Хаићански креолски језик
Изглед
хаићански креолски | |
---|---|
kreyòl ayisyen | |
Изговор | kɣejɔl ajisjɛ̃ |
Говори се у | Хаити |
Етничка припадност | Хаићани [en] |
Број говорника | 9,6 милиона (2007)[1] |
креолски
| |
латиница (хаићански креолски алфабет [en]) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Хаити |
Признати мањински језик у | |
Регулише | Академија хаићанског креолског [en] |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | ht |
ISO 639-2 | hat |
ISO 639-3 | hat |
Глотолог | hait1244 (хаићански)[3] |
Лингосфера | 51-AAC-cb |
IETF | ht |
Области где се хаићански креолски говори |
Хаићански креолски (хаићански креолски француски или хаићански; хк. kreyòl ayisyen, фр. créole haïtien) је креолски језик који се темељи на француском језику и који говори 10-12 милиона људи широм света, а то је уједно и једини језик већине Хаићана.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Mikael Parkvall, "Världens 100 största språk 2007" (The World's 100 Largest Languages in 2007), in Nationalencyklopedin
- ^ а б „Exploring the Possibilities for the Emergence of a Single and Global Native Language” (на језику: енглески).
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „хаићански”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
Литература
[уреди | уреди извор]- Anglade, Pierre (1998). Inventaire Étymologique des Termes Créoles des Caraibes d'origine Africaine (на језику: француски). Editions L'Harmattan. ISBN 9782296352582.
- DeGraff, Michel (2001). „Morphology in Creole genesis: Linguistics and ideology” (PDF). Ур.: Kenstowicz, Michael. Ken Hale: A life in language. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. стр. 52—121. ISBN 978-0-262-61160-2. LCCN 00-061644. OCLC 44702224. Архивирано (PDF) из оригинала 29. 7. 2015. г.
- Lang, George (2004). „A Primer of Haitian Literature in Kreyòl ”. Research in African Literatures. 35 (2): 128—140. ISSN 1527-2044. JSTOR 3821349. doi:10.1353/ral.2004.0046.