Харалд Шумахер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Харалд Шумахер
Übergabe DFB-Pokal an Botschafter Toni Schumacher und Janus Fröhlich-6556.jpg
Лични подаци
Пуно име Харалд Антон Шумахер
Надимак Тони
Датум рођења (1954-03-06)6. март 1954.
Место рођења Дирен, Немачка
Висина 1,86 m
Позиција Голман
Јуниорски клубови
1962—1972 Шварц-Вајс Дирен
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1972—1987
1987—1988
1988—1991
1991—1992
1995—1996
Келн
Шалке 04
Фенербахче
Бајерн Минхен
Борусија Дортмунд
422 (0)
33 (0)
65 (0)
8 (0)
1 (0)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1979—1986 Застава Немачке Немачка 76 (0)
Тренерска каријера
1998—1999 Фортуна Келн

 * Датум актуелизовања: 25. мај 2018.
** Датум актуелизовања: 25. мај 2018.

Освојене медаље
фудбал
Европско првенство
Златна медаља — прво место 1980. Италија Немачка
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 1982. Шпанија Немачка
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 1986. Мексико Немачка

Харалд Антон Шумахер (нем. Harald Anton Schumacher; 6. март 1954, Дирен) је бивши немачки фудбалски голман, а тренутно потпредседник ФК Келна.

Клупска каријера[уреди]

Професионалну каријеру Харалд Шумахер је почео у Келну, као резервни голман и прве сезоне 1972/73. није дебитовао за Келн. Дебитантску утакмицу је имао следеће сезоне 6. септембра 1973. као деветнаестогодишњак, када је први голман Келна Герхард Велц био повређен. Од наредне сезоне био је први голман Келна, за који је бранио све до 1987. Са Келном је сезоне 1976/77. освојио Куп Немачке, а следеће сезоне дуплу круну. За Келн је бранио све до 1987. када је објавио своју аутобиографију под називом „Почетни ударац” (нем. Anpfiff), где је износио оптужбе за употребу допинга код појединих играча. Шумахер је на другом по укупном броју утакмица за Келн одмах иза рекордера Волфганга Оверата који има само 1 утакмицу више од Шумахера, а рекордер је по броју утакмица у Бундеслиги.[1]

Након Келна Шумахер је прешао у Шалке где брани једну сезону, а потом прелази у Фенербахче где брани 3 сезоне. Са Фенербахчеом је освојио титулу првака Турске сезоне 1988/89. Године 1991. се са 37 година враћа у Немачку и постаје члан Бајерн Минхена. За Бајерн је бранио на 8 утакмица, и почетком 1992. је завршио каријеру. Своју последњу утакмицу је ипак одиграо за Борусију Дортмунд у последњем колу Бундеслиге у сезони 1995/96. У Борусији је Шумахер тада био тренер голмана и трећи голман екипе, ушао је у игру у 88. минуту утакмице.[2] Пошто је Борусија те сезоне освојила Бундеслигу, Шумахер је тако по други пут као играч освојио титулу првака Немачке, а уједно је постао најстарији играч који је то учинио.

Репрезентативна каријера[уреди]

Шумахер је за репрезентацију Немачке одиграо 76 утакмица. Са Немачком је освојио Европско првенство 1980, и играо је у два финала на Светским првенствима: 1982. и 1986. Каријеру у репрезентацији је завршио након објављивања аутобиграфије.

Инцидент на СП 1982.[уреди]

На утакмици полуфинала Светског првенства 1982. против Француске Шумахер је учествовао у судару са француским одбрамбеним играчем Батистоном. Судару је претходила дуга лопта коју је Платини послао према Батистону. Батистон и Шумахер су трчали према лопти, Батистон је први дошао до ње и шутирао према голу. Лопта је прошла поред Шумахера, који је скочио и у скоку куком ударио Батистона. Батистон је остао да лежи на трави, лопта је завршила поред гола а судија је досудио гол-аут. Батистон је остао без 2 зуба и са 3 сломљена ребра.[3] На терену је добијао кисеоник, а Платини је изјавио како је мислио да је Батистон мртав јер није имао пулс и изгледао је бледо.[4] Батистон је тако морао ван терена након свега 10-ак минута откако је ушао у игру. Утакмица је након продужетака завршена 3:3, а Немачка је прошла у финале након једанаестераца.

Трофеји[уреди]

Келн

Фенербахче

Борусија Дортмунд

Западна Немачка

Индивидуални

  • Фудбалер године у Немачкој: 1984, 1986
  • Део тима Европског првенства: 1984

Референце[уреди]

  1. ^ „The record holdiers of 1. FC Koln”. fc.de. Приступљено 16. 5. 2018. 
  2. ^ „Spielbericht & Statistiken Samstag, 18. Mai 1996 - 15:30 Uhr”. fussballdaten.de. Приступљено 16. 5. 2018. 
  3. ^ „France, West Germany, and the Most Horrific Challenge in World Cup History”. slate.com. Приступљено 20. 5. 2018. 
  4. ^ „RUSSIAN ROULETTE IN SEVILLE”. planetworldcup.com. Приступљено 20. 5. 2018.