Хаваји (архипелаг)

Координате: 21° N 157° W / 21° С; 157° З / 21; -157
С Википедије, слободне енциклопедије
Хавајска острва
Mokupuni o Hawai‘i
Географија
Локацијасеверни Пасифик
Укупно острва137
Површина16.636 km2
Највиши врхМауна Кеа (4205 m)
Администрација
ДржаваХаваји
Демографија
Становништво1360301  (2010)
Густина ст.81,77 стан./km2

Хавајска острва (хав. Mokupuni o Hawai‘i) чине архипелаг од осам главних острва, неколико атола и великог броја мањих хридова у северном Пацифику. Острва се протежу око 2400 километара, од Великог острва на југу до атола Куре на северу.

Раније је ова група острва међу Европљанима и Американцима била позната под називом Сендвичка острва. То име је доделио морепловац Џејмс Кук у част тадашњег првог лорда Адмиралитета Џона Монтагуа, четвртог грофа од Сендвича. Данашњи назив датира из 1840. и потиче од имена највећег острва — Хавајског острва.

Група острва, иако политички гледано представља део САД, географски не припада Северној Америци, као ни било ком другом континенту. Држава Хаваји заузима скоро читав архипелаг, с изузетком острва Мидвеј (који такође припада Сједињеним Државама).

Хавајска острва су око три хиљаде километара удаљена од најбижег континента — Северне Америке.[1]

Острва[уреди | уреди извор]

Капетан Џејмс Кук открио је острва 18. јануара 1778.[2] Назвао их је „Сендвичка острва” у спомен на Џона Монтагуа, четвртог грофа од Сендвича, који је био Куков покровитељ.[3] Ово име је коришћено све до 1840-их, када се локалном називу „Хаваји” почела давати предност.[4]

Укупна површина Хавајских острва износи 16.636,5 km². Изузев атола Мидвеј, острва административно припадају Хавајима — педесетој држави САД.[5]

Главна острва[уреди | уреди извор]

Хавајска острва, поглед из свемира.[6]
НАСА-ин сателитски снимак Хавајских острва.

Осам главних острва Хаваја (који се такође називају и Хавајска острва приветрине) предсављено је у доњој табели. Сва острва, осим Кахоолава, јесу насељена.[7]

Острво Површина Популација
(2010)
Густина насељености Највиша тачка Надморска висина Старост (Ma)[8] Положај
Хаваји[9] 1 10.432 km² 185.079 4 17,7407 стан/km² Мауна Кеа 1 4205 m 0,4 19° 34′ N 155° 30′ W / 19.567° С; 155.500° З / 19.567; -155.500 (Hawaii)
Мауи[10] 2 1883 km² 144.444 2 76,69 стан/km² Халеакала 2 3055 m 1,3—0,8 20° 48′ N 156° 20′ W / 20.800° С; 156.333° З / 20.800; -156.333 (Maui)
Оаху[11] 3 1545 km² 953.207 1 616,78 стан/km² Кала 5 1220 m 3,7—2,6 21° 28′ N 157° 59′ W / 21.467° С; 157.983° З / 21.467; -157.983 (Oahu)
Кауај[12] 4 1430 km² 66.921 3 46,78 стан/km² Каваикини 3 1598 m 5,1 22° 05′ N 159° 30′ W / 22.083° С; 159.500° З / 22.083; -159.500 (Kauai)
Молокај[13] 5 673,4 km² 7.345 5 10,91 стан/km² Камакоу 4 1512 m 1,9—1,8 21° 08′ N 157° 02′ W / 21.133° С; 157.033° З / 21.133; -157.033 (Molokai)
Ланај[14] 6 363,9 km² 3.135 6 8,62 стан/km² Ланаихале 6 1026 m 1,3 20° 50′ N 156° 56′ W / 20.833° С; 156.933° З / 20.833; -156.933 (Lanai)
Ниихау[15] 7 180 km² 170 7 0,94 стан/km² Паниау 8 381 m 4,9 21° 54′ N 160° 10′ W / 21.900° С; 160.167° З / 21.900; -160.167 (Niihau)
Кахоолаве[16] 8 115,5 km² 0 8 0 стан/km² Пуу Моаулануи 7 452 m 1 20° 33′ N 156° 36′ W / 20.550° С; 156.600° З / 20.550; -156.600 (Kahoolawe)

Мања острва, атоли, гребени, хридови[уреди | уреди извор]

Сва острва која се налазе западно од Ниихауа су ненасељена. Мања острва, атоли и гребени која чине Северозападна хавајска острва (која се такође називају и Хавајска острва заветрине) јесу:

  • Нихоа
  • Некер
  • Френч Фригат Шоулс
  • Гарднер Пинаклс
  • Маро Риф
  • Лајсан
  • Лисјански
  • Перл и Хермес
  • Мидвеј
  • Куре

Укључујући и мања острва, држава Хаваји броји укупно 137 острва.[17]

Геологија[уреди | уреди извор]

Ерупције са жаришта на Хавајима оставиле су траг подводних планина широм Пацифика током милиона година, названих Хавајски гребен.

Овај ланац острва, или архипелаг, развио се како се Пацифичка плоча полако померала ка северозападу преко жаришта у Земљином омотачу брзином од приближно 32 mi (51 km) на милион година. Стога је југоисточно острво вулкански активно, док су острва на северозападном крају архипелага старија и типично мања, због дуже изложености ерозији. Старост архипелага је процењена коришћењем метода датирања калијум-аргона.[18] Из ове студије и других,[19][20] процењује се да је најсеверозападније острво, атол Куре, најстарије са отприлике 28 милиона година (Ма); док је најјугоисточније острво, Хаваји, око 0,4 Ма (400.000 година) старо. Једини активни вулканизам у последњих 200 година био је на југоисточном острву, Хавајима, и на потопљеном, али растућем вулкану на крајњем југоистоку, Камажехуаканалоа (раније Лоʻихи). Хавајска вулканска опсерваторија агенције USGS документује недавну вулканску активност и пружа слике и тумачења вулканизма. Килауеа је еруптирала скоро непрекидно од 1983. када је престала августа 2018.

Хавајско острво (Велико острво) је највеће и најмлађе острво у ланцу, изграђено од пет вулкана. Мауна Лоа, који заузима више од половине Великог острва, највећи је штитни вулкан на Земљи. Мерење од нивоа мора до врха је више од 2,5 mi (4 km), од нивоа мора до морског дна око 3,1 mi (5 km).[21]

Земљотреси[уреди | уреди извор]

Хавајска острва имају много земљотреса, углавном узрокованих вулканском активношћу. Већину раног праћења земљотреса обавили су у Хилу мисионари Титус Коан, Сара Џ. Лајман и њена породица. Између 1833. и 1896. године пријављено је отприлике 4 или 5 земљотреса годишње.[22]

Хаваји су чинили 7,3% пријављених земљотреса у Сједињеним Државама магнитуде 3,5 или више од 1974. до 2003. године, са укупно 1533 земљотреса. Хаваји су рангирани као трећа држава по броју земљотреса у овом временском периоду, после Аљаске и Калифорније.[23]

Дана 15. октобра 2006, догодио се земљотрес јачине 6,7 степени Рихтерове скале код северозападне обале острва Хаваји, у близини области Кона на великом острву. Након првог земљотреса отприлике пет минута касније уследио је накнадни потрес јачине 5,7 степени. На већем делу Великог острва пријављена је мања до умерена штета. Неколико главних путева постало је непроходно због одрона камења, а ефекти су се осетили далеко, чак и до Хонолулуа, Оахуа, скоро 150 mi (240 km) од епицентра. Нестанак струје трајао је од неколико сати до неколико дана. Пукло је неколико водовода. Нема података о смртним случајевима или повредама опасним по живот.

Цунамији[уреди | уреди извор]

Последице Чилеанског цунамија 1960. године у Хилу на Хавајима, где је у цунамију погинула 61 особа, а 282 су тешко повређене. Таласи су достизали висину од 35 ft (11 m).

Хавајска острва су подложна цунамију, великим таласима који ударају о обалу. Цунамије најчешће изазивају земљотреси негде у Пацифику. Таласи произведени земљотресима путују брзином од 600–800 km/h и могу да утичу на приобалне регионе удаљене хиљадама миља (километара).

Цунами као резултат земљотреса у Јапану погодио је острва 11. марта 2011. Био је релативно мали, али су локални званичници наредили евакуацију у припреми за могући велики догађај. Цунами је проузроковао штету од око 30,1 милиона долара.[24]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Macdonald, Abbott, and Peterson, 1984
  2. ^ Rayson, Ann; Bauer, Helen (1997). Hawaii: The Pacific State. Bess Press. стр. 26. ISBN 1573060968. 
  3. ^ James Cook]] and James King (1784). A Voyage to the Pacific Ocean: Undertaken, by the Command of His Majesty, for Making Discoveries in the Northern Hemisphere, to Determine the Position and Extent of the West Side of North America, Its Distance from Asia, and the Practicability of a Northern Passage to Europe: Performed Under the Direction of Captains Cook, Clerke, and Gore, in His Majesty's Ships the Resolution and Discovery, in the Years 1776, 1777, 1778, 1779, and 1780. 2. Nicol and Cadell, London. стр. 222. 
  4. ^ Clement, Russell. „From Cook to the 1840 Constitution: The Name Change from Sandwich to Hawaiian Islands” (PDF). University of Hawai'i at Manoa Hamilton Library. Приступљено 25. 5. 2020. 
  5. ^ „Guide to State and Local Census Geography – Hawaii” (PDF). Washington, DC: United States Census Bureau. 9. 9. 2013. стр. 1—2. Приступљено 25. 5. 2020. 
  6. ^ „Hawaii : Image of the Day”. nasa.gov. 29. 1. 2014. Приступљено 26. 5. 2020. 
  7. ^ „Hawaii Population 2016 (Demographics, Maps, Graphs)”. worldpopulationreview.com. Приступљено 25. 5. 2020. 
  8. ^ Blay, Chuck, and Siemers, Robert. Kauai‘’s Geologic History: A Simplified Guide. Kaua‘i: TEOK Investigations. 2004. ISBN 9780974472300.. (Cited in „Hawaiian Encyclopedia : The Islands”. Приступљено 25. 5. 2020. )
  9. ^ Island of Hawaiʻi на сајту GNIS (језик: енглески)
  10. ^ Maui Island на сајту GNIS (језик: енглески)
  11. ^ Oʻahu Island на сајту GNIS (језик: енглески)
  12. ^ Kauaʻi Island на сајту GNIS (језик: енглески)
  13. ^ Molokaʻi Island на сајту GNIS (језик: енглески)
  14. ^ Lānaʻi Island на сајту GNIS (језик: енглески)
  15. ^ Niʻihau Island на сајту GNIS (језик: енглески)
  16. ^ Kahoʻolawe Island на сајту GNIS (језик: енглески)
  17. ^ „Hawai'i Facts & Figures” (PDF). state web site. State of Hawaii Dept. of Business, Economic Development & Tourism. децембар 2009. Архивирано из оригинала 22. 10. 2008. г. Приступљено 23. 5. 2010. 
  18. ^ „Tectonics, geochronology, and origin of the Hawaiian-Emperor Volcanic Chain” (PDF). The Geology of North America, Volume N: The Eastern Pacific Ocean and Hawaii. The Geology Society of America. 1989. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-06-11. г. Приступљено 2011-01-17. 
  19. ^ McDougall, IAN; Swanson, D. A. (1972). „Potassium-Argon Ages of Lavas from the Hawi and Pololu Volcanic Series, Kohala Volcano, Hawaii”. Geological Society of America Bulletin. Geology Society of American Bulletin. 83 (12): 3731—3738. Bibcode:1972GSAB...83.3731M. doi:10.1130/0016-7606(1972)83[3731:PAOLFT]2.0.CO;2. Приступљено 2011-01-17. 
  20. ^ Clague, David A.; Dalrymple, G. Brent; Moberly, Ralph (1975). „Petrography and K-Ar Ages of Dredged Volcanic Rocks from the Western Hawaiian Ridge and the Southern Emperor Seamount Chain”. Geological Society of America Bulletin. Geology Society of America Bulletin. 86 (7): 991—998. Bibcode:1975GSAB...86..991C. ISSN 0016-7606. doi:10.1130/0016-7606(1975)86<991:PAKAOD>2.0.CO;2. Приступљено 2011-01-17. 
  21. ^ „Mauna Loa Earth's Largest Volcano”. Hawaiian Volcano Observatory web site. USGS. фебруар 2006. Архивирано из оригинала 17. 11. 2014. г. Приступљено 2009-12-09. 
  22. ^ „Hawaii Earthquake History”. Earthquake Hazards Program. United States Geological Survey. 1972. Архивирано из оригинала 2009-04-19. г. Приступљено 2009-12-09. 
  23. ^ „Top Earthquake States”. Earthquake Hazards Program. United States Geological Survey. 2003. Архивирано из оригинала 2009-08-31. г. Приступљено 2009-12-09. 
  24. ^ Trusdell, Frank A.; Chadderton, Amy; Hinchliffe, Graham; Hara, Andrew; Patenge, Brent; Weber, Tom (2012-11-15). „Tohoku-Oki Earthquake Tsunami Runup and Inundation Data for Sites Around the Island of Hawai'i” (PDF). USGS. стр. 3—4. Приступљено 2016-10-11. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]