Хамбург

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Хамбург (вишезначна одредница).
Хамбург
нем. Hamburg

Hamburgfromair.JPG
Поглед на Хамбург из ваздуха

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Немачке Немачка
Савезна држава Хамбург
Становништво
Становништво (2005) 1.738.483
Агломерација (2007) 4.300.000
Густина становништва 2.302 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 53°33′N 10°00′E / 53.55, 10
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 37,5–118,04 м
Површина 755,16 км²
Хамбург на мапи Немачке
{{{alt}}}
Хамбург
Хамбург на мапи Немачке
Остали подаци
Градоначелник Olaf Scholz (СПД)
Поштански код 20001–20999, 21001–21149, 22001–22609
Позивни број 040
Регистарска ознака HH
Веб-страна www.hamburg.de


Координате: 53° 32′ 60" СГШ, 10° 00′ 00" ИГД
Хамбург, пуно име „Слободни и ханзеатски град Хамбург“ (нем. Die Freie und Hansestadt Hamburg, нисконем. Friee un Hansestadt Hamborg) је град и покрајина у Немачкој, и други по величини немачки град, после Берлина. Осим тога, он је шести по величини град у Европској унији.

Хамбург је средиште метрополитанске регије Хамбург, једне од укупно једанаест таквих регија у Немачкој.

Географија[уреди]

Хамбург се налази у северној Немачкој на ушћу Алстера и Биле у Елбу, која се затим, након 110 km тока према северозападу улива у Северно море. Елба је у Хамбургу врло погодна природна лука са директним приступом од мора, а најпогоднија је њена јужна обала, насупрот градских четврти Св. Паули и Алтона. Обале су повезане мостовима, као и старим- и новим тунелом испод Елбе. Земља северно и јужно од Елбе је повишена наносима шљунка и песка од глечера за време леденог доба, то су неплодне површине. Обе стране Елбе су вековима плављене у време високих вода Северног мора, које су ту одлагале песак и муљ. У међувремену су са обе стране Елбе подигнути насипи. Стари насипи још подсећају на времена када су за време високих вода целе градске четврти биле поплављене.

У граду је на Алстеру направљена устава па је у самом центру настала нека врста језера. „Језеро“ је подељено на два дела, која су међусобно спојена унутрашњим и спољашњим Алстером. Пуне их бројни канали оивичени великим паркиралиштима. Небројени пловни канали, речице и канали премоштени су са више од 2500 мостова. Тиме је Хамбург град са највише мостова у Европи и има их више него Венеција (400), Амстердам (1200) и Лондон заједно.

Данашње границе града Хамбурга постоје тек од 1. априла 1938. Након Берлина, то је и површином и бројем становника највећи град у Немачкој.

Северно од Елбе Хамбург граничи са Шлезвиг-Холштајном, а јужно од ње са Доњом Саксонијом.

Највиша узвисина Покрајине Хамбург је 116,1 m висок безимени врх у Хамбуршким брдима. У граду се налази Хамбургмузеум.

Клима[уреди]

Због близине мора и његовог утицаја, овде је клима блажа него у источној позадини. Најтоплији месец је јул са просјечних 17,0°C, а најхладнији јануар са 0,0°C. Али у најтоплијим месецима нису реткост ни температуре изнад 25°C. Од 1990-их година — можда као последица глобалног затопљења — забележене су и температуре до 37,3°C (9. август 1992.). У години падне просечно 714 mm падавина а 52 дана годишње је Хамбург обавијен густом маглом. У зимским месецима могу бити и врло снажне олује. Клима је целу годину влажна. Најповољније време за посету Хамбургу је пролеће и почетак лета, но и тада се мора рачунати са кишом.


Клима Хамбурга
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Средњи максимум, °C 3,5 4,4 8,0 12,3 17,5 19,9 22,1 22,2 17,9 13,0 7,5 4,6 12,7
Средњи минимум, °C −1,4 −1,2 1,1 3,3 7,4 10,5 12,7 12,5 9,6 6,0 2,4 0,0 5,2
Количина падавина, mm 64,4 42,4 62,9 45,6 53,7 76,9 74,7 73,0 68,4 63,6 69,4 77,7 772,7
Извор: World Weather


Административна подела[уреди]

Градска већница

Хамбург је подељен на седам округа:

Округ Име на немачком Становништво
31.  дец. 2006.
Површина
у km²
Hamburg Bezirke.svg
Алтона Altona 246.936 78,3
Бергедорф Bergedorf 118.789 154,8
Еимсбител Eimsbüttel 248.233 50,1
Харбург Harburg 200.134 161
Центар Hamburg-Mitte 238.257 107,1
Север Hamburg-Nord 283.246 57,8
Вандсбек Wandsbek 408.032 147,5

Сваки округ има свој парламент који се у Хамбургу зове окружна скупштина. Те окружне скупштине правно имају статус управног тела са врло ограниченим надлежностима. Сваки округ је подељен на више четврти којих је укупно у граду 104. Неким четвртима у непосредној близини седишта окружних скупштина управљају директно скупштине, док за друге четврти постоје тзв. месни уреди, укупно их је 15.

Градови побратими[уреди]

Становништво[уреди]

Обзиром да је Хамбург био поштеђен разарања у време Тридетогодишњег рата, у 17. веку је био највећи немачки град.

Непосредно пре почетка 2. светског рата Хамбург је већ имао 1,68 милиона становника (1939).

Највећи број становника, 1,9 милиона, Хамбург је досегао 1964. године. Након тога почиње субурбанизирање Хамбурга и до 1986. се број становника смањује на 1,6 милиона. Иза тога становништво поново расте, тако да је број нарастао на 1.742.846 (стање: 1. август 2005.) За следећих 20 година се предвиђа даљи пораст становништва, према средњој варијанти ће нарасти поново до око 2 милиона. Тиме би Хамбург био најбрже растућа немачка метропола.

Становништво је мултикултурално. 14,9% (255.070 у децембру 2004.) становника има страни пасош, а по неким проценама скоро 130.000 немачких грађана Хамбурга су иностраног порекла.

Старосна структура:

  • млађи од 18 година: 16,1%
  • 18-60 година: 60,0%
  • више од 60 година: 23,9%

Религија[уреди]

Од времена реформације град има евангеличко-лутеранско обележје (37% становништва 2002). Због положаја важне луке, Хамбург је одавно врло отворен свим конфесијама. Тако је овде 1834. овде основана прва немачка баптистичка заједница. Осим тога, од 1995. овде је и седиште римокатоличке Хамбуршке надбискупије. Удео римокатоличког становништва је 10,3%. Осим тога, од 1960-их је значајан удео муслиманског становништва, а постоји и врло активна јеврејска заједница.

Језик[уреди]

До дубоко у 19. век, нисконемачки језик је био једини језик којим се говорило у Хамбургу. Од раније је високонемачки био језик којим се писало, а до средине 20. века је углавном истиснуо нисконемачки и у свакодневном говору.

Од времена великог таласа усељавања 1960-их су се у граду створила „језичка острва“ јер су се досељеници често насељавали у истим деловима града, тако да данас постоји „португалска четврт“ где превладава португалски, док турски и курдски превладавају у Алтони и Вилхелмсбургу.

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Координате: 53° 34′ сгш, 10° 2′ игд