Ханс Бете
| Ханс Бете | |
|---|---|
 Ханс Бете | |
| Датум рођења | 2. јул 1906. |
| Место рођења |
Стразбур Немачко царство, данас Француска |
| Датум смрти | 6. март 2005. (98 год.) |
| Место смрти |
Итака, Њујорк САД |
| Поље | физика, нуклеарна физика |
| Школа | Универзитет Лудвиг Максимилијан у Минхену, Гетеов универзитет у Франкфурту |
| Институција | Гетеов универзитет у Франкфурту, Универзитет у Минхену |
| Познат по | квантна електродинамика, изум атомске бомбе изум хидрогенске бомбе |
| Награде | Нобелова награда за физику (1967) |
| Потпис |
.jpg){kind=small} |
Ханс Албрехт Бете (нем. Hans Albrecht Bethe; Стразбур, 2. јул 1906 — Итака, Њујорк, 6. март 2005) био је немачко-амерички физичар јеврејског порекла. Његова бројна открића из области квантне електродинамике, физике чврстих тела, звездане нуклеосинтезе и астрофизике, пресудно су утицале на физику 20. века. Докторирао је физику на минхенском универзитету. Постдокторске студије завршио је на Кембриџу и у Риму. Доласком нациста на власт у Немачкој, Бете се 1933. године преселио у Уједињено Краљевство, где је радио као сарадник Универзитета у Манчестеру и Универзитета у Бристолу. 1935. године преселио се у САД где је обављао функцију професора на Колумбија Универзитету и Корнвел Универзитету. Током 1941. године постао је амерички држављанин и почасни члан Међународне Академије Наука.
Садржај
Менхетен пројекат и развој хидрогенске бомбе[уреди]
Током Другог светског рата, Бете је био директор теоретског одсека националне лабораторије у Лос Аламосу, која је имала за циљ проналазак нуклеарног оружја. Након Другог светског рата, његови радови на пољу развоја хидргенске бомбе, заједно за мађарско-америчким, односно пољско-америчким научником, јеврејског порекла, Едвардом Телером и Станиславом Уламом, допринели су изуму и успешном тестирању хидрогенске бомбе.[1]
Каснији радови[уреди]
Открио је да је је разлог звездане нуклеосинтезе, термонуклеарна реакција у којој се водоник претвара у хелијум. 1967. године добио је Нобелову награду за физику. Његови радови на пољу упознавања неутрина и астрофизике, пресудно су утицали на многа модерна научна открића.
Види још[уреди]
 |
Ханс Бете на Викимедијиној остави. |
Референце[уреди]
- ^ Schweber 2000, стр. 166
Литература[уреди]
- Schweber, S. S. (2000). In the Shadow of the Bomb: Bethe, Oppenheimer, and the Moral Responsibility of the Scientist. Princeton: Princeton University Press. стр. 166. ISBN 978-0-691-04989-2.
