Харалд Турнер

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Харалд Турнер
Датум рођења(1891-10-08)8. октобар 1891.
Место рођењаЛојн
 Немачко царство
Датум смрти9. март 1947.(1947-03-09) (55 год.)
Место смртиБеоград
 ФНРЈ

Харалд Турнер (нем. Harald Turner; 8. октобар 1891 Лојн9. март 1947 Београд) је био немачки СС бригадни вођа, државни саветник и шеф Управног штаба војног заповедника Србије у Другом светском рату. од 1941. до 1943. године. Био је члан Нацистичке партије од 1930. У Београд ја дошао из Румуније на место шефа Управног штаба. После рата је осуђен на смрт због ратних злочина.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1891. године у немачком граду Лојну. Члан Националсоцијалистичке партије је од 1930. године, а припадник СС од 1932. Године 1936. постаје високи функционер у пруском Министарству финансија, под командом Хермана Геринга.

Почетком Другог светског рата служио у Пољској и Француској, да би априла 1941. године, на Хитлерову жељу, био постављен као шеф Управног штаба војног заповедника Србије. Турнерова политика засновала се на два темељна стуба: с једне стране, од почетка је инсистирао на изградњу српског квислиншког административног и полицијског апарата, за разлику од других високих официра у окупационом систему, који нису веровали у лојалност српских колаборациониста; с друге стране, спровео је политику уништења свих непоузданих елемената, а нарочито Јевреја. У августу и септембру 1941. године, три пута је покушао да код немачког опуномоћеника Министарства иностраних послова у Београду, Феликса Бенцлера, издејствује депортацију свих Јевреја из Србије у Румунију, Пољску и Русију, али у томе није имао успеха. Током масовних стрељања београдских јеврејских и ромских мушкараца у јесен исте године, Турнер је тесно сарађивао са генералом Бемеом, стављајући на располагање заробљенике одређене за стрељање. Његова овлашћења ће бити смањена доласком вишег СС и полицијског генерала Аугуста Мајснера, у јануару 1942. године. Иако строг и непопустљив, Турнер је имао више разумевања за Недићеву владу и српско становништво од било ког другог представника окупационог режима. Зато је дошао у сукоб са Мајснером и заповедником немачких снага у југоисточној Европи генералом Валтером Кунцеом, који је затражио његову смену. Турнер и његов заменик Георг Кисел су напустили Србију 8. новембра 1942.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tomasevich 2002, стр. 75-76.

Напомена[уреди | уреди извор]

  • Садржај чланка је преузет из публикације Места страдања и антифашистичке борбе у Београду 1941–44. објављене под Creative Commons лиценцом.

Литература[уреди | уреди извор]