Пређи на садржај

Хрватска демократска заједница

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са ХДЗ)
Хрватска демократска заједница
СкраћеницаХДЗ
ПредседникАндреј Пленковић
ОснивачФрањо Туђман
Основана17. јун 1989.; пре 36 година (1989-06-17)
СедиштеТрг жртава фашизма 4, Загреб
Број чланова (2020)210.384[1]
Идеологијахрватски национализам
конзервативизам
хришћанска демократија
Политичка позицијадесни центар до деснице
Европско чланствоЕвропска народна странка
Међународно чланствоЦентристичко-демократска интернационала
Међународна демократска унија
Група Европског парламентаГрупа Европске народне странке
Боје  плава
Сабор
57 / 151
Европски парламент
6 / 12
Застава странке
Веб-сајт
hdz.hr

Хрватска демократска заједница (ХДЗ) је владајућа политичка странка у Хрватској. Председник странке је Андреј Пленковић, који је и тренутни председник Владе Хрватске. Једна је од две највеће странке у Хрватској, поред Социјалдемократске партије Хрватске (СДП).

Основана је 1989. године као хрватска националистичка странка. Дошла је на власт након првих вишестраначких избора у Хрватској 1990. под вођством Фрања Туђмана. Била је на власти током рата у Хрватској када је подржавала србофобију. Такође је присутна у Босни и Херцеговини преко Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Партија је из свога чланства избацила двоје бивших председника партије, који су такође били и премијери Хрватске, Ива Санадера и Јадранку Косор.

Политика

[уреди | уреди извор]

Иако је званично била странка десног центра, 90-их година је користила говор мржње, антисрпску, антикомунистичку и антијугословенску политику (чести изрази из тог времена били су „србокомунистички, југокомунистички, србочетнички, ..."). У таквој реторици често су се истицали поједини чланови, па и највише руководство странке. Такође, иако никад званично, делимично се амнестира усташки покрет, истичући жељу усташа за стварањем независне државе, а при томе се није помињала њихова издаја земље фашистичким снагама, као ни њихови злочини. Таквом се реториком покушавало добити симпатије дијаспоре.

Таква политика, која је почела готово од првог дана од доласка на власт у Хрватској 1990, настављена је и током рата, све до губитка власти 2000. године. Такође, тај период 90-их обележио је и период стварања тајкуна верних ХДЗ-овој власти, којима је омогућена пљачка хрватских предузећа за време приватизације.

Губитком власти почетком 2000. године и доласком Иве Санадера на врх странке почела је трансформација националистичке странке у модерну демохришћанску странку десног центра. Иако је и сам Иво Санадер још 2001. године организовао митинге по Хрватској (најпознатији је онај у Сплиту)[тражи се извор] на којима је отворено позивао народ на побуну због сарадње коалицијске власти са хашким судом на процесуирању ратних злочина на хрватској страни, доласком на власт 2003. године потпуно мења ставове и званичну политику.

Остварује пуну сарадњу са хашким судом, оптужене ратне злочинце избацује из странке, успоставља коалицију са Самосталном демократском српском странком, која се наставља и након победе на изборима 2007. године.

Странка је са својим партнерима ХСС-ом и ХСЛС-ом на локалним изборима 2009. године освојила власт у 13 жупанија и 69 градова. Тренутно има десет жупана.[2] Има 57 градоначелника у градовима и 232 начелника у општинама. Странка с партнерима има већину у 14 жупанијских скупштина.

Против Странке, као правне особе, је отворена истрага УСКОК-а 25. новембра 2011. године у којој се Странка терети за проневеру 30 милиона куна.[3] Николико дана касније Странци је блокирана имовина.[4][5]

Председници партије

[уреди | уреди извор]
  1. Фрањо Туђман (17. јун 1989. — 10. децембар 1999)
  2. Владимир Шекс, (в.д.[6]) (5. јануар 2000. — 30. април 2000)
  3. Иво Санадер (30. април 2000. — 4. јул 2009)
  4. Јадранка Косор (4. јул 2009. — 20. мај 2012)
  5. Томислав Карамарко (21. мај 2012. — до 21. јуна 2016)
  6. Андреј Пленковић (17. јули 2016. — до данас)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Službeni rezultati unutarstranačkih izbora: Andrej Plenković osvojio je 78.6%, a Miro Kovač 21.4%”. hdz.hr (на језику: хрватски). 17. 7. 2016. 
  2. ^ ХДЗ: Добро смо прошли, али Шуице су се заситили Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (7. јун 2009), Јутарњи лист
  3. ^ „HDZ JE POD ISTRAGOM: Sanader, Jarnjak, Maček i Pavošević na listi sumnjivih — Jutarnji.hr”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2011. г. Приступљено 29. 4. 2013. 
  4. ^ „Novi udarac vladajućoj stranci: Županijski sud na zahtjev DORH-a blokirao imovinu HDZ-a — Jutarnji.hr”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2011. г. Приступљено 29. 4. 2013. 
  5. ^ „HDZ-u blokirana imovina do okončanja istrage o crnim fondovima — Vijesti.net — Index.hr”. Приступљено 29. 4. 2013. 
  6. ^ Изабран на Главном одбору ХДЗ-а као вршилац дужности

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хрватска_демократска_заједница&oldid=30573700”