Ханс Бете
| Ханс Бете | |
|---|---|
 | |
| Рођење | 2. јул 1906. Стразбур, Немачко царство, данас Француска |
| Смрт | 6. март 2005. (98 год.) Итака, Њујорк, САД |
| Поље | физика, нуклеарна физика |
| Школа | Универзитет Лудвиг Максимилијан у Минхену, Гетеов универзитет у Франкфурту |
| Институција | Гетеов универзитет у Франкфурту, Универзитет у Минхену |
| Познат по | квантна електродинамика, изум атомске бомбе изум хидрогенске бомбе |
| Награде | Нобелова награда за физику (1967) |
| Потпис | .jpg){kind=small} |
Ханс Албрехт Бете (нем. Hans Albrecht Bethe; Стразбур, 2. јул 1906 — Итака, Њујорк, 6. март 2005) био је немачко-амерички физичар јеврејског порекла. Његова бројна открића из области квантне електродинамике, физике чврстих тела, звездане нуклеосинтезе и астрофизике, пресудно су утицале на физику 20. века. Докторирао је физику на минхенском универзитету. Постдокторске студије завршио је на Кембриџу и у Риму. Доласком нациста на власт у Немачкој, Бете се 1933. године преселио у Уједињено Краљевство, где је радио као сарадник Универзитета у Манчестеру и Универзитета у Бристолу. 1935. године преселио се у САД где је обављао функцију професора на Колумбија Универзитету и Корнвел Универзитету.[1] Током 1941. године постао је амерички држављанин и почасни члан Међународне Академије Наука. Године 1967, награђен је Нобеловом наградом за физику за рад на теорији нуклеосинтезе звезда.[2][3]
Менхетен пројекат и развој хидрогенске бомбе[уреди | уреди извор]
Током Другог светског рата, Бете је био директор теоретског одсека националне лабораторије у Лос Аламосу, која је имала за циљ проналазак нуклеарног оружја. Након Другог светског рата, његови радови на пољу развоја хидрогенске бомбе, заједно за мађарско-америчким, односно пољско-америчким научником, јеврејског порекла, Едвардом Телером и Станиславом Уламом, допринели су изуму и успешном тестирању хидрогенске бомбе.[4]
Каснији радови[уреди | уреди извор]
Открио је да је је разлог звездане нуклеосинтезе, термонуклеарна реакција у којој се водоник претвара у хелијум. 1967. године добио је Нобелову награду за физику. Његови радови на пољу упознавања неутрина и астрофизике, пресудно су утицали на многа модерна научна открића.
Награде и признања[уреди | уреди извор]
Бете је за живота и касније добио бројне почасти и награде. Постао је члан Америчке академије наука и уметности 1947,[5] и те године је такође добио Хенри Дрејперову медаљу Националне академије наука.[6] Награђен је Макс Планк медаљом 1955. године, Франклиновом медаљом 1959. године, Едингтоновом медаљом Краљевског астрономског друштва и Енрико Фермијевом наградом Комисије за атомску енергију Сједињених Држава 1961,[7] Рамфордовом наградом 1963,[8] Нобеловом наградом за физику 1967,[9] Националном медаљом за науку 1975,[10] Ерстедовом медаљом 1993,[11] Брусовом медаљом 2001,[12] и постхумно 2005, Бенџамин Франклиновом медаљом за изузетна достигнућа у науци Америчког филозофског друштва.[13]
Бете је изабран за страног члана Краљевског друштва (ForMemRS) 1957.[2] и одржао је 1993. Бакеријанско предавање у Краљевском друштву о механизму супернова.[14] Године 1978. изабран је за члана Немачке академије наука Леополдина.[15]
Корнел је назвао трећи од пет нових резиденцијалних колеџа, од којих је сваки назван по угледном бившем члану Kорнел наставног особља, као Ханс Бетеова кућа по њему.[16] Слично томе је по њему назван Ханс Бете центар, у Вашингтону, дом Савета за одржив свет, где је Бете био дугогодишњи члан одбора,[17] као и Бетеов центар за теоријску физику на Универзитету Бона у Немачкој.[18] По њему је назван астероид, 30828 Бете, који је откривен 1990. године.[19] По њему је названа и награда Америчког физичког друштва Ханс Бетеова награда.[20]
Озабране публикације[уреди | уреди извор]
- Bethe, H. A. "Theory of High Frequency Rectification by Silicon Crystals", Massachusetts Institute of Technology (MIT) Radiation Laboratory, United States Department of Energy (through predecessor agency the Atomic Energy Commission), (October 29, 1942).
- Bethe, H. A. "Theoretical Estimate of Maximum Possible Nuclear Explosion", Knolls Atomic Power Laboratory-Schenectady, N.Y., United States Department of Energy (through predecessor agency the Atomic Energy Commission), (January 31, 1950).
- Bethe, H. A.; Rajaraman, R. "Three-body Problem in Nuclear Matter", University of Southern California-Los Angeles, United States Department of Energy (through predecessor agency the Atomic Energy Commission), (1967).
- Bethe, H. A. "Note on Inverse Bremsstrahlung in a Strong Electromagnetic Field", Los Alamos National Laboratory (LANL), United States Department of Energy (through predecessor agency the Atomic Energy Commission), (September 1972).
- Bethe, H. A. "Pauli Principle and Pion Scattering", Los Alamos National Laboratory (LANL), United States Department of Energy (through predecessor agency the Atomic Energy Commission), (October 1972).
- Bethe, H. A. "Fusion Hybrid Reactor", Sandia National Laboratories, United States Department of Energy, (August 1981).
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Available at www.JamesKeckCollectedWorks.org [1] Архивирано мај 9, 2019 на сајту Wayback Machine are the class notes taken by one of his students at Cornell from the graduate courses on Nuclear Physics and on Applications of Quantum Mechanics he taught in the spring of 1947.
- ^ а б Lee, S.; Brown, G. E. (2007). „Hans Albrecht Bethe. 2 July 1906 -- 6 March 2005: Elected ForMemRS 1957”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 53: 1. doi:10.1098/rsbm.2007.0018
.
- ^ Horgan, John (1992). „Illuminator of the Stars”. Scientific American. 267 (4): 32—40. Bibcode:1992SciAm.267d..32H. doi:10.1038/scientificamerican1092-32.
- ^ Schweber 2000, стр. 166
- ^ „Book of Members, 1780–2010: Chapter B” (PDF). American Academy of Arts and Sciences. Приступљено 24. 6. 2011.
- ^ „Henry Draper Medal”. National Academy of Sciences. Архивирано из оригинала на датум 22. 7. 2012. Приступљено 24. 2. 2011.
- ^ Brown & Lee 2009, стр. 17.
- ^ „Past Recipients of the Rumford Prize”. American Academy of Arts and Sciences. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2012. Приступљено 24. 2. 2011.
- ^ „Hans Bethe – Biographical”. The Nobel Foundation. Приступљено 7. 7. 2013.
- ^ „The President's national Medal of Science”. National Science Foundation.
- ^ „Oersted Medal”. Приступљено 7. 7. 2013.
- ^ „Past Winners of the Catherine Wolfe Bruce Gold Medal”. Astronomical Society of the Pacific. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2011. Приступљено 24. 2. 2011.
- ^ „Benjamin Franklin Medal for Distinguished Achievement in the Sciences Recipients”. American Philosophical Society. Приступљено 26. 11. 2011.
- ^ Bethe, Hans A. (1994). „Mechanism of Supernovae”. Philos. Trans. R. Soc. Lond. A 346: 251—258.
- ^ „List of Members”. www.leopoldina.org. Архивирано из оригинала на датум 08. 10. 2017. Приступљено 8. 10. 2017.
- ^ „Hans Bethe House”. Cornell University. Приступљено 7. 7. 2013.
- ^ „Council for a Livable World, Our Legacy”. Приступљено 7. 7. 2013.
- ^ „Bethe Center for Theoretical Physics”. Приступљено 7. 7. 2013.
- ^ „JPL Small-Body Database Browser on 30828 Bethe”. NASA. Приступљено 7. 7. 2013.
- ^ „Hans A. Bethe Prize Prize for astrophysics, nuclear physics, nuclear astrophysics and related fields”. American Physical Society. Приступљено 7. 7. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Bernstein, Jeremy (1980). Hans Bethe, Prophet of Energy. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-02903-7.
- Bethe, Hans A. (1991). The Road from Los Alamos
. New York: American Institute of Physics. ISBN 978-0-88318-707-4. - Brian, Denis (2001). The Voice Of Genius: Conversations With Nobel Scientists And Other Luminaries. Cambridge, Massachusetts: Perseus Pub. ISBN 978-0-7382-0447-5.
- Brown, Gerald E.; Lee, Sabine (2009). Hans Albrecht Bethe (PDF). Biographical Memoirs. Washington, D.C.: National Academy of Sciences.
- Brown, Gerald E.; Lee, Chang-Hwan, ур. (2006). Hans Bethe and his Physics. New Jersey: World Scientific Publishing. ISBN 981-256-609-0.
- Herken, Gregg (2002). Brotherhood of the Bomb: The Tangled Lives and Loyalties of Robert Oppenheimer, Ernest Lawrence, and Edward Teller. New York: Henry Holt and Company. ISBN 0-8050-6588-1.
- Hoddeson, Lillian; Henriksen, Paul W.; Meade, Roger A.; Westfall, Catherine L. (1993). Critical Assembly: A Technical History of Los Alamos During the Oppenheimer Years, 1943–1945. New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-44132-3. OCLC 26764320.
- Schweber, Silvan S. (2000). In the Shadow of the Bomb: Bethe, Oppenheimer, and the Moral Responsibility of the Scientist. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-04989-2.
- Schweber, Silvan S. (2012). Nuclear Forces: The Making of the Physicist Hans Bethe. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-06587-1.
- Szasz, Ferenc Morton (1992). British Scientists and the Manhattan Project: the Los Alamos Years. New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-06167-8. OCLC 23901666.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- 1986 Video Interview War and Peace in the Nuclear Age
- 1993 Audio Interview with Hans Bethe by Richard Rhodes Voices of the Manhattan Project
- 1982 Audio Interview with Hans Bethe by Martin Sherwin Voices of the Manhattan Project
- 2014 Video Interview with Rose Bethe by Cynthia C. Kelly Voices of the Manhattan Project
- Three Lectures by Hans Bethe, from the Cornell University
- Text of the Eddington Medal award speech
- Obituaries
- Hans Bethe obituary from The Economist magazine
- Hans Bethe obituary from The Guardian Newspaper
- Annotated bibliography for Hans Bethe from the Alsos Digital Library for Nuclear Issues
- Oral History interview transcript with Hans Bethe 17 January 1967, American Institute of Physics, Niels Bohr Library and Archives
- Video of a talk entitled "Writing the Biography of a Living Scientist: Hans Bethe," Архивирано мај 14, 2013 на сајту Wayback Machine delivered by S.S. Schweber
- Hans Bethe tells his life story at Web of Stories
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Ханс Бете”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
- Ханс Бете на сајту MGP (језик: енглески)
- Bowley, Roger; Merrifield, Michael; Padilla, Antonio (Tony). „αβγ – The Alpha Beta Gamma Paper”. Sixty Symbols. Brady Haran for the University of Nottingham.
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Биографски речници | |
| Научне базе података | |
| Остало | |
