Хана Селимовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хана Селимовић
Пуно имеХана Селимовић
Датум рођења(1987-02-05)5. фебруар 1987.(32 год.)
Место рођењаБеоград,  СФРЈ
ЗанимањеГлумица
IMDb веза

Хана Селимовић (Београд, 5. фебруар 1987) српска је телевизијска и позоришна глумица.

Биографија[уреди]

Хана Селимовић потиче из породице интелектуалаца. Ћерка је новинара Бојана Селимовића, а Меша Селимовић јој је деда стриц.[1] Завршила је Филолошку гимназију у Београду, а потом конкурисала на Факултету драмских уметности, који није успела да упише.[2][3] После два покушаја, одустала је, а затим уписала Академију уметности београдског Алфа универзитета. Дипломирала је 2009. године у класи професора Небојше Дугалића, са представом „Код куће - Кабул” Тонија Кушнера.[4] Касније је постала његова асистенткиња на одсеку за глуму на овом факултету.[5] Пре, за време и у периоду непосредно после завршетка студија, Хана је играла у неколико филмова, али се остварила најпре као позоришна глумица, освојивши велики број награда до своје 30. године.[6] Играјући у представи „Отац на службеном путу”, Хана је добила четири престижна признања. Најпре на на загребачким Данима сатире „Златни смијех” и гран при сарајевског МЕСС-а,[7] а затим и годишњу награду Атељеа 212, „Зоран Радмиловић” на Стеријином позорју 2012. године, као и награду за најбољег младог глумца „Авдо Мујчиновић” на позоришном фестивалу "Без превода" у Ужицу, a касније и награду Ардалион за најбољу женску улогу на истом фестивалу.[8] Такође, освојила је и награду филмског фестивала „Пуа” у Француској исте године.[9]

Неке од запаженијих филмски улога имала је у остварењима Бели, бели свет (2010), Тамарин изостанак (2011), Непослушни (2014), Име: Добрица, презиме: непознато (2016) и Пула то је рај (2017).[10][11][12]

У марту 2019. године Хана Селимовић је предложена као кандидаткиња за награду „Петар Банићевић“, коју додељује Народно позориште у Београду, тако да исту дели са колегиницом Сузаном Лукић. Хана Селимовић је одбила да прихвати награду, уз образложење да јој позориште није омогућило да постане стална чланица ансамбла те куће и одрекла се свог дела признања.[13]

Филмографија[уреди]

Филмографија глумице Хане Селимовић
Год. Назив Улога
2004. Пољупци Мила
2008. Између сна и сна
2010. Бели, бели свет Роса
2011. Тамарин изостанак Тамара
2014. Непослушни Лени
2015. Сизиф К. Танатос
2016. Име: Добрица, презиме: непознато Марина
2018. Београдска трилогија Сања
2018–2019. Беса (серија) Дивна Дукић
2019. Из Љубави Сања
2019. Апсурдни експеримент

Референце[уреди]

  1. ^ Prelević, Milica (2. 1. 2017). „Hana Selimović: Nepoverljiva sam prema životu (FOTO)”. espreso.rs. Приступљено 30. 11. 2017. 
  2. ^ Писарев, Настасја (17. 1. 2016). „Женски лик: Увек бити изванредан”. Дневник холдинг. Приступљено 30. 11. 2017. 
  3. ^ Стругар, В. (17. 11. 2011). „Хана Селимовић: Без кривудања - у центар”. Вечерње новости. Приступљено 30. 11. 2017. 
  4. ^ „ПАМТИЋУ У 2014: Хана Селимовић”. Политика. 23. 12. 2014. Приступљено 30. 11. 2017. 
  5. ^ Ječmenica, Taja (10. 9. 2015). „Glumica Hana Selimović - biografija”. sinemanija.com. Приступљено 30. 11. 2017. 
  6. ^ „Hana Selimović”. biografija.org. 7. 6. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. 
  7. ^ „Hani Selimović nagrada na „Danima satire“ u Zagrebu”. bizlife.rs. 20. 6. 2011. Приступљено 30. 11. 2017. 
  8. ^ „Додељена награда “Зоран Радмиловић. Радио-телевизија Србије. 22. 10. 2012. Приступљено 30. 11. 2017. 
  9. ^ „Hana Selimović - intevju”. grazia.rs. 8. 12. 2012. Приступљено 30. 11. 2017. 
  10. ^ „Hana Selimović: Prećutkivanje ne znači nužno mudrost”. Недељник. 8. 2. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. 
  11. ^ Božović, Milojko/Dostanić, Dafina (2. 11. 2016). „SUDBINA TALENTOVANIH GLUMICA Zašto Hane Selimović nema više na filmu?”. Блиц. Приступљено 30. 11. 2017. 
  12. ^ Đukić, Deana (17. 6. 2016). „Hana Selimović: Pored glume najviše uživam u ljubavi”. hellomagazin.rs. Приступљено 30. 11. 2017. 
  13. ^ D, K. (5. 3. 2019). „Hana Selimović odbila da primi nagradu Narodnog pozorišta”. Данас. Приступљено 7. 3. 2019. 

Спољашње везе[уреди]