Халиме-султанија (ћерка Мехмета III)
| Халиме-султанија | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1590 |
| Место рођења | Маниса, Османско царство |
| Датум смрти | након 1623 |
| Место смрти | Истанбул, Османско царство |
| Гроб | Аја Софија |
| Породица | |
| Супружник | Кара Давут-паша (в. 1606 — с. 1623) |
| Потомство | Сулејман-бег |
| Родитељи | Мехмед III Халиме |
| султанија Османског царства | |
Халиме-султанија (тур. Halime Sultan; 1590, Маниса) је била млађа ћерка Мехмеда III и султаније Халиме, која је именована у част њене мајке.
Идентитет
[уреди | уреди извор]Име ове султаније је дуго било непознато, међутим списак неудатих султанија из 1032. године по хиџри (1622/1623) открива да је једна од њих била Халиме-султанија, ћерка султана Мехмета[1]. Како је познато да је у овом периоду Халиме-султанија била удовица Кара Давут-паше, то јасно одаје да је она била његова суруга.
Добила је име у част своје мајке.
Брак
[уреди | уреди извор]Верена је новембра 1604. године за Кара Давут-пашу, који је био намесник Румелије. Брак је склопљен тек 1606. године[2].
За време прве владавине свог брата Мустафе бавила се државним пословима заједно са својом мајком и њеним супругом, који је био Капудан-паша. Међутим, 26. фебруара 1618. султан Мустафа је свргнут са престола.
У мају 1622. године, Халиме-султанија је са својом мајком Халиме и супругом одиграла важну улогу у текућим политичким превирањима. Заједно са супругом Давуд-пашом радила је на побуњеницима да на престо врате њеног брата султана Мустафу, који је био изолован у харему.
Након неког времена, причало се да су она и њен супруг Давут планирали да на престо поставе њиховог сина, јер је Мустафа имао менталних сметњи[3].
Када је Давуд-паша заточен у тамници јануара 1623. године због убиства султана Османа, Халиме-султанија је заједно са својим лојалистима и агама оданим њој покушала да га ослободи и побегне са њим. Како су били ухваћени, Давут је због покушаја бекства погубљен следећег дана.[4]
Из брака са Давут-пашом, Халиме-султанија је имала сина Сулејман-бега, који је умро 1687. године. Заступао је своју тетку Фахрихан-султанију у судским споровима и имао је три ћерке: Ајше, Афифе и Сафије[5].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Baki Tezcan, Searching for Osman: A Reassessment of the Deposition of the Ottoman Sultan Osman II (1618-1622), PhD thesis, Princeton University, 2001, ISBN 978-0-493-33076-1: "A privy purse register from 1622 gives the names of five unmarried princesses, who some may be daughters of Mehmed III: Umm-i Külsum, Hanzade, Halime, Fatma, and Akile.”
- ^ Sakaoğlu, Necdet (2008). Bu mülkün kadın sultanları: Vâlide sultanlar, hâtunlar, hasekiler, kadınefendiler, sultanefendiler. Oğlak Yayıncılık. стр. 280. ISBN 978-9-753-29623-6.
- ^ Encyclopedia of Islam / eds. M. Th. Houtsma, A. J. Wensinck, T. W. Arnold. — Brill Publishers, 1927. — P. 183.
- ^ Sakaoğlu, Necdet (1999), Bu Mülkün Sultanları, İstanbul: Oğlak ISBN 975-329-299-6 say.232
- ^ ...akdem vefât eden merhûm Davud Paşazâde Sultanzade Süleyman Bey’in sulbiye sagīre kızları Afife ve Âişe ve Safiye...
