Хагиографија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Хагиографија или житије (стсл. житьѥ - живот) је књижевна врста која описује живот светаца. Реч хагиографија долази из грчких речи Агиос (ἅγιος, „свети“ или „светица") и граф (γραφή, „писање"). Хришћанске хагиографије се усредсређују на живот, а нарочито чуда мушкараца и жена које су хришћанске цркве канонизовале. Оне описују најпре њихов световни живот, потом како су се замонашили, те њихов монашки живот, чуда која су чинили, смрт и посвећење. Ова књижевна врста је такође понекад коришћена и као црквена и политичка пропаганда.[1] Најпознатије српске хагиографије су Житије Светог Симеона које је написао Свети Сава, затим Житије Светога Саве од Доментијана и истоимено дело од Теодосија.[2]

И друге религије, попут будизма и ислама такође имају хагиографске текстове о свецима.

Референце[уреди]

  1. ^ Propaganda in Hagiography, Приступљено 29. 4. 2013.
  2. ^ „Hagiografije i apokrifi”. Srpski jezik. Приступљено 20. 1. 2019. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]