус Озон
    Тудор Параскива
    Валериу Келиноиу
    Василе Завода
    Золтан Фармати
    Селектор: Георге Попеску






  • Александар Петров
    Александар Тењагин
    Анатолиј Башашкин
    Анатолиј Иљин
    Автандил Гогоберидзе
    Автандил Чкуасели
    Фридрих Марјутин
    Игор Нетто
    Јуриј Нирков
    Константин Бесков
    Константин Кришевски
    Леонид Иванов
    Валентин Николајев
    Василиј Трофимов
    Всеволод Бобров
    Селектор: Борис Аркадјев

  • Бенгт Густавсон
    Ерик Нилсон
    Јеста Линд
    Јеста Лефгрен
    Јеста Сандберг
    Холгер Хансон
    Ингвар Ридел
    Кале Свенсон
    Ленарт Самуелсон
    Оле Олунд
    Силве Бенгтсон
    Ингве Брод
    Селектор: Рудолф Кок




  • Басри Диримлили
    Ерџумент Гудер
    Ердоан Акин
    Камил Алтан
    Маџит Ђурдал
    Мустафа Ертан
    Музафер Токач
    Недждет Шентурк
    Ридван Болатли
    Текін Билге
    Васиф Четинел
    Јалчин Чака
    Селектор:
    Италија Сандро Пупо


  Сједињене Америчке Државе САД

  • Чарлс Коломбо
    Едвард Мекју
    Елвуд Кук
    Хари Киу
    Џон Соуза
    Лоренс Сурок
    Лојд Монсен
    Роберт Буркард
    Рубен Мајкл Мендоза
    Вилијам Шепел
    Вили Шалер
    Селектор: Џон Вуд




Напомене

[уреди | уреди извор]
     Преглед
  1. ^ Финална утакмица 2. август 1952.          
    Мађарска 2:0 (0:0) Југославија
  2. ^ Квалификације за турнир 16. јул 1952.          
    Луксембург 5:3 (0:1) Велика Британија
  3. ^ Голгетер, онај који даје највећи број голова, најбољи навални играч, стрелац, итд.
  4. ^ а б Маријан Матанчић био је судија Фудбал на Летњим олимпијским играма 1948.
  5. ^ а б в г д ђ Познат као Ратина стадион
  6. ^ а б в г д То је домаћи стадион клуба Коткан Тијовен Паллоилијат
  7. ^ а б в г НК Хајдук, Сплит
  8. ^ а б в г ФК Црвена звезда, Београд
  9. ^ а б в г ГНК Динамо, Загреб
  10. ^ а б в г ФК Партизан, Београд
  11. ^ а б в г ГНК Динамо, Загреб
  12. ^ а б в г ФК Војводина Нови Сад
  13. ^ а б в г ФК Црвена звезда, Београд
  14. ^ а б в г ФК Црвена звезда, Београд
  15. ^ а б в г НК Хајдук, Сплит
  16. ^ а б в г ФК Партизан, Београд
  17. ^ а б в г ФК Партизан, Београд
  18. ^ а б ОФК Београд, Београд
  19. ^ а б ФК Црвена звезда, Београд
  20. ^ а б ФК Јединство Уб, Уб
  21. ^ а б НК Хајдук, Сплит
  22. ^ а б ФК Војводина, Нови Сад
  23. ^ а б НК Локомотива, Загреб
  24. ^ а б НК Локомотива, Загреб
  25. ^ ГНК Динамо, Загреб (голман)
  26. ^ а б в Милорад Арсенијевић (Смедерево, 6. јун 1906 — Београд, 18. март 1987) је био југословенски фудбалер и фудбалски тренер.
  27. ^ а б в Александар Тирнанић Тирке (Крњево, Велика Плана, 15. јул 1910 — Београд, 13. децембар 1992) био је српски и југословенски фудбалер, након играчке каријере био је тренер и селектор фудбалске репрезентације Југославије.
  28. ^ а б в г Лео Лемешић (Сињ 8. јун 1908 — Сплит, 15. август 1978) био је фудбалски репрезентативац и фудбалски судија. Делио је правду на фудбалском турниру Летње олимпијске игре 1948. и на два Светска првенства 1950. и 1958.
  29. ^ а б в Ако је на крају утакмице резултат био нерешен играли су се продужеци. По завршетку продужетака ако резултат је остао нерешен, по тадашњим правилима игра се нова утакмица
  30. ^ На утакмици полуфинала, 28. јул 1952.
    Мађарска 6:0 Шведска

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Национална агенција за статистику
  2. ^ „Football at the 1952 Helsinki Summer Games”. Sports Reference. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 12. 10. 2018. 
  3. ^ а б в г д Специјално издање „Темпо” поводом 65 година фудбалске репрезентације Југославије 1920. — 1985. година
  4. ^ https://www.reprezentacija.rs/155-jugoslavija-danska-5-3/
  5. ^ Football at the 1952 Helsinki Summer Games Архивирано 14 март 2016 на сајту Wayback Machine. sports-reference.com
  6. ^ „USSR : Yugoslavia, the Story of Two Different Football Conceptions”. russianfootballnews.com. Приступљено 27. 11. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]