Хамбург

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Хамбург
нем. Hamburg
Alster Hd pano a.jpg
00 9920 Hamburg St. Michaelis.jpgProjekt Heißluftballon - Highflyer -IMG-1420.jpg
Hamburg’s Speicherstadt at night.jpgRathaus Hbg.jpg
Hamburgfromair.JPG
Поглед на Хамбург из ваздуха
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Немачка
Савезна државаХамбург
Становништво
Становништво
 — 2005.1.738.483 [1]
 — густина2.302,14 ст./km2
Агломерација (2007.)4.300.000
Географске карактеристике
Координате53°33′ СГШ; 10°00′ ИГД / 53.55° СГШ; 10° ИГД / 53.55; 10Координате: 53°33′ СГШ; 10°00′ ИГД / 53.55° СГШ; 10° ИГД / 53.55; 10
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина37,5–118,04 m
Површина755,16 km2
Хамбург на мапи Немачке
Хамбург
Хамбург
Хамбург на мапи Немачке
Остали подаци
ГрадоначелникOlaf Scholz (СПД)
Поштански број20001–20999, 21001–21149, 22001–22609
Позивни број040
Регистарска ознакаHH
Веб-сајт
www.hamburg.de

Хамбург нем. Hamburg), званично Слободни и ханзеатски град Хамбург (нем. Die Freie und Hansestadt Hamburg, ннем. Friee un Hansestadt Hamborg),[2] град је и држава у Немачкој, и други по величини немачки град, после Берлина. Осим тога, он је седми по величини град у Европској унији са популацијом од преко 1,84[3] милиона.

Хамбург је средиште метрополитанске регије Хамбург, једне од укупно једанаест таквих регија у Немачкој.

Географија[уреди | уреди извор]

Хамбург се налази у северној Немачкој на ушћу река Алстер и Била у Елбу, која се затим, након 110 km тока према северозападу улива у Северно море. Елба је у Хамбургу врло погодна природна лука са директним приступом од мора, а најпогоднија је њена јужна обала, насупрот градских четврти Св. Паули и Алтона. Обале су повезане мостовима, као и старим- и новим тунелом испод Елбе. Земља северно и јужно од Елбе је повишена наносима шљунка и песка од глечера за време леденог доба, то су неплодне површине. Обе стране Елбе су вековима плављене у време високих вода Северног мора, које су ту одлагале песак и муљ. У међувремену су са обе стране Елбе подигнути насипи. Стари насипи још подсећају на времена када су за време високих вода целе градске четврти биле поплављене.

У граду је на Алстеру направљена устава па је у самом центру речни ток претворен у проточно језеро подељено на два дела која су међусобно спојена. Ови делови се називају унутрашњим и спољним Алстером - нем. Binnenalster и нем. Außenalster. Пуне их бројни канали оивичени великим паркиралиштима. Небројени пловни канали, речице и канали премоштени су са више од 2500 мостова. То чини Хамбург градом са највише мостова у Европи. Има их више него Венеција (400), Амстердам (1200) и Лондон заједно.

Данашње границе града Хамбурга постоје тек од 1. априла 1938. Након Берлина, то је и површином и бројем становника највећи град у Немачкој.

Северно од Елбе Хамбург граничи са Шлезвиг-Холштајном, а јужно од ње са Доњом Саксонијом.

Највиша узвисина Покрајине Хамбург је 116,1 m висок безимени врх у Хамбуршким брдима. У граду се налази Хамбургмузеум.

Клима[уреди | уреди извор]

Због близине мора и његовог утицаја, овде је клима блажа него у источној позадини. Најтоплији месец је јул са просјечних 17,0 °C, а најхладнији јануар са 0,0 °C. Али у најтоплијим месецима нису реткост ни температуре изнад 25 °C. Од 1990-их година — можда као последица глобалног отопљења — забележене су и температуре до 37,3 °C (9. август 1992.). У години падне просечно 714 mm падавина а 52 дана годишње је Хамбург обавијен густом маглом. У зимским месецима могу бити и врло снажне олује. Клима је целу годину влажна. Најповољније време за посету Хамбургу је пролеће и почетак лета, но и тада се мора рачунати са кишом.[4][5][6][7]

Клима Хамбурга (Аеродром Хамбург), елевација: 15 m, 1981-2010 нормале
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 14,4
(57,9)
17,2
(63)
23,0
(73,4)
29,7
(85,5)
33,5
(92,3)
34,6
(94,3)
36,9
(98,4)
37,3
(99,1)
32,3
(90,1)
26,1
(79)
20,2
(68,4)
15,7
(60,3)
37,3
(99,1)
Максимум, °C (°F) 3,5
(38,3)
4,4
(39,9)
8,0
(46,4)
12,3
(54,1)
17,5
(63,5)
19,9
(67,8)
22,1
(71,8)
22,2
(72)
17,9
(64,2)
13,0
(55,4)
7,5
(45,5)
4,6
(40,3)
13,2
(55,8)
Просек, °C (°F) 1,0
(33,8)
1,6
(34,9)
4,6
(40,3)
7,8
(46)
12,5
(54,5)
15,2
(59,4)
17,4
(63,3)
17,4
(63,3)
13,7
(56,7)
9,5
(49,1)
4,9
(40,8)
2,3
(36,1)
9,0
(48,2)
Минимум, °C (°F) −1,4
(29,5)
−1,2
(29,8)
1,1
(34)
3,3
(37,9)
7,4
(45,3)
10,5
(50,9)
12,7
(54,9)
12,5
(54,5)
9,6
(49,3)
6,0
(42,8)
2,4
(36,3)
0,0
(32)
6,2
(43,2)
Апсолутни минимум, °C (°F) −22,8
(−9)
−29,1
(−20,4)
−15,3
(4,5)
−7,1
(19,2)
−5,0
(23)
0,6
(33,1)
3,4
(38,1)
1,8
(35,2)
−1,2
(29,8)
−7,1
(19,2)
−15,4
(4,3)
−18,5
(−1,3)
−29,1
(−20,4)
Количина кише, mm (in) 67,8
(2,669)
49,9
(1,965)
67,7
(2,665)
43,0
(1,693)
57,4
(2,26)
78,6
(3,094)
76,7
(3,02)
78,9
(3,106)
67,4
(2,654)
67,0
(2,638)
69,2
(2,724)
68,9
(2,713)
792,6
(31,205)
Дани са кишом (≥ 1.0 mm) 12,1 9,2 11,3 8,9 9,6 11,3 11,4 10,2 10,8 10,5 11,7 12,4 129,4
Сунчани сати — месечни просек 46,9 69,0 108,8 171,6 223,4 198,7 217,5 203,1 144,6 107,9 53,0 37,4 1.581,9
UV индекс 0 1 2 4 5 6 6 5 4 2 1 0 3
Извор: WMO (UN),[8] DWD[9] and Weather Atlas[10]

View climate chart 1986-2016 or 1960-1990

Историја[уреди | уреди извор]

Административна подела[уреди | уреди извор]

Градска већница
Филхармонија у изградњи

Хамбург је подељен на седам округа:

Округ Име на немачком Становништво
31.  дец. 2006.
Површина
у km2
Hamburg Bezirke.svg
Алтона Altona 246.936 78,3
Бергедорф Bergedorf 118.789 154,8
Еимсбител Eimsbüttel 248.233 50,1
Харбург Harburg 200.134 161
Центар Hamburg-Mitte 238.257 107,1
Север Hamburg-Nord 283.246 57,8
Вандсбек Wandsbek 408.032 147,5

Сваки округ има свој парламент који се у Хамбургу зове окружна скупштина. Те окружне скупштине правно имају статус управног тела са врло ограниченим надлежностима. Сваки округ је подељен на више четврти којих је укупно у граду 104. Неким четвртима у непосредној близини седишта окружних скупштина управљају директно скупштине, док за друге четврти постоје тзв. месни уреди, укупно их је 15.

Становништво[уреди | уреди извор]

С обзиром да је Хамбург био поштеђен разарања у време Тридетогодишњег рата, у 17. веку је био највећи немачки град.

Непосредно пре почетка Другог светског рата Хамбург је већ имао 1,68 милиона становника (1939).

Највећи број становника, 1,9 милиона, Хамбург је достигао 1964. године. Након тога почиње субурбанизовање Хамбурга и до 1986. се број становника смањује на 1,6 милиона. Иза тога становништво поново расте, тако да је број нарастао на 1.742.846 (стање: 1. август 2005.) За следећих 20 година се предвиђа даљи пораст становништва, према средњој варијанти ће нарасти поново до око 2 милиона. Тиме би Хамбург био најбрже растућа немачка метропола.

Становништво је мултикултурално. 14,9% (255.070 у децембру 2004.) становника има страни пасош, а по неким проценама скоро 130.000 немачких грађана Хамбурга су иностраног порекла.

Старосна структура:

  • млађи од 18 година: 16,1%
  • 18-60 година: 60,0%
  • више од 60 година: 23,9%

Религија[уреди | уреди извор]

Од времена реформације град има евангеличко-лутеранско обележје (37% становништва 2002). Због положаја важне луке, Хамбург је одавно врло отворен свим конфесијама. Тако је овде 1834. овде основана прва немачка баптистичка заједница. Осим тога, од 1995. овде је и седиште римокатоличке Хамбуршке надбискупије. Удео римокатоличког становништва је 10,3%. Осим тога, од 1960-их је значајан удео муслиманског становништва, а постоји и врло активна јеврејска заједница.

Језик[уреди | уреди извор]

До дубоко у 19. век, нисконемачки језик је био једини језик којим се говорило у Хамбургу. Од раније је високонемачки био језик којим се писало, а до средине 20. века је углавном истиснуо нисконемачки и у свакодневном говору.

Од времена великог таласа усељавања 1960-их су се у граду створила „језичка острва“ јер су се досељеници често насељавали у истим деловима града, тако да данас постоји „португалска четврт“ где превладава португалски, док турски и курдски превладавају у Алтони и Вилхелмсбургу.

Привреда[уреди | уреди извор]

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „State population”. Portal of the Land Statistics Office Hamburg. Архивирано из оригинала на датум 01. 01. 2016. Приступљено 15. 11. 2017. 
  2. ^ Constitution of Hamburg),Verfassung der Freien und Hansestadt Hamburg (на језику: немачки) (11th изд.), 6. 6. 1952, Архивирано из оригинала на датум 10. 6. 2007, Приступљено 21. 9. 2008 
  3. ^ Jacqueline Brinkwirth; Sophie von Wirth; Gero Berndt (31. 5. 2019). „Ranking 2019: Die zehn größten Städte Deutschlands” [The Ten Largest German Cities]. Handelsblatt (на језику: немачки). 
  4. ^ „Hamburg, Germany Köppen Climate Classification (Weatherbase)”. Weatherbase. Приступљено 7. 2. 2019. 
  5. ^ Report on the snowfall disaster of 1978/1979 in northern Germany, retrieved on 20 July 2016.
  6. ^ Article on the winters in Germany, retrieved on 20 July 2016.
  7. ^ Comparison Архивирано 2016-10-07 на сајту Wayback Machine of the weather and snowfall in German winters (from 1950 on), retrieved on 20 July 2016.
  8. ^ „World Weather Information Service – Hamburg”. Deutscher Wetterdienst. Приступљено 6. 4. 2012. 
  9. ^ „Ausgabe der Klimadaten: Monatswerte”. Архивирано из оригинала на датум 12. 6. 2014. Приступљено 24. 6. 2014. 
  10. ^ d.o.o, Yu Media Group. „Hamburg, Germany - Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (на језику: енглески). Приступљено 2. 7. 2019. 
  11. ^ „Hamburg-Fuhlsbüttel (10147) - WMO Weather Station”. NOAA. Приступљено 7. 2. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]