Хабилитација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Хабилитација је квалификација или процес стицања квалификације професора за наставу из одређеног предмета на универзитету. Услов за хабилитацију је поседовање докторске титуле и одређеног практичног предавачког или истраживачког искуства из наведене области и често захтева и писање и јавну одбрану одређеног рада (тезе), чиме се стиче „право да се подучава” (лат. Вениа легенди). Право на подучавање може се стећи и без хабилитације само ако високо универзитетско тело или одговарајуће министарство процени да кандидат има релевантне квалификације, али се оно ретко спроводи у пракси. У социјалном раду хабилитација је практична оријентација која оснажује клијента у процесу решавања проблема кроз образовање, развој вештина и нових или до тада недоступних или неискоришћених ресурса.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића Речник социјалног рада уз одобрење аутора.