Халуцинација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Халуцинација
August Natterer Meine Augen zur Zeit der Erscheinungen.jpg
Халуциније трансформисане у материјалну слику (August Natterer, 1868—1933)
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност Психијатрија
ICD-10 R44
ICD-9-CM 780.1
DiseasesDB 19769
Patient UK Халуцинација
MeSH D006212

Халуцинација је беспредметно опажање, привиђење, односно опажај који је произишао без одговарајуће објективне чулне стимулације. Најчешће су визуелне и акустичне халуцинације, мада се могу јавити и у осталим чулним модалитетима. [1]

Врсте[уреди]

Халуцинација кишног дана

Халуцинације могу бити многобројне. Деле се према врсти чула које поседује поремећај опажања.

Оптичка халуцинација[уреди]

Најчешће се јављају у стањима поремећене свести или високе фебрилности. Могу бити просте (искре, боје, светло, пламен) и сложене халуцинације, које су многобројне. Постоје следеће врсте сложених халуцинација:

  • Микарохалуцинације које представљају мале опажане предмете (бубе, мишеви, итд)
  • Макропсије које представљају опажање огромних предмета
  • Аутоскопске које представљају опажање сопствених уннутрашњих органа како шетају у слободном простору
  • Екстракампне које представљају опажање изван сопственог видног поља (иза леђа, кроз зид, итд)

Акустична[уреди]

Акустична халуцинација потиче од поремећаја опажања чула слуха. Могу бити у форми гласова.

  • Ехо мисли се појављује кад особа чује сопствене мисли.
  • Феномен крађе или одузимања манифестује се утиском да се може чути како неко други изговара све оно што ми помислимо.

Мирисна[уреди]

Манифестује се доживљајем врло непријатног мириса, а чести су симптоми темпоралне епилепсије.

Тактилна[уреди]

Тактилна халуцинација или халуцинација чула додира манифестује се осећајем додиривања разних предмета којих у реалној средини нема. Јављају се у виду пецкања, свраба, голицања, убода итд.

  • Ценестетичка халуцинација се јавља када се стиче осећај горе наведених симптома у унутрашњим органима.
  • Кинестетичка халуцинација се јавља када особа има осећај да јој се делови тела њишу или љуљају, пропадају и узлетају.

Узроци настанка[уреди]

У последњих неколико деценија, са развојем науке о мозгу, истраживачи су почели да откривају неке узроке који доводе до халуцинација, док су многи још увек мистерија.

Болести[уреди]

Уметник са схизофренијом

Конзумирање наркотика[уреди]

Конзумацијом неких врста психоактивних супстанци (наркотика) људски мозак може упасти у стање халуцинације. Неке дроге које могу довести до халуцинације:

  • ЛСД је један од најпотентнијих халуциногена и доводи до појаве врло јаких видних халуцинација.
  • ПЦП (фенилциклохексилпиперидин) узрокује стање слично шизофренији, халуцинације и осећај лебдења.
  • Хероин — ова дрога доводи до врло угодних осећаја. Искусни корисник већ минут—два након интравенозне инјекције осећа специфично узбуђење које неки упоређују с оргазмом.
  • Кокаин узрокује "напад" еуфорије који траје од 45 минута до два сата. Осим што је у повишеном расположењу, особа има осећај повећаних способности и постигнућа.

Конзумирање алкохола[уреди]

Алкохол као општепозната супстанца може довести чак и до неколико врста халуцинације. Халуцинације приликом конзумирања алкохола могу се јавити у неколико различитих стања посталкохолних синдрома:

  • Делириум тременс алцохолицум се обично јавља после прекида или знатне редукције конзумирања алкохола. Јављају се оптичке илузије и халуцинације најчешће застрашујућег карактера. Честе су зоопсије (болесник види змије, гуштере, бубе и сличне ситне животиње).
Особа у фази delirium tremensa

Лечење[уреди]

Узрок халуцинације се најчешће лако открива и његовим отклањањем или лечењем халуцинације престају. У овом процесу неопходна је стручна помоћ.

Лечење зависи од узрока и природе халуцинација. Ако је узрок халуцинације психоза, антипсихотици (неуролептици) могу да значајно помогну или елиминишу проблем. Ако су халуцинације условљене сензорним поремећајима или механичким проблемима унутар мозга (рецимо, раст тумора), потребни су другачији захвати, најчешће хируршки или радиолошки.

Третманом девијантног понашања се не може бавити само здравствени сектор, већ промене морају бити систематске − на нивоу породице, образовно-васпитног система, правосуђа… Велику улогу у процесу примарне превенције могу одиграти и медији избегавањем деструктивног форсирања негативних модела идентификације.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ W., Leo P. Chiu (1989). „Differential diagnosis and management of hallucinations” (PDF). Journal of the Hong Kong Medical Association. t 41 (3): 292—7. 

Литература[уреди]

  • Неуропсихијатрија за 3. разред медицинске школе, Јован Букељић
  • Johnson FH The Anatomy of Hallucinations. Chicago: Nelson-Hall Co. 1978. ISBN 978-0-88229-155-0..
  • Bentall RP, Slade PD Sensory Deception: A Scientific Analysis of Hallucination. London: Croom Helm. 1988. ISBN 978-0-7099-3961-0..
  • Aleman A, Larøi F Hallucinations: The Science of Idiosyncratic Perception. American Psychological Association (APA). 2008. ISBN 978-1-4338-0311-6..
  • Sacks O Hallucinations. New York: Alfred A. Knopf. 2012. ISBN 978-0307957245.

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).