Халдеја

Из Википедије, слободне енциклопедије

Халдеја (грч. Χαλδαία, акад. māt Kaldu, хебр. כשדים, арап. كلدان),[1][2] је хеленистички назив за дио Вавилоније, смјештен око некадашњег сумерског града Ура који је постао независно краљевство под влашћу народа званог Халдејци. То је краљевство ратовало са страним династијама које су владале јужном Месопотамијом, углавном Акађанима и Вавилонцима. За вријеме владавине Хамурабија је потпало под вавилонску власт, али је сачувало властити идентитет.

Халдејски владари су с временом почели стицати све већу власт и утицај над Вавилонијом, тако да се у античко доба израз Халдеја важио као синоним за Вавилонију. Прије тога је неколико Халдејаца накратко успјело постати краљевима Вавилона, али је тек 625. п. н. е. халдејски принц по имену Набопаласар успио трајно освојити власт у Вавилонији и основати тзв. Халдејску династију, односно државу која се назива Халдејско краљевство.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Референце[уреди]

  1. Клаудије Птолемеј 5.19
  2. Myers, Allen C. (1987). „Chaldea”. The Eerdmans Bible Dictionary. Wm. B. Eerdmans. ISBN 0-8028-2402-1. 

Спољашње везе[уреди]