Харитон Лукић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Харитон Лукић
Датум рођења (1960-11-21)21. новембар 1960.
Место рођења Куршумлија,
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Датум смрти 15. јун 1999.(1999-06-15) (38 год.)
Место смрти Призрен,
Савезна Република Југославија СР Југославија

Харитон Лукић (световно Радослав Лукић; Куршумлија, ФНР Југославија, 21. новембар 1960Призрен, СР Југославија, 15. јун 1999) је српски свештеномученик који је страдао за време рата на Косову и Метохији.[1]

Биографија[уреди]

Харитон Лукић рођен је на Аранђеловдан, 21. новембра 1960. године у радничко-сељачкој породици са много деце, отац му се звао Будимир, а мајка Милка Лукић. На крштењу добио је име Радослав. Свој монашки пут је започео у манастиру Црна Река, код Рибарића, 1995. године. Након две године, још увек као искушеник, премештен је, од стране епископа рашко-призренског Артемија, у манастир Светих Архангела код Призрена, који је тада био у обнови. Замонашен је 1998. године, а то је било прво монашење у манастиру Светих Архангела после 550 година.[2]

Отмица и страдање[уреди]

Непосредно након уласка немачких снага КФОР-а на Космет, припадници терористичке организације ОВК киднаповали су оца Харитона, 15. јуна 1999. године. Злочинци су га ухватили на очиглед војника КФОР-а који нису предузели ништа да злочин спрече, док је отац Харитон одвођен на место мучења и страдања.[2]

Након више од годину дана трагања за њим, Комисија за ексхумацију несталих и киднапованих Срба пронашла је измасакрирано и обезглављено тело монаха Харитона, 8. августа 2000. године, у необележеном гробу, на гробљу албанског села Тусус, код Призрена. Глава оца Харитона још увек није нађена. Према извештају вештака, глава је одсечена оштрим предметом, поломљена му је кичма, неколико ребара и кости леве руке, а недостаје и неколико кичмених пршљенова. Тело је нађено у његовој монашкој мантији и џемперу, а уз њега су истражитељи пронашли и његову личну карту и бројаницу. Утврђено је да су му прслук и џемпер расечени са предње стране и у пределу срца, што је указивало на то да је оцу Харитону стомак био распорен и да је избоден ножем у пределу срца. Након масакра који је над мучеником Харитоном ивршен, одсечена му је глава. Недалеко од његовог тела пронађена су и тела неколико Срба пострадалих у исто време. Сви докази, као и извештај вештака, предати су истражитељима Међународног суда за ратне злочине у Хагу али суд ништа није предузео.[2]

Канонизација[уреди]

Монах Харитон Лукић прибројан је Сабору Светих одлуком Сабора игумана Епархије рашко-призренске у егзилу, дана 16. маја 2016. године, у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима. За датум његовог спомена одређен је 28. септембар (по старом календару) тј. 11. октобар (по новом календару). Истога дана је и спомен Преподобног Харитона Исповедника, светитеља по коме је отац Харитон добио своје монашко име.[3]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]