Хамдија Омановић
| хамдија омановић | ||||
|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | ||||
| Датум рођења | 23. мај 1915. | |||
| Место рођења | Цазин,  Аустроугарска | |||
| Датум смрти | новембар 1990. (75 год.) | |||
| Место смрти |  СФР Југославија | |||
| Професија | војно лице | |||
| Деловање | ||||
| Члан КПЈ од | 1941. | |||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1942 — 1973. | |||
| Чин | генерал-потпуковник | |||
| Одликовања |
| |||
Хамдија Омановић (Цазин, 23. мај 1915 — новембар 1990) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-потпуковник ЈНА.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 23. маја 1915. у Цазину. Пре Другог светског рата је радио као железнички службеник.[1]
Након окупације Југославије, 1941. прикључио се Народноослободилачком покрету (НОП) и постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). У Народноослободилачку војску (НОВЈ) ступио је 1942. године.[1][2]
У току Народноослободилачког рата (НОР) налазио се на дужности команданта батаљона и члана Окружног комитета КПЈ за Бихаћ. Када је децембра 1942. формирана Осма крајишка ударна бригада постављен је за команданта бригаде, а Авдо Ћук за политичког комесара. Потом је био Шеф Саобраћајног одсека Петог босанског корпуса НОВЈ. За време рата биран је за већника Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) и Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ).[2]
Након рата наставио је професионалну каријеру у Југословенској армији (ЈА). Био је помоћник директора Дирекције државних железница Сарајево, помоћник команданта армијске области и др. Завршио је Вишу војну академију ЈНА и Курс оператике ЈНА. Активна служба у ЈНА престала му је 1973. године.[1][3]
Биран је за посланика Народне скупштине НР Босне и Херцеговине у више сазива, као и за члана Републичке конференције Социјалистичког савеза радног народа Босне и Херцеговине.[1]
Одликован је Орденом заслуга за народ првог реда, Орденом братства и јединства првог реда и Орденом народне армије првог реда.[1][2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Ko je ko 1970, стр. 740.
- ^ а б в Vojna enciklopedija 6 1973, стр. 380.
- ^ Leksikon 1981, стр. 993.
