Фурланија-Јулијска крајина

С Википедије, слободне енциклопедије
Фурланија-Јулијска крајина
Friuli-Venezia Giulia  (италијански)
Friûl-Vignesie Julie  (фурлански)
Furlanija-Julijska krajina  (словеначки)
Friaul-Julisch Venetien  (немачки)
Friul-Venèxia Jułia  (венецијански)
Положај Фурланије-Јулијске крајине
Држава Италија
Админ. центарТрст
Службени језикфурлански, словеначки, немачки, венецијански, Италијански
ПредседникРенцо Тондо
Површина7.845 km2
 — број ст.1.207.087
 — густина ст.153,87 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Аутономна регија Фурланија-Јулијска крајина (итал. Friuli-Venezia Giulia, фурл. Friûl-Vignesie Julie, словен. Furlanija-Julijska krajina, нем. Friaul-Julisch Venetien) је једна од 20 покрајина Италије и једна од 5 аутономних области са специјалним статусом. Главни град покрајине је град Трст, а други по величини и значају Удине.

Покрајина Фурланија-Јулијска крајина спада у оне саобраћајно важне области Европе, где се Апенинско полуострво везује за источну и средњу Европу. Ту су и веома јасно изражени и утицаји са Севера и Истока, који овом делу Италије дају низ посебности.

Положај[уреди | уреди извор]

Фурланија-Јулијска крајина је крајње североисточнија покрајина Италије, гранична ка Словенији на истоку и ка Аустрији на северу. Са западу се налази италијанска покрајина Венето, а јужно се Јадранско море.

Као што постоји у називу покрајина се састоји из две историјске области:

Природне одлике[уреди | уреди извор]

Површина покрајине је 7.856 km² и по овоме је Фурланија-Јулијска крајина једна од најмањих италијанских покрајина.

Рељеф[уреди | уреди извор]

У оквиру Фурланије-Јулијске крајине разликује се неколико природних целина у правцу југ - север. Јужни део је равничарско подручје уз северну обалу Јадранског мора. То је крајње источни део Падске низије. Овај део заузима 38% површине покрајине и ту се гаје жита и поврће. Средња целина је брежуљкасто-брдска са виноградима и воћњацима. Овај део заузима 19% површине покрајине. Северни део је планински у оквиру система Алпа са низ густо насељених долина. Сасвим мали део на истоку је у систему Динарида са израженим крашким облицима рељефа. Овај део заузима 43% површине покрајине. То је сточарско подручје, једино су у долинама су развијене остале културе.

Клима[уреди | уреди извор]

Клима у покрајини Фурланија-Јулијска крајина је измењено средоземна клима са значајних утицајем са континеталног Севера. Стога су зиме оштрије, а лета блажа него у другим деловима Италије. Овај судар клима очитава се и у веома јаким ветровима.

Воде[уреди | уреди извор]

Јужна граница покрајине је северна обала Јадранског мора, која је овде доста мочварна и тешко приступачна. Главне реке су меридијанског правца и теку са Алпа ка Јадранском мору. Најважнија и средишње постављена река је Таљаменто, а на истоку се налази доњи део тока Соче. Реке имају значајан пад и нове велике наплавине у доњи део свог слива.

Управна подела[уреди | уреди извор]

Фурланија-Јулијска крајина - окрузи

Фурланија-Јулијска крајина је подијељена у 4 округа, одн. провинције са истоименим градовима као управним средиштима:

Становништво[уреди | уреди извор]

Данас Фурланија-Јулијска крајина има око 1,2 милиона становника. Последњих стотинак година број становника се готово није променио чему је вероватно главни узрок био периферан положај покрајине у оквиру државе.

Густина Насељености је око 160 ст./км², што је мање од државног просека (200 ст./км²). Равничарски део покрајине је знатно гушће насељен него северно, алпско подручје. Посебно је област Трста густо насељена.

Етничка слика покрајине је значајно другачија него у случају других италијанских покрајина. Тако у покрајини доминира италијанско становништво, али са фријулским језиком као матерњим. У деловима до Словеније живи словеначка национална мањина, а у делу до Аустрије немачка. Утицај пограничног карактера покрајине огледа се и у великом уделу становништва са привременим боравком (6,7%).

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]