Фудбал (група спортова)

Неколико варијанти фудбала

Фудбал

Аустралијски фудбал

Гелски фудбал

Грирон (амерички / канадски)

Рагби лига

Рагби јунион

Фудбал је породица тимских спортова који укључују, у различитом степену, шутирање лопте ради постизања гола. Без додатног појашњења, реч фудбал се обично односи на најпопуларнији облик фудбала у региону где се та реч користи. Спортови који се најчешће називају фудбалом укључују фудбал (познат и као сокер у Аустралији, Канади, Јужноафричкој Републици, Сједињеним Америчким Државама, а понекад и у Ирској и на Новом Зеланду); аустралијски фудбал; гелски фудбал; амерички фудбал (посебно амерички фудбал, арена фудбал или канадски фудбал); фудбал по међународним правилима; рагби лига; и рагби јунион. Ови различити облици фудбала деле, у различитој мери, заједничко порекло и познати су као фудбалски кодови.

Постоје бројни извори о традиционалним, древним или праисторијским играма с лоптом које су се играле у многим деловима света. Савремени фудбалски кодови могу се пратити до кодификације игара у енглеским јавним школама током 19. века, што је само по себи изданак средњовековног фудбала. Ширење и културна моћ Британске империје омогућили су да се ова правила фудбала прошире на подручја британског утицаја, чак и изван директно контролисане територије. До краја 19. века већ су се развијали различити регионални кодови: гелски фудбал, на пример, намерно је укључио правила локалних традиционалних фудбалских игара како би сачувао своје наслеђе. Године 1888, у Енглеској је основана Фудбалска лига, поставши прва од многих професионалних фудбалских асоцијација. Током 20. века, неколико различитих врста фудбала израсло је у неке од најпопуларнијих тимски спортова на свету.

Заједнички елементи

Шутирање у (смеру казаљке на сату од горе лево) фудбалу, грирону, рагбију и аустралијском фудбалу

Различити кодови фудбала деле одређене заједничке елементе и могу се груписати у две главне класе: кодови са ношењем лопте, као што су амерички фудбал, канадски фудбал, аустралијски фудбал, рагби јунион и рагби лига, где се лопта креће по терену док се држи у рукама или додаје руком; и кодови са шутирањем, као што су фудбал и гелски фудбал, где се лопта претежно креће ногама, а играње руком је строго ограничено. Заједничка правила међу овим спортовима укључују:

• Два тима обично имају између 11 и 18 играча; популарне су и варијације са мањим бројем играча (пет или више по тиму).
• Јасно дефинисан простор за игру.
• Постизање голова или поена померањем лопте ка противничком делу терена и у гол, или преко линије.
• Голови или поени који се постижу пробацивањем лопте између две стативе.
• Гол или линију брани противнички тим.
• Играчи користе само своје тело за кретање лопте, тј. без додатне опреме као што су палице или штапови.
• Лопта на надувавање.

У свим кодексима, заједничке вештине укључују додавање, обарање, избегавање обарања, хватање и шутирање. У већини кодекса постоје правила која ограничавају кретање играча (офсајд), а играчи који постижу гол морају лопту пробацити испод или изнад пречке између статива.

Етимологија

Главни чланак: Фудбал (реч)

Постоје супротстављена објашњења о пореклу речи „фудбал”. Широко је прихваћено да се реч „фудбал” (енгл. football) односи на чин шутирања лопте ногом (енгл. foot и ball). Постоји и алтернативно објашњење, према којем се фудбал првобитно односио на разне игре у средњовековној Европи које су се играле пешице (енгл. on foot). Нема коначних доказа ни за једно од ових објашњења.

Употреба речи „фудбал”

Главни чланак: Фудбал (реч)

Реч „фудбал”, када се користи у односу на одређену игру, може означавати било коју од горе описаних. Због тога је дошло до многих контроверзи око термина „фудбал”, првенствено зато што се користи на различите начине у различитим деловима енглеског говорног подручја. Најчешће се реч „фудбал” користи за означавање кода фудбала који се сматра доминантним у одређеном региону (што је у већини земаља фудбал). Дакле, шта реч „фудбал” значи, обично зависи од тога где се изговара.

Рана историја

Древне игре

Види још: Епискирос и Цуђу

Древна Кина

Цар Таизу од Сунга игра цуђу (кинески фудбал) са својим премијером Џао Пу (趙普) и другим министрима. Слику је насликао уметник из династије Јуан, Ћен Сјуен (1235–1305)

Кинеска такмичарска игра цуђу је рани тип игре с лоптом у којој су се користиле ноге и која у неким аспектима подсећа на савремени фудбал. Могуће је да се играла око периода династије Хан и ране династије Ћин, на основу података из војног приручника из отприлике другог до трећег века пре нове ере. У једној верзији, игра се састојала од тога да играчи додају лопту саиграчима без допуштања да додирне тло (слично пимпању). У такмичарској верзији, два тима су морала да додају лопту без да она падне, пре него што би је шутнули кроз кружни отвор постављен на средини терена. За разлику од фудбала, два тима нису имала међусобну интеракцију, већ су остајали на супротним странама терена. ФИФА је навела цуђу као најранији облик фудбала. Јапанска верзија цуђуа је кемари (蹴鞠), и развијена је током Асука периода. Познато је да се ова игра играла на јапанском царском двору у Кјоту од око 600. године нове ере. У кемарију, неколико људи стоји у кругу и шутирају лопту једни другима, трудећи се да лопта не падне на земљу. Пут свиле је олакшао пренос цуђуа, посебно игре која је била популарна у династији Танг, периоду када је изумљена лопта на надувавање и заменила пуњену лопту.

Античка Грчка и Рим

Надгробни споменик из античког Рима дечаку са лоптом за харпастум из Тилуриј (данашњи Сињ, Хрватска)

Зна се да су антички Грци и Римљани играли многе игре с лоптом, од којих су неке укључивале употребу ногу. Верује се да је римска игра харпастум била прилагођена из грчке тимске игре познате као ἐπίσκυρος (епискирос) или φαινίνδα (фенинда), коју помиње грчки драматург Антифан (388–311 п. н. е.), а касније и хришћански теолог Климент Александријски (око 150 – око 215 н.е.). Чини се да су ове игре подсећале на рагби. Римски политичар Цицерон (106–43 п. н. е.) описује случај човека који је убијен док се бријао када је лопта шутнута у берберницу. Римске игре с лоптом су већ познавале лопту напуњену ваздухом, фолис. ФИФА описује епискирос као рани облик фудбала.

Амерички домороци

Постоје бројне референце на традиционалне, древне, или праисторијске игре са лоптом, које су играли староседеоци Америке у многим деловима света. На пример, 1586. године, људи са брода којим је командовао енглески истраживач по имену Џон Дејвис изашли су на обалу да играју облик фудбала са Инуитима на Гренланду. Постоје каснији извештаји о инуитској игри која се играла на леду, под називом Aqsaqtuk. Сваки меч је почињао са два тима који су стајали један наспрам другог у паралелним линијама, пре него што би покушали да шутну лопту кроз линију другог тима, а затим у гол. Године 1610, Вилијам Страчи, колониста у Џејмстауну, Вирџинија, забележио је игру коју су играли амерички домороци, под називом пахсахеман. "Пасукуакоховог"", игра слична данашњем фудбалу коју су играли Амерички домороци, такође је забележена још у 17. веку. Игре које су се играле у Мезоамерици са гуменим лоптама од стране староседеоци Америке су такође добро документоване као постојеће пре овог времена, али су оне имале више сличности са кошарком или одбојком, и нису пронађене везе између таквих игара и савремених фудбалских спортова. Североисточни амерички Индијанци, посебно Ирокези, играли су игру у којој су користили мрежасте рекете за бацање и хватање мале лопте; међутим, иако је то игра са лоптом и голом, лакрос (како се назива њен савремени потомак) се такође обично не класификује као облик "фудбала".

Океанија

На аустралијском континенту неколико племена аустралијски староседеоци играло је игре шутирања и хватања са пуњеним лоптама, које су историчари генерализовали као марн грук (Дјаб Вурунг за "игру лоптом"). Најранији историјски извештај је анегдота из књиге Роберта Бро-Смита из 1878. године, Абориџини Викторије, у којој се цитира човек по имену Ричард Томас који је рекао, око 1841. године у Викторији, Аустралија, да је видео Абориџине како играју ту игру: „Господин Томас описује како ће предњи играч шутнути лопту направљену од коже посума и како други играчи скачу у ваздух како би је ухватили.” Неки историчари су теоретисали да је Марн Грук био један од почетака аустралијског фудбала. Маори на Новом Зеланду играли су игру под називом Ки-о-рахи која се састоји од тимова од седам играча који играју на кружном терену подељеном на зоне, и постижу поене додиривањем 'поуа' (граничних ознака) и погађањем централног 'тупуа' или мете. Ове и друге игре можда сежу далеко у прошлост. Међутим, главни извори савремених фудбалских кодекса изгледа да леже у западној Европи, посебно у Енглеској.

Туркијски народи

Махмуд ал-Кашгари у свом Диван Лугат ал-Турк, описао је игру под називом тепук међу Турцима у Централној Азији. У игри, људи покушавају да нападну замак једни другима шутирајући лопту направљену од овчје коже.

• 
  Антички грчки атлета балансира лопту на бутини, Пиреј, 400–375 п. н. е.
• 
  Слика из династије Сунг сликара Су Ханчена (око 1130–1160), која приказује кинеску децу како играју цуђу
• 
  Слика играча мезоамеричке игре лоптом са мурала у Тепантитли у Теотихуакану
• 
  Група домородаца игра игру лоптом у Француској Гвајани
• 
  Илустрација из 1850-их година која приказује аустралијске староседеоце како играју марн грук
• 
  Обновљена верзија кемарија која се игра у храму Танзан, Јапан, 2006.

Средњовековна и рано модерна Европа

За више информација погледајте: Средњовековни фудбал

У Средњем веку дошло је до огромног пораста популарности годишњих утакмица фудбала на Покладе широм Европе, посебно у Енглеској. Рана референца на игру лоптом која се играла у Британији потиче из 9. века, из Historia Brittonum, која се приписује Ненију, и описује „групу дечака која се игра лоптом”. Референце на игру лоптом која се играла у северној Француској, познату као La Soule или Choule, где се лопта покретала рукама, ногама и штаповима, датирају из 12. века.

Илустрација „моб фудбала”

Рани облици фудбала који су се играли у Енглеској, понекад називани „моб фудбал”, играли су се у градовима или између суседних села, укључујући неограничен број играча у противничким тимовима који би се сукобљавали en masse, борећи се да преместе предмет, као што је надувана животињска бешика, до одређених географских тачака, као што је црква њихових противника, а игра се одвијала на отвореном простору између суседних парохија. Игра се првенствено играла током значајних верских фестивала, као што су Покладе, Божић, или Ускрс, а игре на Покладе су опстале до модерног доба у неколико енглеских градова (видети испод). Први детаљан опис онога што је готово сигурно био фудбал у Енглеској дао је Вилијам Фицстивен око 1174–1183. Он је описао активности младића из Лондона током годишњег фестивала Покладе:

После ручка, сва омладина града излази на поља да учествује у игри лоптом. Ученици сваке школе имају своју лопту; радници из сваког градског заната такође носе своје лопте. Старији грађани, очеви и богати грађани долазе на коњима да гледају како се њихови млађи такмиче, и да поново проживе своју младост: можете видети како се њихове унутрашње страсти буде док посматрају акцију и упуштају се у забаву безбрижних адолесцената.

Већина веома раних референци на игру говоре једноставно о „игри лоптом” или „игрању лоптом”. Ово поткрепљује идеју да игре које су се тада играле нису нужно укључивале шутирање лопте. Рана референца на игру лоптом која је вероватно била фудбал долази из 1280. године у Улгаму, Нортамберленд, Енглеска: „Хенри... док се играо лоптом... налетео је на Дејвида”. Фудбал се играо у Ирској 1308. године, са документованом референцом на Џона Мекрокана, гледаоца на „фудбалској утакмици” у Њукаслу, каунти Даун, који је оптужен да је случајно убо играча по имену Вилијам Бернард. Још једна референца на фудбалску утакмицу потиче из 1321. године у Шулдаму, Норфок, Енглеска: „[т]оком игре лоптом, док је шутирао лопту, његов пријатељ лаик налетео је на њега и ранио се”. Године 1314. Николас де Фарндон, лорд градоначелник града Лондона, издао је декрет којим се забрањује фудбал, на француском језику који је тада користила енглеска виша класа. Превод гласи: „[б]удући да у граду постоји велика бука изазвана гурањем око великих фудбалских лопти [rageries de grosses pelotes de pee] на јавним пољима, из чега би могла проистећи многа зла, што не дај Боже: наређујемо и забрањујемо у име краља, под претњом затвора, да се таква игра убудуће користи у граду.” Ово је најранија референца на фудбал. Године 1363. краљ Едвард III Плантагенет издао је проглас којим се забрањују „рукомет, фудбал или хокеј; трке паса и борбе петлова, или друге такве беспослене игре”, показујући да је „фудбал” – какав год да је био његов тачан облик у овом случају – био диференциран од игара које укључују друге делове тела, као што је рукомет.

„Фудбал” у Француској, око 1750.

Игра позната као „фудбал” играла се у Шкотској већ у 15. веку: била је забрањена Законом о фудбалу из 1424., и иако је закон пао у заборав, није укинут до 1906. Постоје докази да су ђаци играли игру „фудбал” у Абердину 1633. године (неке референце наводе 1636), што је значајно као рана алузија на оно што су неки сматрали додавањем лопте. Реч „додавање” у најновијем преводу потиче од „huc percute” (удари је овде), а касније „repercute pilam” (удари лопту поново) у оригиналном латинском. Није сигурно да ли је лопта ударана између чланова истог тима. Оригинална реч преведена као „гол” је „metum”, што дословно значи „стуб на сваком крају стазе за трке кочија” у римској трци кочија. Постоји референца на „узми лопту пре него што [други играч] то учини” (Praeripe illi pilam si possis agere), што сугерише да је руковање лоптом било дозвољено. Једна реченица у оригиналном преводу из 1930. гласи: „Баци се на њега” (Age, objice te illi). Краљ Хенри IV Ланкастер такође је представио једну од најранијих документованих употреба енглеске речи „football”, 1409. године, када је издао проглас којим се забрањује прикупљање новца за „foteball”. Постоји и извештај на латинском са краја 15. века о фудбалу који се играо у Каунтону, Нотингемшир. Ово је први опис „игре шутирања” и први опис дриблинга: „[и]гра за коју су се окупили ради заједничке рекреације неки називају фудбалском игром. То је игра у којој младићи, у сеоској забави, покрећу огромну лопту не бацањем у ваздух, већ ударањем и котрљањем по земљи, и то не рукама већ ногама шутирајући у супротним правцима.” Хроничар даје најранију референцу на фудбалски терен, наводећи да су: „[г]ранице биле означене и игра је почела”.

Најстарија позната слика фудбала у Шкотској, аутора Александера Карса, око 1810.

„Фудбал” у Шкотској, око 1830.

Друге прве појаве у средњовековној и рано модерној ери:

• „Фудбалска лопта”, у смислу лопте а не игре, први пут се помиње 1486. године. Ова референца се налази у књизи даме Џулијане Бернерс Књига Светог Албанса. У њој се наводи: „одређени округли инструмент за играње то је инструмент за ногу и онда се на латинском зове 'pila pedalis', фудбалска лопта”.
• Пар фудбалских ципела наручио је краљ Хенри VIII Тјудор 1526. године.
• Жене које играју облик фудбала први пут је описао 1580. године сер Филип Сидни у једној од својих песама: „[з]а све постоји време, моја мајка често каже, када она, са сукњама подигнутим веома високо, са девојкама игра фудбал”.
• Прве референце на голове су крајем 16. и почетком 17. века. Године 1584. и 1602. односно, Џон Норден и Ричард Керу су се позвали на „голове” у корнволском херлингу. Керу је описао како се праве голови: „поставе два грмља у земљу, на размаку од осам до десет стопа; и директно наспрам њих, на udaljenosti od десет или дванаест скорева, друга два на сличној удаљености, што називају својим головима”. Он је такође први који описује голмане и додавање лопте између играча.
• Прва директна референца на постизање гола је у драми Џона Деја Слепи просјак из Бетнал Грина (изведена око 1600; објављена 1659): „Играћу гол у кемп-болу” (изузетно насилна врста фудбала, која је била популарна у Источној Англији). Слично томе, у песми из 1613. године, Мајкл Дрејтон се осврће на „кад лопту баце, и терају је ка голу, у ескадронима они крећу”.

Calcio Fiorentino

Главни чланак: Calcio Fiorentino

Илустрација терена и почетних позиција Calcio Fiorentino, из књиге Пјетра ди Лоренца Бинија из 1688.

У 16. веку, град Фиренца је славио период између Богојављења и Великог поста играјући игру која је данас позната као „calcio storico” („историјски фудбал”) на Пјаца Санта Кроче. Млади аристократи града облачили би се у фине свилене костиме и упуштали се у насилни облик фудбала. На пример, calcio играчи су могли да ударају песницом, раменом и ногама противнике. Ударци испод појаса су били дозвољени. Каже се да је игра настала као војна вежба. Године 1580, гроф Ђовани де Барди ди Вернио написао је Discorso sopra 'l giuoco del Calcio Fiorentino. За ово се понекад каже да је најранији кодекс правила за било коју фудбалску игру. Игра се није играла после јануара 1739. (све док није оживљена у мају 1930).

Службено неодобравање и покушаји забране фудбала

Главни чланак: Покушаји забране фудбалских игара

Било је много покушаја да се фудбал забрани, од средњег века до данашњих дана. Први такав закон донет је у Енглеској 1314. године; уследило је више од 30 само у Енглеској између 1314. и 1667. страна 6. Женама је забрањено да играју на теренима енглеске и шкотске фудбалске лиге 1921. године, а та забрана је укинута тек 1970-их. Фудбалерке и даље се суочавају са сличним проблемима у неким деловима света. Амерички фудбал се такође суочавао са притисцима за забрану спорта. Игра која се играла у 19. веку подсећала је на моб фудбал који се развио у средњовековној Европи, укључујући верзију популарну на универзитетским кампусима познату као стари дивизијски фудбал, а неколико општина је забранило његово играње средином 19. века. До 20. века, игра се развила у игру сличнију рагбију. Године 1905, појавили су се позиви да се амерички фудбал забрани у САД због насиља; састанак те године, чији је домаћин био амерички председник Теодор Рузвелт, довео је до свеобухватних промена правила које су узроковале да се спорт значајно одвоји од својих рагби корена и постане више налик спорту какав се данас игра.

Успостављање савремених кодекса

Поређење величине терена за савремене фудбалске кодексе

Енглеске јавне школе

Главни чланак: Игре фудбала у енглеским јавним школама

Док се фудбал наставио играти у различитим облицима широм Британије, њене јавне школе (еквивалент приватних школа у другим земљама) су увелико заслужне за четири кључна достигнућа у стварању савремених фудбалских кодекса. Пре свега, докази сугеришу да су биле важне у одвајању фудбала од „моб” форме и претварању у организовани тимски спорт. Друго, многе ране описе фудбала и референце на њега забележили су људи који су студирали у тим школама. Треће, наставници, ученици и бивши ученици из тих школа први су кодификовали фудбалске игре, како би омогућили играње утакмица између школа. На крају, у енглеским јавним школама први пут је постала јасна подела између игара „шутирања” и „трчања” (или „ношења”). Најранији доказ да су се игре налик фудбалу играле у енглеским јавним школама – које су углавном похађали дечаци из виших, више-средњих и професионалних класа – долази из Вулгарије Вилијама Хермана из 1519. године. Херман је био директор Итона и Винчестера, а његов латински уџбеник укључује вежбу превођења са фразом „Играћемо се лоптом пуном ветра”. Ричард Мулкастер, ученик колеџа Итон почетком 16. века и касније директор других енглеских школа, описан је као „највећи заговорник фудбала у шеснаестом веку”. Међу његовим доприносима су најранији докази о организованом тимском фудбалу. Мулкастерови списи се позивају на тимове („стране” и „партије”), позиције („стајања”), судију („судија над партијама”) и тренера „(тренинг мајстор)”. Мулкастеров „фудбал” еволуирао је из неуређених и насилних облика традиционалног фудбала:

[н]еки мањи број са таквим надзором, подељен у стране и стајања, не сусрећући се својим телима тако бучно да би испробали своју снагу: нити се раменима или гурањем једни других тако варварски... могу користити фудбал за толико добро за тело, главном употребом ногу.

Године 1633, Дејвид Ведербурн, учитељ из Абердина, поменуо је елементе савремених фудбалских игара у кратком латинском уџбенику под називом Vocabula. Ведербурн се позива на оно што је преведено на савремени енглески као „чување гола” и алудира на додавање лопте („удари је овде”). Постоји референца на „узми лопту”, што сугерише да је нека врста руковања била дозвољена. Јасно је да су дозвољени начини борбе укључивали јуриш и држање противничких играча („гурај тог човека назад”). Детаљнији опис фудбала дат је у Књизи игара Френсиса Вилобија, написаној око 1660. Вилоби, који је студирао у гимназији Бишопа Весеја, Сатон Колдфилд, први је описао голове и одређен терен за игру: „ограђен простор који има капију на сваком крају. Капије се називају голови.” Његова књига укључује дијаграм који илуструје фудбалски терен. Такође помиње тактику („остављање неких од својих најбољих играча да чувају гол”); постизање голова („они који први успеју да провуку лопту кроз гол противника побеђују”) и начин на који су тимови бирани („играчи су подједнако подељени према својој снази и окретности”). Он је први који описује „закон” фудбала: „не смеју ударити [ногу противника] више од лопте”. Енглеске јавне школе су прве кодификовале фудбалске игре. Конкретно, они су осмислили прва правила за офсајд, током касног 18. века. У најранијим манифестацијама ових правила, играчи су били „ван своје стране” ако су једноставно стајали између лопте и гола који је био њихов циљ. Играчима није било дозвољено да додају лопту напред, ни ногом ни руком. Могли су само да дриблају ногама или да гурају лопту у скарму или сличној формацији. Међутим, закони о офсајду почели су да се разилазе и развијају различито у свакој школи, као што показују правила фудбала из Винчестера, Рагбија, Хароуа и Челтенхема, током периода између 1810. и 1850. Први познати кодекси – у смислу скупа правила – били су они из Итона 1815. и Алденама 1825.) Током раног 19. века, већина радничке класе у Британији морала је да ради шест дана у недељи, често преко дванаест сати дневно. Нису имали ни времена ни воље да се баве спортом ради рекреације, а у то време, многа деца су била део радне снаге. Празнични фудбал који се играо на улицама био је у опадању. Дечаци из јавних школа, који су уживали извесну слободу од рада, постали су изумитељи организованих фудбалских игара са формалним кодексима правила. Фудбал су усвојиле бројне јавне школе као начин подстицања такмичарског духа и одржавања младих у форми. Свака школа је састављала своја правила, која су се знатно разликовала између различитих школа и мењала су се временом са сваком новом генерацијом ученика. Развиле су се две школе мишљења у вези са правилима. Неке школе су фаворизовале игру у којој се лопта могла носити (као у Рагбију, Марлбороу и Челтенхему), док су друге преферирале игру у којој се промовисало шутирање и дриблинг лопте (као у Итону, Хароуу, Вестминстеру и Чартерхаусу). Подела на ова два табора делимично је била резултат околности у којима су се игре играле. На пример, Чартерхаус и Вестминстер су у то време имали ограничена игралишта; дечаци су били приморани да играју своју игру лоптом унутар школских клаустара, што им је отежавало да усвоје грубе игре трчања.

Иако је школа Рагби (на слици) постала позната због верзије да је рагби тамо измишљен 1823. године, већина спортских историчара одбацује ову верзију наводећи да је апокрифна.

Вилијам Веб Елис, ученик школе Рагби, наводно је 1823. године „са финим занемаривањем правила фудбала, како се играо у његово време [нагласак додат], први узео лопту у руке и потрчао са њом, стварајући тако карактеристичну особину рагби игре.” Овај чин се обично сматра почетком рагби фудбала, али постоји мало доказа да се то догодило, и већина спортских историчара верује да је прича апокрифна. Чин „узимања лопте у руке” често се погрешно тумачи као „подизање лопте са земље”, јер се широко верује да је Веб Елисов „злочин” био руковање лоптом, као у савременом фудбалу, међутим, руковање лоптом у то време било је често дозвољено, а у неким случајевима и обавезно, правило које је Веб Елис занемарио било је трчање напред са њом, јер су правила његовог времена дозвољавала играчу само да се повлачи уназад или да шутира напред. Нагли развој железничког саобраћаја у Британији током 1840-их година значио је да су људи могли да путују даље и са мање непријатности него икада раније. Међушколска спортска такмичења постала су могућа. Међутим, школама је било тешко да играју фудбал једна против друге, јер је свака школа играла по сопственим правилима. Решење за овај проблем обично је било да се утакмица подели на два полувремена, једно полувреме играно по правилима домаће школе, а друго по правилима гостујуће школе. Савремена правила многих фудбалских кодекса формулисана су средином или крајем 19. века. Ово се такође односи и на друге спортове као што су куглање на трави, тенис на трави, итд. Главни подстицај за ово био је патентирање прве косачице на свету 1830. године. Ово је омогућило припрему савремених овала, игралишта, терена, травнатих терена, итд. Осим рагби фудбала, кодекси јавних школа су се ретко играли изван граница игралишта сваке школе. Међутим, многи од њих се и даље играју у школама које су их створиле. Године 1845, тројица дечака из школе Рагби добили су задатак да кодификују правила која су се тада користила у школи. То су била прва писана правила (или кодекс) за било који облик фудбала. Ово је даље помогло ширењу рагби игре.

Фудбалска утакмица (1839) британског сликара Томаса Вебстера

Доминација јавних школа у спорту у Великој Британији почела је да опада након Закона о фабрикама из 1850. године, који је значајно повећао време за рекреацију доступно деци из радничке класе. Пре 1850. године, многа британска деца су морала да раде шест дана у недељи, више од дванаест сати дневно. Од 1850. нису могли да раде пре 6 ујутру (7 ујутру зими) или после 6 поподне радним данима (7 поподне зими); суботом су морали да престану са радом у 2 поподне. Ове промене су значиле да су деца из радничке класе имала више времена за игре, укључујући различите облике фудбала.

Прве утакмице, клубови и такмичења

Утакмице

Најраније познате утакмице између јавних школа су следеће:

Фудбалска утакмица на Покладни уторак 1846. у Кингстону на Темзи, Енглеска

• 9. децембар 1834: школа Итон против школе Хароу.
• 1840-те: бивши ученици Рагбија против бивших ученика Салопијана (играно на Универзитету Кембриџ).
• 1840-те: бивши ученици Рагбија против бивших ученика Салопијана (играно на Универзитету Кембриџ наредне године).
• 1852: школа Хароу против школе Вестминстер.
• 1857: школа Хејлибери против школе Вестминстер.
• 24. фебруар 1858: школа Форест против школе Чигвел.
• 1858: школа Вестминстер против колеџа Винчестер.
• 1859: школа Хароу против школе Вестминстер.
• 19. новембар 1859: колеџ Радли против старих Вајкхемиста.
• 1. децембар 1859: стари Марлбуријанци против старих Рагбијанаца (играно на Крајст Черчу, Оксфорд).
• 19. децембар 1859: стари Харовијанци против старих Вајкхемиста (играно на Крајст Черчу, Оксфорд).

Најраније познате утакмице које укључују клубове или институције ван јавних школа су следеће:

• 13. фебруар 1856: школа Чартерхаус против болнице Св. Бартоломеја.
• 7. новембар 1856: гимназија Бедфорд против господе града Бедфорда.
• 13. децембар 1856: војни колеџ Санбери против господе из Литлтона.
• децембар 1857: Универзитет у Единбургу против Единбуршког академског клуба.
• 24. новембар 1858: школа Вестминстер против клуба Дингли Дел.
• 12. мај 1859: школа Тависток против школе Принстаун.
• 5. новембар 1859: школа Итон против Универзитета Оксфорд.
• 22. фебруар 1860: школа Чартерхаус против клуба Дингли Дел.
• 21. јул 1860: Мелбурн против Ричмонда.
• 17. децембар 1860: 58. пук против Шефилда.
• 26. децембар 1860: Шефилд против Халама.

Клубови

Главни чланак: Најстарији фудбалски клубови

ФК Шефилд (овде на слици 1857. године, у години оснивања) је најстарији преживели фудбалски клуб на свету.

Белешке о утакмици Шефилд против Халама, датиране 29. децембра 1862.

Спортски клубови посвећени игрању фудбала почели су да се оснивају у 18. веку, на пример лондонско Гимнастичко друштво, које је основано средином 18. века и престало је да игра утакмице 1796. године. Први документовани клуб који је у свом називу носио референцу да је „фудбалски клуб” звао се „The Foot-Ball Club” и налазио се у Единбургу, Шкотска, у периоду 1824–41. Клуб је забрањивао саплитање, али је дозвољавао гурање, држање и подизање лопте.

Такмичења

Главни чланак: Најстарија фудбалска такмичења

Једна од најдуговечнијих фудбалских утакмица је Корднер-Еглстон куп, који се одржава између гимназије Мелбурн и колеџа Скоч, Мелбурн сваке године од 1858. Многи верују да је то такође била прва утакмица аустралијског фудбала, иако се прве године играла по експерименталним правилима. Први фудбалски турнир са трофејем био је Каледонијски изазовни куп, који је донирало Краљевско каледонијско друштво из Мелбурна, а играо се 1861. по Мелбурнским правилима. Најстарија фудбалска лига је рагби такмичење, Јунајтед Хоспиталс челенџ куп (1874), док је најстарији рагби трофеј Јоркширски куп, који се одржава од 1878. Јужноаустралијска фудбалска асоцијација (30. април 1877) је најстарије преживјело такмичење аустралијског фудбала. Најстарији преживјели фудбалски трофеј је Јудан куп (1867), а најстарије национално фудбалско такмичење је енглески ФА куп (1871). Фудбалска лига Енглеске (1888) је призната као најдуговјечнија фудбалска лига. Први међународни рагби меч одржан је између Шкотске и Енглеске 27. марта 1871. на Рејберн Плејсу, Единбург. Први међународни фудбалски меч званично је одржан између тимова који су представљали Енглеску и Шкотску 30. новембра 1872. на Хамилтон Кресценту, терену крикет клуба Вест оф Скотланд у Партику, Глазгов под ингеренцијом ФА.

Савремене лопте

Главни чланак: Фудбалска лопта

Ричард Линдон (виђен 1880) верује се да је изумео прве фудбалске лопте са гуменим мехурима.

У Европи, ране фудбалске лопте су се правиле од животињских мокраћних бешика, тачније свињских бешика, које су се надувавале. Касније су уведене кожне облоге како би лопте задржале облик. Међутим, 1851. године, Ричард Линдон и Вилијам Гилберт, обојица обућари из града Рагби (близу школе), изложили су и округле и овалне лопте на Великој изложби у Лондону. Каже се да је супруга Ричарда Линдона умрла од болести плућа изазване надувавањем свињских бешика. Линдон је такође освојио медаље за изум „Гумене надувавајуће бешике” и „Месингане ручне пумпе”. Године 1855, амерички проналазач Чарлс Гудјир – који је патентирао вулканизирану гуму – изложио је сферну фудбалску лопту, са спољашњости од вулканизованих гумених панела, на париској Exhibition Universelle-и. Лопта се показала популарном у раним облицима фудбала у САД. Иконична лопта са правилним узорком шестоуглова и петоуглова (види скраћени икосаедар) није постала популарна до 1960-их, а први пут је коришћена на Светском првенству 1970. године.

Тактике додавања савремене лопте

Главни чланак: Додавање (фудбал)

Најранија референца на фудбалску игру у којој играчи додају лопту и покушавају да постигну гол поред голмана написао је 1633. године Дејвид Ведербурн, песник и учитељ у Абердину, Шкотска. Ипак, оригинални текст не наводи да ли је алузија на додавање као 'удари лопту назад' ('repercute pilam') била у смеру напред или назад, нити да ли је била између чланова истог или противничког тима (што је било уобичајено у то време). „Научни” фудбал први пут је забележен 1839. године из Ланкашира и у савременој игри у рагбију од 1862. и од ФК Шефилд већ 1865. године. Први тим који је играо комбинациону игру додавањем били су Ројал Енџинирси АФК 1869/70. До 1869. године они су „добро радили заједно”, „подржавали се" и имали користи од „сарадње”. До 1870. године Енџинирси су додавали лопту: „Поручник Кресвел, који је донео лопту са стране, затим је шутнуо у средину другом из свог тима, који је шутнуо кроз стативе минут пре него што је време истекло”. Додавање је било редовна карактеристика њиховог стила. Почетком 1872. године Енџинирси су били први фудбалски тим познат по томе што „играју предивно заједно”. Двоструко додавање први пут је забележено из школе Дерби против Нотингем Форест у марту 1872, од чега је прво неоспорно кратко додавање: „Г. Абси је дриблао лопту пола дужине терена и предао је Волису, који је паметно шутнуо испред гола, пославши је капитену који ју је одмах убацио између статива Нотингема”. Први тим који је усавршио модерну формацију био је Кембриџ Университи АФК; они су такође увели "пирамидалну" формацију 2–3–5.

Рагби фудбал

Главни чланци: Рагби и Историја рагби јуниона

Последњи скарм Едвина Бакмана, који приказује рагби скарм 1871.

Сматра се да је рагби фудбал настао око 1845. године у школи Рагби у Рагбију, Ворикшир, Енглеска, иако облици фудбала у којима се лопта носила и бацала датирају из средњовековног доба. У Британији, до 1870. године, постојало је 49 клубова који су играли варијације игре из школе Рагби. Такође су постојали „рагби” клубови у Ирској, Аустралији, Канади и на Новом Зеланду. Међутим, није постојао општеприхваћен скуп правила за рагби све до 1871. године, када се 21 клуб из Лондона удружио и формирао Рагби фудбалску унију (РФУ). Прва званична правила РФУ усвојена су у јуну 1871. Ова правила су дозвољавала додавање лопте. Такође су укључивала есеј, где додиривање лопте преко линије омогућавало је покушај шута на гол, иако су дроп-голови из маркова и опште игре, као и казнени ударци, и даље били главни облик такмичења. Без обзира на било који облик фудбала, прва међународна утакмица између националних тимова Енглеске и Шкотске одржана је на Рејберн Плејсу 27. марта 1871. Рагби се поделио на рагби јунион, рагби лига, амерички фудбал и канадски фудбал. Том Вилс је играо Ррагби у Енглеској пре него што је основао аустралијски фудбал.

Кембриџка правила

Главни чланак: Кембриџка правила

Током деветнаестог века, на Универзитету у Кембриџу је направљено неколико кодификација правила фудбала, како би се омогућило студентима из различитих јавних школа да играју једни против других. Кембриџка правила из 1863. утицала су на одлуку Фудбалске асоцијације да забрани ношење лопте у стилу рагбија у свом првом сету закона.

Шефилдска правила

Главни чланак: Шефилдска правила

До касних 1850-их, многи фудбалски клубови су основани широм света енглеског говорног подручја, да би играли различите кодексе фудбала. Шефилд фудбалски клуб, основан 1857. у енглеском граду Шефилд од стране Натанијела Кресвика и Вилијама Преста, касније је признат као најстарији клуб на свету који игра фудбал. Међутим, клуб је у почетку играо по сопственом кодексу фудбала: Шефилдским правилима. Кодекс је био у великој мери независан од правила јавних школа, а најзначајнија разлика је била недостатак правила о офсајду. Кодекс је био одговоран за многе иновације које су се касније прошириле на фудбал. То су укључивали слободне ударце, корнере, ​​играње руком, убацивање из аута и пречку. До 1870-их, они су постали доминантни кодекс на северу и у централном делу Енглеске. У то време, низ промена правила од стране лондонске и шефилдске ФА постепено су умањили разлике између две игре до усвајања заједничког кодекса 1877. године.

Аустралијски фудбал

Главни чланак: Аустралијски фудбал

Види још: Порекло аустралијског фудбала

Том Вилс, кључна фигура у стварању аустралијског фудбала

Постоје архивски докази о играма „фудбала” које су се играле у различитим деловима Аустралије током прве половине 19. века. Порекло организоване фудбалске игре данас познате као аустралијски фудбал може се пратити до 1858. у Мелбурну, главном граду Викторије. У јулу 1858, Том Вилс, аустралијски крикеташ школован у школи Рагби у Енглеској, написао је писмо за Bell's Life in Victoria & Sporting Chronicle, позивајући на оснивање „фудбалског клуба” са „кодексом закона” како би крикеташи остали у форми током зиме. Историчари сматрају ово кључним тренутком у стварању аустралијског фудбала. Путем публицитета и личних контаката, Вилс је успео да координира фудбалске утакмице у Мелбурну које су експериментисале са различитим правилима, од којих је прва одиграна 31. јула 1858. Недељу дана касније, Вилс је судио утакмицу школских дечака између гимназије Мелбурн и колеџа Скоч. Након ових утакмица, организовани фудбал у Мелбурну је брзо растао у популарности.

Дрворез утакмице аустралијског фудбала на Ричмонд падоку, Мелбурн, 1866.

Вилс и други укључени у ове ране утакмице основали су ФК Мелбурн (најстарији преживели аустралијски фудбалски клуб) 14. маја 1859. Чланови клуба Вилс, Вилијам Хамерсли, Џ. Б. Томпсон и Томас Х. Смит састали су се са намером да формирају скуп правила која би била широко прихваћена од стране других клубова. Комитет је расправљао о правилима која се користе у енглеским јавним школама; Вилс се залагао за различита рагби правила која је научио током школовања. Прва правила деле сличности са овим играма, и обликована су да одговарају аустралијским условима. Х. Ц. А. Харисон, значајна фигура у аустралијском фудбалу, присетио се да је његов рођак Вилс желео „нашу сопствену игру”. Кодекс је био препознатљив по превласти марка, слободног ударца, обарања, недостатку офсајд правила, и томе што су играчи били посебно кажњавани за бацање лопте. Мелбурнска фудбалска правила су широко дистрибуирана и постепено усвојена од стране других викторијанских клубова. Правила су неколико пута ажурирана током 1860-их како би се прилагодила правилима других утицајних викторијанских фудбалских клубова. Значајна ревизија 1866. године од стране комитета Х. Ц. А. Харисона прилагодила је правила ФК Џилонга, чинећи игру тада познату као „Викторијанска правила” све изразитије различитом од других кодекса. Убрзо је усвојила крикет терене и овалну лопту, користила специјализоване стативе за голове и иза голова, и карактерисала се одбијањем лопте при трчању и спектакуларним високим хватањима. Игра се брзо проширила на друге аустралијске колоније. Изван свог средишта у јужној Аустралији, кодекс је доживео значајан период опадања након Првог светског рата, али је од тада порастао широм Аустралије и у другим деловима света, а Аустралијска фудбалска лига је постала доминантно професионално такмичење.

Фудбалска асоцијација

Главни чланак: Фудбалска асоцијација

Први међународни фудбалски меч, Шкотска против Енглеске. Некада чуван од стране Рагби фудбалске уније као рани пример рагбија.

Током раних 1860-их, у Енглеској су се појачали покушаји да се уједине и ускладе различите игре из јавних школа. Године 1862, Џ. Ц. Тринг, који је био један од покретача оригиналних Кембриџких правила, био је наставник у школи Апингам и издао је сопствена правила онога што је назвао „Најједноставнија игра” (ова правила су такође позната као Апингамска правила). Почетком октобра 1863, нова ревидирана верзија Кембриџких правила састављена је од стране седмочланог комитета који је представљао бивше ученике из Хароуа, Шрузберија, Итона, Рагбија, Марлбороа и Вестминстера. У Freemasons' Tavern, Грејт Квин Стрит, Лондон, увече 26. октобра 1863, представници неколико фудбалских клубова из метрополске области Лондона састали су се на оснивачком састанку Фудбалске асоцијације (ФА). Циљ асоцијације био је да успостави јединствен кодекс и регулише играње игре међу својим члановима. Након првог састанка, јавне школе су позване да се придруже асоцијацији. Све су одбиле, осим Чартерхауса и Апингама. Укупно је одржано шест састанака ФА између октобра и децембра 1863. Након трећег састанка, објављен је нацрт скупа правила. Међутим, на почетку четвртог састанка, пажња је скренута на недавно објављена Кембриџка правила из 1863. Кембриџка правила су се разликовала од нацрта правила ФА у две значајне области; наиме, трчање са (ношење) лоптом и хекинг (шутирање противничких играча у цеванице). Два спорна правила ФА су била следећа:

IX. Играч ће имати право да трчи са лоптом ка голу својих противника ако направи фер хватање, или ухвати лопту на првом одскоку; али у случају фер хватања, ако направи свој знак, неће трчати.
X. Ако било који играч трчи са лоптом ка голу својих противника, било који играч на супротној страни имаће слободу да га нападне, држи, саплете или шутне, или да му отме лопту, али ниједан играч не сме бити држан и шутнут у исто време.

На петом састанку предложено је да се ова два правила уклоне. Већина делегата је то подржала, али Ф. М. Кембел, представник из Блекхита и први благајник ФА, успротивио се. Рекао је: „хекинг је прави фудбал”. Међутим, предлог за забрану трчања са лоптом у руци и хекинга је усвојен, и Блекхит се повукао из ФА. Након последњег састанка 8. децембра, ФА је објавила „Правила игре”, први свеобухватан скуп правила за игру касније познату као фудбал. Термин „сокер”, у употреби од касног 19. века, потиче од скраћенице Универзитета у Оксфорду за „асоцијација”. Прва правила ФА и даље су садржала елементе који више нису део фудбала, али су и даље препознатљиви у другим играма (као што су аустралијски фудбал и рагби): на пример, играч је могао да направи фер хватање и затражи марк, што му је давало право на слободан ударац; и ако би играч додирнуо лопту иза гол-линије противника, његов тим је имао право на слободан ударац на гол, са 15 јарди (13,5 метара) испред гол-линије.

Северноамерички фудбалски кодекси

Главни чланци: Гридирон фудбал, Историја америчког фудбала и Историја канадског фудбала

Као и у Британији, до почетка 19. века, северноамеричке школе и универзитети играли су своје локалне игре, између тимова састављених од студената. На пример, студенти на колеџу Дартмут у Њу Хемпширу играли су игру под називом стари дивизијски фудбал, варијанту фудбала, већ 1820-их година. Оне су углавном остале игре у стилу „моб фудбала”, са огромним бројем играча који су покушавали да угурају лопту у гол, често на било који начин. Правила су била једноставна, а насиље и повреде уобичајени. Насиље у овим играма у стилу руље довело је до широко распрострањених протеста и одлуке да се оне напусте. Универзитет Јејл, под притиском града Њу Хејвена, забранио је играње свих облика фудбала 1860, док је Универзитет Харвард то учинио 1861. Уместо тога, развила су се два општа типа фудбала: „игре шутирања” и „игре трчања” (или „ношења”). Хибрид ова два, познат као „Бостонска игра”, играла је група позната као Онеида фудбалски клуб. Клуб, који неки историчари сматрају првим формалним фудбалским клубом у Сједињеним Државама, основали су 1862. године школски дечаци који су играли Бостонску игру на Бостон Комону. Игра се почела враћати на америчке универзитетске кампусе крајем 1860-их. Универзитети Јејл, Принстон (тада познат као Колеџ Њу Џерзија), Ратгерс и Браун сви су почели да играју „игре шутирања” у то време. Године 1867. Принстон је користио правила заснована на правилима енглеске Фудбалске асоцијације.

Тим Тајгерса из Хамилтона, око 1906. Основан 1869. као Хамилтон фудбалски клуб, на крају су се спојили са Хамилтон Флајинг Вајлдкетсима да би формирали Хамилтон Тајгер-Кетсе, тим који је и даље активан у Канадској фудбалској лиги.

У Канади, прва документована фудбалска утакмица била је тренинг утакмица одиграна 9. новембра 1861. на Универзитетском колеџу, Универзитет у Торонту (отприлике 400 јарди западно од Квинс Парка). Један од учесника у игри у којој су учествовали студенти Универзитета у Торонту био је (сер) Вилијам Малок, касније канцелар школе. Године 1864, на Тринити колеџу, Торонто, Ф. Барлоу Камберленд, Фредерик А. Бетуне и Кристофер Гвин, један од оснивача Милтона, Масачусетс, осмислили су правила заснована на рагбију. „Игра трчања”, која подсећа на рагби, тада је усвојена од стране Монтреалског фудбалског клуба у Канади 1868.

Универзитет Ратгерс (овде на слици 1882) одиграо је прву међуколегијску фудбалску утакмицу против Принстона 1869.

Дана 6. новембра 1869, Ратгерс се суочио са Принстоном у утакмици која се играла са округлом лоптом и, као и све ране игре, користила је импровизована правила. Обично се сматра првом утакмицом америчког међуколегијског фудбала.

Утакмица Харвард против Мекгила 1874. Сматра се првим рагби мечом одиграним у Сједињеним Државама.

Савремени северноамерички фудбал је израстао из утакмице између Универзитета Мекгил из Монтреала и Универзитета Харвард 1874. године. Током утакмице, два тима су се смењивала између правила заснованих на рагбију која је користио Мекгил и правила Бостонске игре која је користио Харвард. У року од неколико година, Харвард је и усвојио правила Мекгила и убедио друге америчке универзитетске тимове да учине исто. Дана 23. новембра 1876, представници Харварда, Јејла, Принстона и Колумбије састали су се на Конвенцији Масасоит у Спрингфилду, Масачусетс, договоривши се да усвоје већину правила Рагби фудбалске уније, са неким варијацијама. Године 1880, Јејлов тренер Волтер Камп, који је постао стални учесник на конвенцијама у кући Масасоит где су се правила расправљала и мењала, осмислио је неколико великих иновација. Кампове две најважније промене правила које су одвојиле америчку игру од рагбија биле су замена скарма са линија скримиџа и успостављање правила даун и дистанца. Амерички фудбал је, међутим, и даље остао насилан спорт где су судари често доводили до озбиљних повреда, а понекад и до смрти. Ово је довело америчког председника Теодора Рузвелта да одржи састанак са представницима фудбала са Харварда, Јејла и Принстона 9. октобра 1905, позивајући их да изврше драстичне промене. Једна промена правила уведена 1906, осмишљена да отвори игру и смањи повреде, била је увођење легалног додавања унапред. Иако је годинама била недовољно коришћена, ово се показало као једна од најважнијих промена правила у успостављању модерне игре. Током година, Канада је апсорбовала неке од развоја у америчком фудбалу у настојању да га разликује од игре оријентисане више на рагби. Године 1903, Рагби фудбалска унија Онтарија усвојила је Барнсајд правила, која су увела линија скримиџа и систем даун и дистанца из америчког фудбала, између осталог. Канадски фудбал је затим увео легално додавање унапред 1929. године. Амерички и канадски фудбал остају различити кодекси, што произилази из промена правила које је америчка страна границе усвојила, а канадска није.

Галски фудбал

Главни чланак: Историја галског фудбала

Свеирско фудбалско финале на Кроук Парку, 2004.

Средином 19. века, разне традиционалне фудбалске игре, које се заједнички називају каид, остале су популарне у Ирској, посебно у округу Кери. Један посматрач, отац В. Ферис, описао је два главна облика каида у овом периоду: „игра на терену” у којој је циљ био да се лопта провуче кроз голове у облику лука, формиране од грана два дрвета; и епска „крос-кантри игра” која је заузимала већину дневног светла у недељу када се играла, а побеђивао је тим који би однео лопту преко границе парохије. „Рвање”, „држање” противничких играча и ношење лопте били су дозвољени. До 1870-их, рагби и фудбал су почели да постају популарни у Ирској. Тринити колеџ у Даблину је био рано упориште рагбија. Правила енглеске ФА су се широко дистрибуирала. Традиционални облици каида почели су да уступају место „грубој и нередовној игри” која је дозвољавала саплитање. Није било озбиљног покушаја да се уједине и кодификују ирске варијанте фудбала, све до оснивања Галске атлетске асоцијације (ГАА) 1884. године. ГАА је настојала да промовише традиционалне ирске спортове, као што је херлинг, и да одбаци увезене игре попут рагбија и фудбала. Прва правила галског фудбала саставио је Морис Дејвин и објавио их у часопису United Ireland 7. фебруара 1887. Дејвинова правила су показала утицај игара као што је херлинг и жељу да се формализује изразито ирски кодекс фудбала. Главни пример ове диференцијације био је недостатак офсајд правила (атрибут који су дуги низ година делиле само друге ирске игре попут херлинга, и аустралијски фудбал).

Раскол у рагбију

За више информација погледајте: Историја рагби лиге

Енглеска карикатура из 1890-их која исмева поделу у рагбију која је довела до формирања рагби лиге. Карикатуре су свештеника Френка Маршала, жестоког противника плаћања играча, и Џејмса Милера, дугогодишњег Маршаловог противника. Натпис гласи: Маршал: „О, фуј, иди зли дечаче, не играм се са дечацима који не могу приуштити да узму слободан дан за фудбал било ког дана!” Милер: „Да, то си баш ти; ти би то тако направио да ниједан момак чији отац није милионер не би могао уопште да игра у заиста добром тиму. Што се мене тиче, не видим разлог зашто мушкарци који зарађују новац не би имали удела у његовом трошењу.”

Међународна рагби фудбалска федерација (ИРФБ) основана је 1886. године, али су се почели појављивати расцепи у кодексу. Професионализам је већ почео да се увлачи у различите фудбалске кодексе. У Енглеској, до 1890-их, дугогодишња забрана Рагби фудбалске уније за професионалне играче изазивала је регионалне тензије унутар рагбија, јер су многи играчи у северној Енглеској били из радничке класе и нису могли да приуште да узму слободно време за тренинге, путовања, играње и опоравак од повреда. То се није много разликовало од онога што се деценију раније догодило у фудбалу у северној Енглеској, али су власти у РФУ реаговале веома другачије, покушавајући да отуђе подршку радничке класе у северној Енглеској. Године 1895, након спора око плаћања играчу за изгубљено време, које је надокнађивало плате изгубљене услед играња рагбија, представници северних клубова састали су се у Хадерсфилду како би формирали Северну рагби фудбалску унију (НРФУ). Ново тело је у почетку дозвољавало само различите врсте надокнада плата играча. Међутим, у року од две године, играчи НРФУ могли су бити плаћени, али су морали имати посао изван спорта. Захтеви професионалне лиге диктирали су да рагби мора постати бољи „гледалачки” спорт. У року од неколико година, правила НРФУ почела су да се разилазе од правила РФУ, најзначајније укидањем аута. Након тога, рак је замењен „плеј-д-бол раком”, који је омогућавао такмичење два играча у раку — обарача код маркера и обореног играча. Молови су заустављани чим би носач лопте био задржан, и замењени су плеј-д-бол раком. Одвојена такмичења Ланкашира и Јоркшира у оквиру НРФУ спојила су се 1901. године, формирајући Северну рагби лигу, први пут да је име рагби лига званично коришћено у Енглеској. Временом, облик рагбија РФУ, који су играли клубови који су остали чланови националних федерација повезаних са ИРФБ, постао је познат као рагби јунион.

Глобализација фудбала

Главни чланак: Историја ФИФА

Потреба за јединственим телом које би надгледало фудбал постала је очигледна почетком 20. века, са све већом популарношћу међународних утакмица. Енглеска фудбалска асоцијација председавала је многим дискусијама о оснивању међународног тела, али се сматрало да не напредује. На крају је седам других европских земаља: Француска, Белгија, Данска, Холандија, Шпанија, Шведска и Швајцарска, основало међународну асоцијацију. Fédération Internationale de Football Association (ФИФА) основана је у Паризу 21. маја 1904. Њен први председник био је Робер Герен. Француско име и акроним су остали, чак и ван земаља француског говорног подручја.

Даље разилажење два рагби кодекса

Правила рагби лиге значајно су се разликовала од рагби јуниона 1906. године, смањењем броја играча са 15 на 13. Године 1907, професионални рагби тим са Новог Зеланда обишао је Аустралију и Британију, наишавши на ентузијастичан одзив, а професионалне рагби лиге су покренуте у Аустралији наредне године. Међутим, правила професионалних утакмица су се разликовала од земље до земље, па су били потребни преговори између различитих националних тела како би се утврдила тачна правила за сваки међународни меч. Ова ситуација је трајала до 1948. године, када је на иницијативу француске лиге, у Бордоу формирана Међународна рагби лига федерација (РЛИФ). Током друге половине 20. века, правила су се даље мењала. Године 1966, званичници рагби лиге позајмили су концепт даунова из америчког фудбала: тиму је било дозвољено да задржи посед лопте током четири обарања (рагби јунион задржава првобитно правило да играч који је оборен и спуштен на земљу мора одмах да пусти лопту). Максималан број обарања је касније повећан на шест (1971. године), а у рагби лиги то је постало познато као правило шест обарања'. Са појавом сталних професионалаца почетком 1990-их и последичним убрзањем игре, офсајд удаљеност од пет метара између два тима постала је 10 метара, а правило о замени је замењено разним правилима о измени, између осталих промена. Закони рагби јуниона су се такође мењали током 20. века, иако мање значајно од закона рагби лиге. Конкретно, голови из маркова су укинути, шутеви директно у тач изван линије од 22 метра су кажњавани, уведена су нова правила за одређивање ко има посед након неодлучног рака или мола, и подизање играча у ауту је легализовано. Године 1995, рагби јунион је постао „отворена” игра, односно она која је дозвољавала професионалне играче. Иако је првобитни спор између два кодекса сада нестао – и упркос чињеници да су званичници оба облика рагбија понекад помињали могућност поновног уједињења – правила оба кодекса и њихова култура су се толико разишли да је такав догађај мало вероватан у догледној будућности.

Употреба речи фудбал

За више информација погледајте: Фудбал (реч)

Реч фудбал, када се користи у вези са одређеном игром, може значити било коју од горе описаних. Због тога је дошло до много контроверзи око термина фудбал, првенствено зато што се користи на различите начине у различитим деловима свет енглеског говорног подручја. Најчешће се реч фудбал користи за означавање кодекса фудбала који се сматра доминантним у одређеном региону (што је у већини земаља фудбал). Дакле, у суштини, значење речи фудбал обично зависи од тога где се изговара.

Наслов са насловне стране The Sportsman (Лондон) од 25. новембра 1910, илуструјући наставак употребе речи „фудбал” која обухвата и фудбалску асоцијацију и рагби.

У Уједињеном Краљевству, Сједињеним Државама и Канади, један фудбалски кодекс је познат искључиво као фудбал, док други генерално захтевају квалификатор. На Новом Зеланду, фудбал се историјски односио на рагби јунион, али се у новије време може користити без квалификатора за означавање фудбала. Спорт који се подразумева под речју фудбал у Аустралији је или аустралијски фудбал или рагби лига, у зависности од локалне популарности (што се у великој мери поклапа са Бараси линијом). У франкофоном Квебеку, где је канадски фудбал популарнији, канадски кодекс је познат као le football, док је амерички фудбал познат као le football américain, а фудбал као le soccer. Од 45 националних ФИФА (Fédération Internationale de Football Association) чланица у којима је енглески званични или примарни језик, већина тренутно користи Football у званичним називима својих организација; ФИФА чланице у Канади и Сједињеним Државама користе Soccer у својим називима. Неколико ФИФА чланица се недавно „нормализовало” на коришћење Football, укључујући:

• Аустралијско управно тело за фудбал променило је своје име 2005. године са soccer на football.
• Управно тело Новог Зеланда преименовало се 2007. године, наводећи да се „међународна игра зове фудбал”.
• Самоа се променила из „Samoa Football (Soccer) Federation” у „Фудбалска федерација Самое” 2009. године.

Популарност

Мали фудбалски стадион у Хрватској

Неколико фудбалских кодекса су најпопуларнији тимски спортови на свету. Глобално, фудбал игра преко 250 милиона играча у преко 200 нација, и има највећу телевизијску публику у спорту, што га чини најпопуларнијим на свету. Амерички фудбал, са 1,1 милион средњошколски фудбал играча и скоро 70.000 колеџ фудбал играча, је најпопуларнији спорт у Сједињеним Државама, а годишња Супербоул утакмица чини девет од десет најгледанијих телевизијских преноса у историји америчке телевизије. НФЛ има највећу просечну посећеност (67.591) од било које професионалне спортске лиге на свету и има највећи приход од било које појединачне професионалне спортске лиге. Стога, најбољи фудбалери и играчи америчког фудбала су међу најплаћенији спортисти на свету. Аустралијски фудбал има највећу посећеност гледалаца од свих спортова у Аустралији. Слично томе, галски фудбал је најпопуларнији спорт у Ирској по посећености утакмица, а Свеирско фудбалско финале је најгледанији догађај спортске године у тој нацији. Рагби јунион је најпопуларнији спорт на Новом Зеланду, Самои, Тонги и Фиџију. Такође је најбрже растући спорт у САД, а колеџ рагби је најбрже растући колеџ спорт у тој земљи.

Преглед варијанти

Средњовековни фудбал	Кембричка правила (1848–1863)	Фудбал (1863–)	Футсал (1930–)
			Фудбал на песку (1992–)
			Параолимпијски
	Шефилдска правила (1857–1877)		Дворански
			Улични
	Рагби фудбал (1845–)	Бернсајд правила	Канадски фудбал (1861–)	Флег фудбал
		Рагби јунион са мањим изменама	Амерички фудбал (1869–)	У води (1967–), Дворански, Арена, Спринт, Флег, Тач, Улични, У колицима (1987–), XFL
		Рагби фудбалски савез (1871–)	Седам (1883–), Десет, Икс, Тач, Тег, Амерички флег, Мини, На песку, На снегу, Тамбо, У колицима, Под водом
			Рагби лига (1895–)	Девет
				Седам
				Тач фудбал, Тег, У колицима, Мод
	Рагби правила и друге игре енглеских јавних школа	Аустралијски (1859–)	Аустус, Рекреативни, Аускик, Самоанска правила, Метро, Муњевити, АФЛ Икс, Девет играча, Шутни-до-шутни	Фудбал по међународним правилима (1967–)
	Гелски фудбал (1885–), Женски гелски фудбал (1969–)

Савремене варијанте фудбала

Варијанте			Фудбалска асоцијација			Грирон				Рагби		Међународни и сродни
			Фудбал	На песку	Футсал	Амерички	Флег	Дворански	Канадски	Јунион	Лига	Аустралијски	Међународни	Гелски
Слика
Земља порекла			Енглеска	Бразил	Уругвај	Сједињене Државе			Канада	Енглеска		Аустралија	Компромисна правила између аустралијског и гелског кода	Ирска
Управно тело			FIFA			IFAF			Football Canada	World Rugby	IRL	AFL Commission	AFL и GAA	GAA
Терен	Облик		Правоугаони			Правоугаони		Заобљени правоугаоник	Правоугаони	Правоугаони		Овални	Правоугаони
	Укупна дужина		100—130 yd (91—119 m) 110—120 yd (100—110 m) (међународни)	35–37 метара	25–42 метра 38–42 метра (међународни)	120 yd (110 m)	70 yd (64 m) (стандардно, 5 на 5)	66 yd (60 m)	150 yd (140 m)	106–144 метра	112–122 метра	135–185 метара (професионални)	145 метара	130–145 метара
	Укупна ширина		50—100 yd (46—91 m) 70—80 yd (64—73 m) (међународни)	26–28 метара	16–25 метара 20–25 метара (међународни)	160 ft (49 m)	25 yd (23 m) (стандардно, 5 на 5)	28 yd (26 m)	65 yd (59 m)	68–70 метара	68 метара	110–155 метара (професионални)	90 метара	80–90 метара
	Подлога		трава, вештачка	песак	дрво, вештачка	трава, вештачка	чврста, песак	вештачка	трава, вештачка	трава, песак, глина, снег, вештачка	трава	трава
	Стативе	Облик	Правоугаони са мрежом			Виљушка	Нема	Велико H, са мрежама / Велико U (висеће)	Виљушка	Велико H		4 стативе	Велико H (доњи део са мрежом) + 2 стативе	Велико H (доњи део са мрежом)
		Ширина	8 yd (7,3 m)	5,5 метара	3 метра	222 in (5,6 m)		10 ft (3,0 m)	222 in (5,6 m)	5,6 метара	5,5 метара	2 гол стативе (6,4 м размак) + 2 behind стативе (6,4 м од сваке стране гол стативе)		6,5 метара
		Висина	8 ft (2,4 m)	2,2 метра	2 метра	10 ft (3,0 m) изнад земље		10 ft (3,0 m) изнад земље		3 метра изнад земље		Гол стативе: 6–15 метара Behind стативе: 3–10 метара	Гол стативе: 6 метара, пречка на 2,5 метара Behind стативе: 3 метра	7 метара, пречка на 2,5 метара, доњи део са мрежом 0,9 м дубине
Опрема	Лопта	Облик	Сфера			Лемон				Издужени сфероид		Издужени сфероид	Сфера
		Обим	27—28 in (69—71 cm)	68-70 центиметара	62-64 центиметара	2.775—285 in (7.050—720 cm) (дужински) × 2.075—2.125 in (5.270—5.400 cm) (попречни)	27—28 in (69—71 cm) (дужински) 20—21 in (51—53 cm) (попречни)		2.775—285 in (7.050—720 cm) (дужински) 2.075—21.375 in (5.270—54.290 cm) (попречни)	74 - 77 центиметара (елиптични) × 58 - 62 центиметара (кружни)		72 - 73 центиметра (елиптични) × 54.5 -55.5 центиметара (кружни)	68-70 центиметара
		Пречник	-	-	-	10.875—114.375 in (27.620—290.510 cm) (дужински)	11—115 in (28—292 cm) (дужински) 625—675 in (1.590—1.710 cm) (попречни)		10.875—114.375 in (27.620—290.510 cm) (дужински) 625—675 in (1.590—1.710 cm) (попречни)	28-30 центиметара (дужински)	-	-	-
		Тежина	14—16 oz (400—450 g)	400-440 грама		14—15 oz (400—430 g)				410 - 460 грама			480-500 грама
		Притисак	85—156 psi (590—1.080 kPa)	04—06 atm (410—610 kPa)	06—09 atm (610—910 kPa)	125—135 psi (860—930 kPa)				95—10 psi (655—69 kPa)		69 килопаскала	9—10 psi (62—69 kPa)
		Одскок			50-65 центиметара када се испусти са 2 метра								0.5222-0.576 e када се испусти са 1,8 метара
	Дрес	Не-заштитни	Мајица са рукавима, шортс, чарапе, обућа	Мајица са рукавима, шортс, без обуће	Мајица са рукавима, шортс, чарапе, обућа	Дрес, панталоне, чарапе	Дрес, шортс или панталоне, појасеви са заставицама	Дрес, панталоне, чарапе, обућа		Мајица, шортс, чарапе, обућа		Мајица без рукава, шортс, чарапе, обућа	Мајица са рукавима, шортс, чарапе, обућа
		Заштитна опрема	Костобрани	Нема	Костобрани	Кацига, штитници за кукове, колена, уста, рамена, бутине	Штитник за уста (препоручено)	Кацига, штитници за кукове, колена, уста, рамена, бутине		Опционо (кацига, постављена одећа, штитник за уста, костобрани, наочаре)				Штитник за уста
Играчи	Број		11	5		11	5	8	12	15	13	18	15
	Голман		Да			Не				Не		Не	Да
Време	Трајање		2 × 45 минута	3 × 12 минута	2 × 20 минута	4 × 15 минута	2 × 20 минута	4 × 15 минута		2 × 40 минута		4 × 20 минута	4 × 18 минута	2 × 35 минута
	Заустављање сата		Не	Да		Да				Да		Да		Не
Шутирање	Врсте шутева		Са земље, маказице, из места, дриблинг			Из места, пунт	Нема	Из места	Из места, пунт	Са земље, грабер, дроп, бомба, пунт, из места		Са земље, грабер, бомба, пунт		Са земље, грабер, бомба, дроп, пунт, маказице
	Почетни ударац		Да			Да		Да		Да		Не
Коришћење руку			Само голман, али сви код убацивања из аута		Само голман	Да				Да		Да
Додавање унапред			Да			Да				Не		Да
Правило офсајда			Да	Не		Да				Да		Не
Врсте обарања			Клизећи, стојећи			Спир, дампинг, телесно, обарање скочног зглоба, роњење, гурање, раменом, пресретање лопте, кокошије крило	Нема	Спир, дампинг, телесно, обарање скочног зглоба, роњење, гурање, раменом, пресретање лопте, кокошије крило		Дампинг, телесно, обарање скочног зглоба, роњење, блокирање шута		Дампинг, роњење, гурање, пресретање лопте, ометање, чување, гушење
Бодовање			Гол 1			Тачдаун 6, Филд гол 3, покушај 1 или 2, Сејфти 2	Тачдаун 6, покушај 1 или 2, сејфти 2, одбрамбени тачдаун на покушају 2	Тачдаун 6, Филд гол 3 или 4 (дроп кик), покушај 1 или 2, Сејфти 2, одбрамбени тачдаун на покушају 2, Руж 1, Дјус 2	Тачдаун 6, Филд гол 3, Конверт 1 или 2, Сејфти 2, Сингл 1	Есеј 5, Конверзија 2, Пенал 3, Дроп гол 3	Есеј 4, Конверзија 2, Пенал 2, Дроп гол 1 (2 поена ако се шутне са 40+ м)	Гол 6, behind 1	Гол 6, over 3, behind 1	Гол 3, over 1 (2 поена ако се шутне изван лука од 40 м)
Методе за решавање нерешеног резултата			Нокаут такмичења: продужеци, извођење пенала			Додатни периоди				Продужеци (нокаут такмичења)				Продужеци
Методе за почетак игре	Почетак		Почетни ударац			Почетни ударац (свако полувреме)	Скрам			Почетни ударац	Почетни ударац	Судија: подбацивање	Судија: централно подбацивање
	Након бодовања					Након тачдауна: скрам за покушај Након покушаја, филд гола или сејфтија: почетни ударац				Рестарт ударац		Гол: подбацивање Behind: убацивање	Гол: централно подбацивање Behind и over: голман убацује лопту у игру, из правоугаоника од 13 м	Ударац из гола
	Када лопта изађе изван граница		Аутови: убацивање из аута Гол-линије: гол-аут (одбрамбени тим), корнер (нападачки тим)	Аутови: убацивање из аута или убацивање ногом	Аутови: убацивање ногом	Скрам				Аут: лајнаут или брзо убацивање	Аутови: скрам	Слободан ударац или убацивање (судија)	Бочне линије: слободан ударац из руке са стране Крајње линије: слободан ударац (унутар правоугаоника од 13 м од стране одбрамбеног тима) или на најближој линији од 45 м (од стране нападачког тима)	Бочне линије: слободан ударац из руке са стране Крајње линије: Ударац из гола (одбрамбени тим), слободан ударац на најближој линији од 45 м (нападачки тим)
				Гол-линије: гол-клиренс (одбрамбени тим), корнер (нападачки тим)
	Након прекршаја		Слободан ударац, пенал							Скрам, казнени ударац		Слободан ударац	Слободан ударац, казнени ударац	Слободан ударац, убацивање, казнени ударац
Такмичења	Светско првенство нација		Да			Да		Не		Да		Да	Не (само Аустралија против Ирске)	Не
	Олимпијске игре		Да	Не	2018, 2026 (ОИ младих)	1932 (демонстрациони)	2028	Не		1900, 1908, 1920, 1924 (седам од 2016)	Не	1956 (демонстрациони)	Не
	Светске игре		Не			По позиву (2005. и 2017)	Да	Не		Седам (2001-2013)	Не	Не
	Професионалне лиге		Да			Да	Не	Да		Да		Да	Не	Не (строго аматерски)

Фудбал

Главни чланак: Варијанте фудбала

Утакмица дворанског фудбала на отвореном терену у Мексику. Судија је управо доделио слободан ударац црвеном тиму.

Улични фудбал, Венеција (1960)

Утакмица женског фудбала на песку на YBF 2010 на плажи Итери, Пори, Финска

Овим варијантама је заједничка забрана коришћења руку (за све играче осим голмана, иако играчи у пољу могу „убацити” лопту када изађе из игре), за разлику од других варијанти где је ношење или руковање лоптом дозвољено свим играчима.

• Фудбал, познат и као фудбал, сокер, фути и фути
• Варијанте за дворану/кошаркашки терен:
  • Фудбал пет на пет – игра за мање тимове, игра се по разним правилима укључујући:
    • Футсал – игра у дворани пет на пет коју одобрава ФИФА
    • Минивудбал – игра пет на пет у дворани која се игра у Источној и Западној Фландрији, где је изузетно популарна
    • Папи фут – игра пет на пет која се игра на отвореним кошаркашким теренима (са головима) у Средњој Америци.
  • Дворански фудбал – игра шест на шест у дворани; латиноамеричка варијанта (fútbol rápido, „брзи фудбал”) се често игра на отвореним теренима
  • Мастерс фудбал – игра шест на шест коју у Европи играју искусни професионалци (35 година и старији)
• Параолимпијски фудбал – модификована игра за спортисте са инвалидитетом. Укључује:
  • Фудбал 5 на 5 – за спортисте са оштећеним видом
  • Фудбал 7 на 7 – за спортисте са церебралном парализом
  • Фудбал за ампутирце – за спортисте са ампутацијама
  • Фудбал за глуве – за спортисте са оштећеним слухом
  • Фудбал у колицима са електромотором – за спортисте у електричним инвалидским колицима
• Фудбал на песку – варијанта прилагођена за игру на песку
• Улични фудбал – обухвата велики број неформалних варијанти
• Голман-играч – варијација у којој је улога голмана флексибилнија него иначе
• Краба фудбал – играчи стоје на рукама и ногама и крећу се на леђима док играју
• Фудбал у блату – игра која се игра на мочварном или тресавском терену
• Џоркибол
• Ходајући фудбал – играчима је ограничено кретање на ходање, како би се олакшало учешће старијим и мање покретним играчима
• Рашбол

Рагби

Рагби седам; Фиџи против Велса на Играма Комонвелта 2006. у Мелбурну

Грифинс РФК Котка, рагби јунион тим из Котке, Финска, игра на Турниру у рагбију 7 2013. године

Овим варијантама је заједничка могућност играча да носе лопту рукама и да је бацају саиграчима, за разлику од фудбала где је употреба руку током игре забрањена свима осим голману. Такође имају различите методе бодовања у зависности од тога да ли се лопта уноси у гол-простор или шутира изнад пречке. Углавном се деле на две породице: Рагби варијанте су познати по забрани додавања лопте рукама унапред.

• Рагби
  • Рагби јунион
    • Мини рагби – варијанта за децу.
    • Рагби седам и Рагби десет – варијанте за тимове смањене величине.
  • Рагби лига – често се назива једноставно „лига”, а обично је познат као „фудбал” или „фути” у аустралијским државама Нови Јужни Велс и Квинсленд.
    • Тач, безконтактни
    • Рагби лига седам и Рагби лига девет – варијанте за тимове смањене величине.
  • Рагби на песку – рагби који се игра на песку
  • Тач рагби – генерички назив за облике рагбија који не укључују обарања.
  • Таг рагби – безконтактна варијанта у којој се заставица причвршћена за играча уклања да би се означило обарање.

Кодови америчког фудбала (gridiron) деле историју са рагби кодовима, али дозвољавају нека додавања унапред.

• Амерички фудбал
  • Амерички фудбал – назива се „фудбал” у Сједињеним Државама и Канади, а „гридајрон” у Аустралији и на Новом Зеланду.
    • Амерички фудбал са девет играча, Амерички фудбал са осам играча, Амерички фудбал са шест играча – варијанте које углавном играју мање средње школе које немају довољно играча за пуне тимове.
    • Улични фудбал/фудбал у дворишту – игра се без опреме или званичних терена и са поједностављеним правилима
    • Флег фудбал – безконтактна варијанта у којој се заставица причвршћена за играча уклања да би се означило обарање.
    • Тач фудбал – варијанте без обарања
  • Канадски фудбал – назива се једноставно „фудбал” у Канади; „фудбал” у Канади може значити или канадски или амерички фудбал у зависности од контекста. Све варијанте наведене за амерички фудбал такође постоје и за канадски фудбал.
  • Дворански фудбал – дворанске варијанте, посебно арена фудбал
  • Амерички фудбал у колицима – варијанта прилагођена за игру спортиста са физичким инвалидитетом

Види још: Поређење рагби лиге и рагби јуниона, Поређење америчког фудбала и рагби лиге, Поређење америчког фудбала и рагби јуниона, Поређење канадског фудбала и рагби лиге, Поређење канадског фудбала и рагби јуниона, Поређење гелског фудбала и рагби јуниона, Поређење фудбала и рагби јуниона и Поређење америчког и канадског фудбала

Ирски и аустралијски

Тест утакмица фудбала по међународним правилима из серије међународних правила 2005. између Аустралије и Ирске на стадиону Телстра доум, Мелбурн, Аустралија

Овим варијантама је заједничко одсуство потпуног правила о офсајду и последична природа одбране човек на човека, забрана непрекидног ношења лопте (захтева периодично одбијање или соло (ударац прстима), у зависности од кода), ручно додавање ударањем или тапкањем лопте уместо бацања, систем бодовања са већим и мањим бројем поена и друге традиције.

• Аустралијски фудбал – званично познат као „аустралијски фудбал”, а неформално као „фудбал”, „фути” или „ози рулс”. У неким областима се назива „АФЛ”, по имену главне организационе структуре и такмичења
  • Оскик – верзија аустралијског фудбала коју је осмислио АФЛ за малу децу
  • Метро фути (или Метро рулс фути) – модификована верзија коју је осмислила УСАФЛ, за употребу на теренима за амерички фудбал у северноамеричким градовима (који често немају довољно велике терене за конвенционалне утакмице аустралијских правила)
  • Кик-ту-кик – неформалне верзије игре
  • Фути 9 на 9 – отворенија, тркачка варијанта аустралијског фудбала, која захтева укупно 18 играча и пропорционално мањи терен за игру (укључује контактне и безконтактне варијанте)
  • Рек фути – „Рекреациони фудбал”, модификована безконтактна варијација аустралијског фудбала, коју је креирао АФЛ, а која замењује обарања таговима
  • Тач ауси рулс – варијанта аустралијског фудбала без обарања која се игра само у Уједињеном Краљевству
  • Самоанска правила – локализована верзија прилагођена условима на Самои, као што је употреба рагби терена
  • Мастерс аустралијски фудбал (познат и као Superules) – верзија са смањеним контактом уведена за такмичења ограничена на играче старије од 30 година
  • Женски аустралијски фудбал – женско такмичење које се игра са мањом лоптом и (понекад) смањеним контактом
• Гелски фудбал – игра се претежно у Ирској, а у иностранству га играју играчи ирског порекла или наслеђа. Обично се назива „фудбал”, „ГАА” или „гелски”
  • Женски гелски фудбал
• Фудбал по међународним правилима – компромисни код који се користи за међународне репрезентативне утакмице између АФЛ-а и ГАА за играче аустралијског фудбала и гелског фудбала

Види још: Поређење аустралијског фудбала и гелског фудбала

Новији и хибридни

• Пимпловање (одржавање у ваздуху) – уметност жонглирања фудбалском лоптом користећи стопала, колена, груди, рамена и главу.
  • Футбег – неколико варијација које користе малу врећицу са пасуљем или песком као лопту; заштићени термин хаки сак се понекад користи као генерички синоним.
  • Слободни стил у фудбалу – учесници се оцењују по забавној вредности и изражавању вештине.

Фудбал

• Тространи фудбал
• Трискелион

Рагби

• Форсбек

Хибридни

• Аустус – компромис између аустралијског фудбала и америчког фудбала, осмишљен у Мелбурну током Другог светског рата.
• Спидбол – комбинација америчког фудбала, фудбала и кошарке, осмишљена у Сједињеним Државама 1912. године.
• Универзални фудбал – хибрид аустралијског фудбала и рагби лиге, испробан у Сиднеју 1933. године.
• Волата – игра слична фудбалу и европском рукомету, коју је осмислио италијански фашистички вођа, Аугусто Турати, 1920-их година.
• Рагби у колицима – познат и као Murderball, осмишљен у Канади 1977. године. Заснован на хокеју на леду и кошарци, а не на рагбију.
• Подводни фудбал – игра се у базену, а лопта се може играти само под водом. Лопта се може носити као у рагбију.
• Ролер сокер, верзија фудбала која се игра на ролерима.

Удаљенији спортови:

• Циклобал – спорт сличан фудбалу који се игра на бициклима.
• Мотобал, мотоциклистички тимски спорт сличан фудбалу.
• Хокејашка игра бенди има правила делимично заснована на правилима фудбала и понекад се назива „зимски фудбал”.

Спортови без голова

• Игре са мрежом и зидом
  • Босабал – мешавина фудбала, одбојке и гимнастике; игра се на надувавање и трамполинама.
  • Тенис главом – мешавина фудбала и тениса.
  • Одбојка на песку ногом – мешавина фудбала и одбојке на песку; игра се на песку.

Иако сличан фудбалу и одбојци у неким аспектима, Сепак такрав има древно порекло и не може се сматрати хибридном игром. Текбол, међутим, који нека од својих правила и традиција црпи из Сепак такрав-а, такође има хибридне елементе.

• Остало
  • Футголф – голф који се игра шутирањем фудбалске лопте.
  • Кикбол – хибрид фудбала и бејзбола, осмишљен у Сједињеним Државама око 1942. године.

Историјске варијанте које се и даље играју

Средњовековни

• Калчо фиорентино – модерна обнова ренесансног фудбала из 16. века у Фиренци.
• Ла сул – модерна обнова француског средњовековног фудбала
• Лело бурти – грузијска традиционална фудбалска игра

Британија

• Хакси Худ, игра се на Богојављење у Хакси, Линколншир
• Игре на Покладни уторак
  • Scoring the Hales у Алнвику, Нортамберланд
  • Краљевски шроувтајд фудбал у Ешборну, Дербишир
  • Игра лоптом на Покладни уторак у Атерстону, Ворикшир
  • Церемонија фудбала на Покладни уторак пурбечких мермераша у селу Корф Касл у Дорсету
  • Бацање сребрне лопте у Сент Колумб Мејџор у Корнволу
  • Игра лоптом у Сеџфилду, округ Дарам
• У Шкотској Ба гејм („Игра лоптом”) је и даље популарна око Божића и Хогманеја у:
  • Дансу, Бервикшир
  • Скону, Пертшир
  • Керкволу на Оркнијским острвима

Британске школе

Играчи Хароу фудбала после утакмице у Школа Хароу (око 2005)

Игре које се и даље играју у британским јавним (приватним) школама:

• Итон филд гејм
• Итон вол гејм
• Рагби
• Хароу фудбал
• Винчестер колеџ фудбал

Стоне игре, видео-игре и друге рекреације

Засноване на фудбалу

• Дувани фудбал
• Стони фудбал са дугмићима – познат и као Futebol de Mesa, Jogo de Botões
• Фантази фудбал
• FIFA серијал видео-игара
• Лего фудбал
• Mario Strikers
• Фудбал са новчићима
• Pro Evolution Soccer
• Субутео
• Стони фудбал – познат и као фузбал, стони сокер, бејбифут, барски фудбал или гетоне

Засноване на америчком фудбалу

• Blood Bowl
• Фантази фудбал (амерички)
• Madden NFL
• Папирни фудбал

Засноване на аустралијском фудбалу

• АФЛ серијал видео-игара
  • Списак АФЛ видео-игара

Засноване на рагби лиги

• Australian Rugby League
• Серијал Rugby League програмера Sidhe
  • Rugby League 3

Види још

• Списак врста фудбала
• Списак играча који су прешли из једног фудбалског кода у други

Литература

• Bale, J. (2002). Sports Geography. Taylor & Francis. стр. 43. ISBN 978-0-419-25230-6. Архивирано из оригинала 27. 2. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2018.